У петак, 10. октобра 2025. године, када се наша Света Црква молитвено сећа светог мученика Калистрата, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.
После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:
„У име Оца и Сина, и Светога Духа,
Браћо и сестре, Свети апостол Павле нам, у данашњем прочитаном Апостолу, даје савет како треба да се молимо Богу. Између осталог он каже: Браћо, сваком молитвом и прозбом молите се у духу у свако доба и уз то бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете и за мене. Заиста, браћо и сестре, како је то дивно и Богу угодно да када човек устане из ноћнога сна и прво што уради он се прекрсти и помоли се Богу. Треба да знамо да је молитва најјаче оружије против свих искушења, невоља, патњи и мука које нас налазе у току нашег живота. Молитва треба да буде садржај нашега живота и када је тако онда смо стално повезани са Богом и није ни чудо што Свети Оци кажу да је молитва побожан разговор човекове душе са Богом. Онај који се моли мање прича јер је стално у разговору са Богом. Када се молимо Богу ми Бога призивамо. Ми зато и долазимо у наше храмове. Зато се и молимо у нашим домовима и зато смо и данас овде дошли да се Богу молимо и да започнемо данашњи дан молитвом и што је посебно важно, да започнемо наш дан Светом Литургијом. Када се молимо у својим домовима или када долазимо у храмове ми чинимо тај сусрет, сретање са живим Богом. Молитва чини садржај и анђеоског живота, и светитеља на небу и свих хришћана. Ако се молимо једни за друге онда нећемо једни друге оговарати. Не можемо у исто време да се молимо и оговарамо. Када се молимо онда га осећамо да је са нама јер ко год да је у нашим молитвама ми га, браћо и сестре, чувамо од заборава јер је заборав заиста једна тешка духовна болест. Човек када заборави другога он заборави прво Бога. Молитва је срце свих верника и срце свих врлина а најпре врлине вере и љубави. Молитва оснажује веру у нама. Појачава љубав у нама и без молитве је немогуће разумети Тајне православне вере не само овога света већ и онога света који долази после. Онај који се заиста моли духом, како то каже апостол Павле, он заиста долази до богопознања. Њему Бог као одговор и дар на искрену молитву, која мора бити повезана са умом и срцем и прожета целим нашим бићем, дарује дарове благодати Духа Светога. Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човековом. Молитва и немогуће чини могућим. Зато Господ каже да се молимо непрестано. Молитва тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Она је толико потребна човековој души колико је потребан ваздух за дисање кажу Свети Оци. Онај који не уме да се моли тај не уме да разговара са Богом, а верујте он не уме правилно да разговара ни са другима. Ко се не моли тај је лишен разговора са Богом. Сличан је неплодном дрвету и има гране, има лишће, споља лепо изгледа али нема плодова. Сличан је оном дрвету које се сече и у огањ баца. Кроз молитву ми спознајемо да Бог учествује у свему што се дешава у нашем животу. Када то спознамо ми онда имамо веру да нас Бог неће оставити и да је Бог са нама. Зато разговор са Богом не треба да буде само једна нота живота већ његов главни садржај. Између човека и Бога постоји велики број тих баријера које се савлађују само уз молитву. Зашто? Молитва појачава нашу веру у Бога. Појачава наше поверење у Бога али молитва појачава и наше поверење између нас самих. Што се више молимо Богу и једни за друге онда постајемо искренији, постајемо поштенији. Искрено поступамо према Богу и једни према другима. Зато молитва, понављам и себи и вама, треба да буде садржај нашег живота. Ако немамо тај молитвени садржај, верујте, немамо ни садржај свога живота. Дакле, браћо и сестре, молитва треба да буде садржај човековог живота на земљи јер је она живот и светих ангела на небу и без молитве нема праве љубави јер је у ствари молитва права љубав. Љубав је суштина молитве, то треба да знамо, јер само човек који има љубави може бити истински молитвени човек. Мера љубави је мера молитве и обрнуто. Што је снажнија молитва то је дубља љубав. молитва подстиче човека да мисли о добру, да о другоме мислимо добро. Да у човеку не тражимо само зло јер човек није само зло и човек није само добро. Човек је и зло и добро. Е само од наше побожности и наше вере зависи шта хоћемо ми да сазнамо у том другом човеку. ако желимо да у њему видимо добро ми ћемо све видети добро и нећемо гледати његове недостатке. Прво треба да погледамо своје недостатке и када их саледамо онда нећемо осуђивати недостатке другога него ћемо осуђивати сами себе. Што је слабија молитва код човека то је слабији и његов однос са Богом и човеком. Да се молимо и да тражимо, да молитвом просимо да нам Бог шта да. Тако исто радимо када желимо да потражимо нешто од неког човека. Прво га замолимо. Не идемо са оним да нам мора дати. То је слично са односом деце и родитељима. Када деца искрено замоле родитеља за нешто што је потребно и корисно за њих, не знам какав може бити тај родитељ а да неда своме детету. Браћо и сестре, кроз молитву истински заволимо Бога и човека и зато треба да волимо Бога и људе. Из овога видимо шта ради молитва која још кад је спојена са љубављу и посебно смиреношћу она је Богу угодна. Не треба у себи да кажемо другоме да нас воли него себи треба да кажемо да волимо другога. Када волимо другога онда ћемо у њему само тражити добро. Заиста, молитва је израз и мера нашег богољубља и у исто време нашег човекољубља. Молитва се рађа у нама и она се распламсава нашим подвигом и силом Духа Светога. Зато, браћо и сестре, молитвом ћемо задржати Духа Светога у нама. Молитвом ће и наше тврдо камено срце постати мекше. Молитва умирује и наше страсти. Молитва умирује и наш људски его, а смирава и нашу гордост и сујету. Наш Господ, онај који је учитељ смирења и молитве каже нам: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем и наћићете покој душама својим. Јер требало Христу да се моли, браћо и сестре? Није њему требала молитва, Он је Бог али је све то чинио да покаже теби и мени колико нам је молитва потребна. Она нас штити прво од самих себе. Штити нас од демона и зла. да бисмо задобили смирење треба себе да окривљујемо или осуђујемо, а да не осуђујемо друге. Ако се истински загледамо у себе онда ћемо видети да смо грешнији од свакога човека. Када видимо да смо грешнији од другога како ћемо онда да осудимо другога када је мање грешан од нас. Зато треба да уђемо у себе кроз веру и молитву и сагледамо себе да видимо себе као у огледалу. Жалосно је несмети погледати у огледало, а опасно је не скидати очију са огледала каже један свети отац. Не гледаш се у огледалу, не знаш какво ти је лице; јел прљаво или чисто. А ми имамо огледало, не оно што држимо у кућама или џеповима, ми имамо огледало Јеванђеља. То је наше огледало и ту себе можемо много лакше и боље да видимо него какво огледало друго које имамо испред себе. Јеванђеље, када читамо са молитвом и разумевањем, открива нам какви јесмо и видимо какви јесмо. Бог је наше огледало, Јеванђеље је наше огледало и зато молимо се. Када се молимо искрено, из душе осетићемо радост. И зато смо и ми данас овде да се молимо и да нам Бог открије оно што је потребно за спасење. Бог нам је открио али ми често то заборавимо и просто потиснемо зато што се не молимо. када се молимо онда нам се све враћа оно што је божанско у нама, а које смо ми због нашег немара и наше немолитвености избацили из себе. Молитвом је Пророк Илија небо затворио триипо године да не падне киша али је и молитвом то небо отворио. Све је могуће молитвом, а она нам шири хоризонте љубави и шири хоризонте вере да спознамо како је то лепо када се молимо.
Бог вас благословио!”
На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.
Ђакон Саша Павловић
