У понедељак, 9. фебруара 2026. године, када наша Света Црква прославља пренос моштију светог Јована Златоустог, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Високопреосвећеном су саслуживали: протонамесник Иван Антонијевић, јереј Александар Ђорђевић и ђакон Мирослав Василијевић.
Чтецирали су: Владан Степовић, Петар Василијевић, Милош Вељковић и Дамјан Васиљевић.
За певницом су били оци храма са верним народом.
У наставку свете литургије Високопреосвећени обратио се верном народу:
„Црква пославља данас великог светитеља, великог молитвеника, великог учитеља Васељене. И заиста свети Јован Златоусти постао је браћо и сестре обиталиште Духа Светога. Јер све што је радио и све што је писао и написао, Дух свети га је водио и руководио.
И заиста, понављам, постао је обиталиште Духа Светога, чија су уста говорила премудрост. Не мудро само, него премудрост. И чије је срце било испуњено разумом и знањем вечним и непролазним, познањем, браћо и сестре, тајни овога света, познањем смисла људског живота. Знањем о томе, браћо и сестре, како човек треба да живи овде на земљи и знањем о живоме и вечноме Богу. Због чега ми прослављамо светог Јована Златоустог? Прослављамо га због његове заиста те мудрости којима је га Бог обдарио, због подвига и силе речи које су красиле и данас красе овог заиста дивног и великог светитеља и учитеља Цркве Христове. Зато с правом св. Јован Златоусти је, браћо и сестре, назван Златоустим, јер свака реч која је излазила из његових уста била је, како кажу други свети оци, злата вредна. Злата вредна, а зашто? Зато што су његове речи биле за поуку свима људима, не само онога времена, него и за будућа времена. Ако хоћемо, браћо и сестре, да отшкринемо било која врата сазнања, било о Богу, о Цркви, о Светој Тројици, тајне човека и онога и овога света, тајне о нама самима, просто не можемо то учинити без злаутоустове мудрости и његових списа које нам је оставио. Данас, браћо и сестре, када се исувише лако говори о постхришћанском свету, када се тако говори о постхришћанској Европи, када сe хришћанство, а посебно православље, оптужује за много што шта, данас је Златоусти, да тако кажем, животнији. Данас и нам је толико потребнији него икада.
Да ли нам треба мудрост, да би се могли да се снађемо у вртлогу овога времена у коме живимо, не само ми као народ, него вртлогу у коме живи читав свет? Отуда није било времена, а верујем, браћо и сестре, да га неће ни бити у коме овај угодник Божији и пастир Цркве Христове, није био или неће бити наш узор. Свети Јован Златоусти, браћо и сестре, био је сав саткан од вере. Саткан од вере у Бога, јер је он у ствари живео вером. Он је био сав саткан од љубави, јер је љубављу живео. Био је сав саткан, браћо и сестре, од молитве. Био је саткан, браћо и сестре, од свега онога, на шта нас учи вера, на шта нас учи Јеванђеље, на шта нас уче и други свети отци. А он нас је учио да ми не држимо веру ради вере, него ради спасења душе, браћо и сестре. Вера нам треба да би се могли надати, како то каже дивно Апостол Павле, нада да би могли живети, а љубав да би могли волети и Бога и човека. И заиста, Свети Јован Златоусти је волео Бога, волео човека, волео ближњега. Свети Јован је сад био у љубави и мудрости, а праве мудрости нема без љубави, нити праве љубави без мудрости. А мудрост без љубави је мудрост, како каже управо он, отровна и себична. Зашто? Па зато што љубав све воли. Зашто? Зато што је Бог љубав. И зато што Бог, брачо и сестре, воли подједнако, што често говорим, свакога од нас, без обзира какви смо и грешни и праведни, и ружни и лепи, што би смо рекли, али Бог нас воли својом љубави. У љубави се долази кроз веру, кроз мудрост о љубави. А мудрост шта је? Оно што каже премудри Соломон, почетак мудрости је страх Божији. Е, овај се светитељ имао је страх да се не огреши од Бога, да се не огреши о људе.
Кад су га гонили, кад су га прогонили, он је све то прихватао мирно, са љубављу, не оптужујући друге који су га много много у животу гонили и прогонили. Па кад су ти његови непријатељи, кад су видели да не могу да победе таквог човека, који има толико вере и љубави, па су размишљали како да га победе. Неко је рекао, дај да му одузмемо све што има, а они мудри људи кажу, ништа с тиме нећемо постићи. Зашто, па он ће одмах вам одговорити, ја сам го дошао на овај свет, го ћу и да идем с овога света. Па како му каже, можемо га победити, само каже ако би га убедили да се одрекне Христа. Е, то нису могли непријатељи, браћо и сестре, да учине с Светим Јованом. Брачо и сестре, у љубави се види Бог, у љубави се види и ближњи. Тамо где нема љубави, нема ни Бога, јер је Бог љубави. Тамо где нема љубави, тамо нема ни ближњега. Тамо је себичност, тамо је саможивост, тамо је себељубивост. А кад то човек поседује саможивост, себељубивост, он свари не види другога. Види само себе и воли само себе.Браћо и сестре, онај ко љуби само онога ко њега љуби, тај прави од љубави, како је то управо приметио св. Јован Златоуст и каже, тај прави трговину. Зашто? Јер он даје само ономе за кога зна да ће му вратити. А љубав се, браћо и сестре, даје, а да се ништа не очекује да му се узврати. Ако дајемо љубав, то је заиста трговина. Љубим те, волим те, зато што имам користи од тебе или не знам кога другога. А љубав то не зна, тако љубав не препознаје. Љубав се жртвује, прво за бога, за себе, али се исто тако жртвује за другога.
Дакле, браћо и сестре, ради другога Бог је дошао у овај свет. Ради другога ми постојимо. Јер докгод имамо љубави према другоме, имаћемо љубави према Богу. И обрнуто. Дакле, браћо и сестре, жртва и љубав нераздвојени су и стоје, како бих рекао, у правој сразмери. Тако што је љубав већа, то је у ствари већа и жртва. А љубави нема без жртве. Сад је само питање, треба да постајимо себе, да ли сам ја, ти, свако од нас, спреман да се жртвујемо за љубав. Јесмо ли спремни да се жртвујемо за другога, онако како се и Бог, Господ наш Исус Христос, жртвовао за нас. Је ли Он, Христос, када је жртвовао себе за нас, је ли он тражио од нас да му узвратимо? Не, него да се угледамо на његову жртву и да тако жртвујемо себе ради другога. Дакле, браћо и сестре, и жртва је веома лака када иза ње стоји љубав. Ако иза жртве не стоји љубав, онда је то жртва мука, је ли то чиним нешто што не волим. А што не волим, то није корисно. То није корисно, браћо и сестре. Дакле, љубав је, кажем, лака када је жртвована. Љубав, као што је реч лака када излази и стоји из мисли о љубави. То је та права љубав. Због те велике љубави свети Јован није осудио, као што рекох малопре, ниједне од оних који су га гонили. Него за све је говорио: „Слава Богу за све“. И ми који смо хришћани, крштени, који верујемо, увек треба да кажемо слава Богу за све, па без обзира шта нас нашло у животу. Слава Богу за све. Али је потребно, браћо и сестре, да ми у другом човеку видимо добро, да видимо љубав. Али нам је потребно и кад дођу искушења, да то схватимо искушење као повуку. Поуку да проверавам себе, да видим себе и тако даље. Браћо и сестре, свети Јован говорио је, ако ти се догоди нешто добро, благослови Господа. Ако ти се каже, догоди нешто лоше, опет благослови Господа и прекрати ће ти се то што је лоше, прекрати ће ти се мука. А кад ти се добро догоди, благосиљај Господа и онда ће ти се добро умножавати. Зато, браћо и сестре, нека нам свети Јован Златовусти, буде пример како треба да живимо. Како треба, браћо и сестре, да о Богу благословимо. Како треба да говоримо о другоме добро, а не да се утичемо, да се тркамо, да тако кажемо, простите, да ми само у другоме видимо зло. Нема човека у коме је све само добро и нема човека у коме је све само зло. У сваком човеку има и добра и зла. Наше је да се молимо Богу да у сваком човеку откријемо оно што је добро, а не оно што је зло. А ћовек чује оно што жели да чује. Ако жели да види добро, добро ће и бити. Али ако жели да види зло, он ће и у свецу наћи зла. Ако жели да у човеку чује добро, чуће и слушаће они који од једни другима говоре добро, а неће слушати они који од једни другима говоре зло. То је наука Божија, то је наука Еванђеља, то је, браћо и сестре, наука св.Јована. Нека нам Господ помогне да га разумемо, браћо и сестре, а он ће нас разумети ако ми разумемо Бога.
Ако разумемо да све што долази, долази од Бога, оно што је добро, јер је Бог једино добар.
Бог вас благословио“.
Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована
У наставку свете литургије, Високопресвећени је причестио верни народ и поделио иконице, благословио и отпустио у миру.
Јереј Александар Ђорђевић
