Библиотека

Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су цијелог живота жељели и од Бога просили једно дијете; чудо зачећа Јованова у престарјелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења. Јер са Јованом имађаше Бог нарочито велике намјере, наиме, да он буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу свијета.

Опширније …

Свети Фанурије је без сумње врло значајна млада фигура, која се на својствен начин издваја од осталих Светитеља Хришћанства, јер се не прославља само једном годишње, већ се захваљујући народном веровању често прави позната фануропита (пита Светом Фанурију).

Свети Фанурије који је живео у римско време, храбро се сукобио са идолопоклоничким светом, јер му хришћански дух Богочовека није дозвољавао да се одрекне његових несумљиво врлинских начела.

Опширније …

А Исус на шест дана пре Пасхе дође у Витанију где беше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих. Онде му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар беше један од оних што сеђаху са њим за трпезом. А Марија узевши литру правога нардова скупоценога мириса помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намераваше издати: Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима? А ово не рече што му беше стало до сиромаха, него што беше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба; Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију; Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вероваху у Исуса.

Опширније …

Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се.

Опширније …

Празник Светог Вита (Вида), мученика из Диколецијановог доба са Сицилије, – Видовдан – има изузетно важно место у хришћанској и националној свести Срба, првенствено као дан спомена Косовског боја и Светог кнеза Лазара. Међутим, и пре Косовске битке, култ овог ранохришћанског мученика, био је код Срба израженији него међу осталим православним народима.

Још од V века (Јеронимов мартиролог), односно од VII, када је написан Витов Passio, на Западу су познати подаци о животу и страдању овог мученика. Свети Вит, седмогодишњи дечак са Сицилије, због снажне вере у Христа, стекао је у раном детињству исцелитељску моћ. Хришћанској вери дечака снажно и брутално се супростављао његов отац Иласије, угледни сенатор. Уз Божију помоћ, са васпитачем Модестом и дадиљом Крискентијом, бежи у Луканију где наставља исцељења. Када је Диоклецијановог сина обузео нечисти дух, запретио је да неће напустити царевића док не дође Вит Луканијски. Доведен у Рим, дечак је исцелио царевог сина, али није хтео да принесе жртву паганским боговима, што је био разлог да са пратиоцима буде подвргнут тортури. Током мучења анђео их чудесно односи у Луканију. И ту Вит позива Господа да прими душе страдалника, што је и услишано, тако да он и пратиоци умиру у миру. Кроз три дана, Вит се у чудесној визији јавио угледној хришћанки Флоренцији, која је тела мученика сахранила.

Опширније …

Свете тајне су свештенослужитељске радње у којима на видљив начин примамо благодат невидљивог Светог Духа. Има их седам. Неке су обавезне и свеобухватне за све вернике: Крштење, Миропомазање, Покајање и Причешће; Брака за већину верника, Свештенства за клир црквени; а Јелеосвећења за болеснике (телесне и духовне).

Опширније …

У понедељак, 18. марта 2024. године, почиње Васкршњи или Велики Часни пост, најважнији посни период у току године којим нас Црква припрема за достојан дочек Празника над празницима - Васкрсење Христово, који ове године славимо 5. маја.

Вече пред почетак Васкршњег поста у храмовима се служи Прашчално или опроштајно вечерње – служба која отвара двери Поста и наша срца када се, по завршетку службе сви присутни, уз појање великопосних и васкршњих стихира и молитава, измире, тражећи опроштај једни од других.

Опширније …

Епископ шумадијски Јован, из Божићне посланице, 2006. године:

И овог Божића ми пред собом видимо младу мајку која на грудима држи тек рођено дете и чини да осетимо нешто без чега се у животу не може – а то је топло срце. С једне стране, сам се Син Божији из топлоте Свога срца очовечује, постаје један од нас и долази нам, не са царском помпом и свитом, већ као мало дете, као беба којој само топлога срца можемо приступити. И то је, драга Наша духовна децо, основно хришћанско искуство и доживљај Бога; не као страшног и немилосрдног судије који нас вреба и лови сваку нашу грешку, већ као Онога који нам се с љубављу даје и коме ми, опет, с љубављу и топлога срца приступамо. Јер, како се другачије и може малом детету приступити? С друге стране, и мајчинска љубав Пресвете Богородице, на свој начин, боји читав празнични догађај из кога, како смо рекли, извире осећање топлине. Божић је празник топлине и топлог људског срца.

Опширније …

Молитва као потцењена вредност

Када је реч о молитви, пре свега нам привлачи пажњу извесна неусклађеност молитвених пракси са класичним параметрима Бога. На тај недостатак указује и сам Христос. Зашто Богу говорити о својим потребама, ако “зна Отац ваш шта вам треба пре но што заиштете од њега “(Мт 6, 8)? Богу није потребан информативни део молитве; смисао није у ономе што се изговара, него у самом чину изговарања. Ми, међутим, у скоро свакој молитви набрајамо своје потребе или наручујемо хлеб насушни. Оптерећеност наших молитава тиме ствара утисак нечег сувишног.

Опширније …

Свете мученице Вера, Нада, Љубав, и мајка им Софија - Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.

Опширније …

Митрополит Месогијски и Лавреотиски Николаос (Хаџиниколау)[1]

Превео: протонамесник Драган Поповић

Ваше Блаженство, Ваша Преосвештенства Свети Архијереји,

Осећам потребу да ово своје излагање започнем тиме што ћу се захвалити на части која ми је указана, али истовремено и да исповедим своју унутарњу тешкоћу да на овом светом скупу говорим о биоетичким питањима, која су по својој природи нова, тешка за исправно, а лака за њихово погрешно разумевање. Укратко, биоетичка питања су веома деликатана за руковођење. Ово су питања која често захтевају специјализовано научно знање, клинички осећај и искуство, и у сваком случају разумевање теолошке антропологије. Уверавам вас да би ми било много лакше да говорим на научној конференцији, пред медицинском публиком, или малој деци са јаким сумњама, него пред јерархијом Грчке цркве. Ово због тога што колико год да је неко читао, слушао или размишљао, и ма колико да је времена провео бавећи се овим питањима, неретко се осети изненађено, дубински недостатно и без потребних одговора, а одговорност теолошких ставова је велика.

Опширније …

Да ли је Литургију Пређеосвећених Дарова исправно служити у вечерњим часовима, када је иначе време служења вечерњег последовања, и да ли је у том случају довољно шест сати уздржавања од хране и пића како би се причестили?

Опширније …

У бесконачној галерији личности из историје нашег рода, попут „звона што са немањићких задужбина пева“, одзвања кроз векове име Светог Саве. Ново време и наш век са убрзаним процесом урбанизације, индивидуализације, као и са доминантним егзистенцијалистичким философским теоријама о „бачености у свет“, „безграничној отворености“ према свету у коме прете досада, сета и очајање, видљиво обележава дан Светог Саве, али га, у основи, не разуме.

Опширније …

Са Енглеског превео: Драган Поповић[1]

Др Бредли Насиф је православни хришћанин, Американац либанског порекла. Тренутно је професор библијских и теолошких студија на Универзитету Норт Парк у Чикагу. Докторирао је на Универзитету Фордхам код о. Џона Мајендорфа. Члан је Антиохијске православне Цркве.

Г. К. Честертон је једном рекао да никада не треба срушити ограду уколико се не зна зашто је тамо уопште и постављена. У овом чланку ћу покушати да објасним неке од темељних разлога зашто је Црква поставила ограду око својих веровања у вези са природом и сврхом људске полности. Та веровања су сажета у „Прогласу о браку и полности“ Сабора канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава:

Православно хришћанско учење о браку и полности, чврсто утемељено на Светом писму, два миленијума црквеног предања и канонском праву, сматра да се тајна брака састоји у заједници мушкарца и жене, и да аутентични брак одражава свето јединство које постоји између Христа и Цркве, као Његове невесте.[2]

Опширније …