Преподобни Пахомије Велики је оснивач киновијског монаштва. По пореклу је био Мисирац. У младости је био незнабожац. Као војник учествовао је у борби цара Константина против Максенција. Тада је сазнао од хришћана за Христа, и када је видео хришћански живот, Пахомије се крстио и отишао у Тиваидску пустињу, знаменитом подвижнику Паламону, код кога се десет година учио подвижничком животу . У хришћанској традицији помиње се да му се тада јавио анђео у оделу схимника на месту званом Тавенисиот, и дао му дашчицу, на којој је био написан устав општежитељног манастира, наредивши му да такав манастир сагради на том месту и проричући му да ће се у том манастиру скупити многи иноци ради спасења душа. Пахомије је почео градити многе ћелије, иако на том месту није било никога осим њега и његовог брата Јована. Ускоро су се скупили на то место многи људи и почели да се подвизавају по уставу Пахомијевом. А када је број инока порастао, Пахомије је постепено основао још шест манастира. Број његових ученика износио је до седам хиљада. Свети Антоније се сматра оснивачем отшелничког живота, а свети Пахомије манастирског општежића. У хришћанској традицији помињу се и бројна чудеса која је сотворио свети Пахомије. Пахомије Велики је многе људе побудио на хришћански живот. Један је од најзначајнијих хришћанских светитеља. Упокојио се мирно 348. године у седамдесет четвртој години живота. Многе од његових ученика црква је уврстила у ред светитеља, као што су: Преподобни Теодор Освештани, Јов, Пафнутије, Пекузије, Атинодор, Епоних, Сур, Псој, Дионисије, Псентаисије и други...

Српска православна црква слави га 15. маја по црквеном, а 28. маја по грегоријанском календару.