Чланци поређани по датуму: четвртак, 28 август 2025

Ми прослављамо Ону која је најславнија од свих људских бића створених у свим световима. Нема тог бића људског којe се појавило на овој плавој планети, коме је толико узвишених славопоја, песмопоја и похвала написано и отпојано, као у славу Оне, која је сместила несместивог у утробу своју, Оне, која је измирила Творца и творевину Његову, Оне која је на свет донела Сина Јединородног, Бога живог, Марија Богородица Приснодјева.

Саборни храм у Крагујевцу је 28. августа 2025. године прославио своју храмовну славу Успења Пресвете Богородице. То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Суштина и смисао смрти Мајке Божије најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божија лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

„Ангели успење твоје видећи Пречиста удивише се како Дјева узлази од земље на Небо побеђујући поредак природе.“

Созерцавајући тајну празника Успења Пресвете Богордице ми данас када литургијски обележавамо њену смрт у ствари не тугујемо, него се радујемо, јер њеном смрћу ништа нисмо изгубили, већ смо шта више, добили. Добили смо Мајку Господњу ближе Њеоговом Престолу да се моли за нас грешне.

У четвртак 28. августа 2025. године, парохијани младеновачког храма Успења Пресвете Богородице, молитвено су, као и у претходних 115 година, прославили храмовну славу.

Велико мноштво Младеновчана је од раног јутра испунило храм и порту. Евхаристијским сабрањем верног народа Божијег началствовао је Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, уз саслужењe умировљеног пароха младеновачког протојереја-ставрофора Драгољуба Ракића, старешине Светоуспенског храма протојереја-ставрофора Слободана Кеџића, затим пароха првог међулушког протојереја Петра Лесковца, јереја Ненада Марковића, те ђакона Саше Костадиновића.