Библиотека

У суботу треће недеље Великога Поста, од давних времена, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља Великога Поста која следи после тога назива се Крстопоклоном недељом. Знамо да је Велики пост припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег интензивног и продубљеног хришћанског живота којим живимо у те великопосне дане. У вези са тим умесноје да се још једном присетимо места које Крст - као главни и узвишени символ Хришћанства - заузима у хришћанској вери.

Опширније …

Опширније …

И уђе опет у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.
И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се сместе;
И казиваше им реч.
И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће где он бејаше,
и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.
А Исус видевши веру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се греси твоји!
А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?
И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим?
Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи?
Но да знате да власт има Син Човечији на земљи опраштати грехе, рече узетоме:
Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи:
Никада тако што невидесмо.

(Свето Јеванђеље по Марку 2, 1-12)

Опширније …

Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено.

Опширније …

Доба поста јесте доба очишћења и покајања, а затим и духовног поновног рођења. Богослужења у току поста, беседе и прикладна литература нас позивају да препознамо наша сагрешења и да се опет преобразимо у добре хришћане. Тај позив на покајање је упућен не само нама појединачно, већ и нама као бићу заједнице, као Цркви. Зато, верујемо да је Црква Тело Христово и да је То место без мрље“, али смо уједно и свесни да смо ми, као заједница људских бића, у потпуности грешна заједница. Можда су најочигледнији наши греси ситничавост и подељеност. Било да се посматрају сукоби у неким нашим парохијама, ило да гледамо у тужно надметање јурисдикција, племенског национализма (који неки бране као једини законски критеријум црквене организације), или да гледамо бестидне расправе између највиших званичника неких Патријаршија и своје браће по вери – у јавности. Морамо да признамо да током наступајућег поста морају сви да се покају, макар негде у дубини душе, или чак да се покају целе црквене институције и организације како би се повратила њихова права функција, а то је: служење истинском Јеванђељу Христовом којега су у данашње време и људи и жене свуда гладни и жедни.

Јован Мајенддорф (1971)
Превео с енглеског Ивица Чаировић

Опширније …

Блажена Ксенија Петроградска је још за живота и током XIX-XX века била поштована као брза помоћница и чудотворка.

Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву. У јуну 1988. године на Помесном Сабору Руске Православне Цркве блажена Ксенија Петроградска је канонизована.

Опширније …

ОТКРИВЕЊЕ ТАЈНЕ ХРИСТОВОГ КРШТЕЊА

Беседа светог Григорија Паламе на Богојављење

Опширније …

Српска Православна Црква слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који Га је крстио у реци Јордану. Крстовдан славимo увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који славимо 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет. Овог дана у храмовима се обавља и чин водоосвећења.

СЛАВА ТЕБИ ГОСПОДЕ! ОПЕТ СМО ДОЧЕКАЛИ СВЕТЛЕ ДАНЕ ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА. ВЕСЕЛИМО СЕ САДА И РАДУЈМО СЕ. ДА БИ УВЕЋАЛА НАШЕ РАДОВАЊЕ, СВЕТА ЦРКВА ЈЕ У ОВЕ ДАНЕ ОДРЕДИЛА ПОСТ КАО ИЗВЕСНУ ВРСТУ ОГРАНИЧЕЊА. ЗАВРШАВАЈУЋИ ПОСТ И ПРИБЛИЖАВАЈУЋИ СЕ ПРАЗНИКУ, МИ ОСЕЋАМО КАО ДА ИЗЛАЗИМО НА СЛОБОДУ. ПРИ СВЕМУ ТОМЕ, ОНА НИКАКО НЕЋЕ ДА СЕ МИ САМО ПРЕДАЈЕМО НАСЛАЂИВАЊУ ЧУЛА И ТЕЛЕСНИМ ЗАДОВОЉСТВИМА. ИЗ СТАРИНЕ СУ ОВИ ДАНИ НАЗВАНИ СВЕТИМА. СТОГА БИ ТРЕБАЛО ДА И НАШЕ ВЕСЕЉЕ БУДЕ СВЕТО. А ДА СЕ НЕКО НЕ БИ, ВЕСЕЛЕЋИ СЕ, ЗАБОРАВИО, ОНА НАМ ЈЕ СТАВИЛА У УСТА КРАТКУ ПЕСМУ У СЛАВУ РОЂЕНОГ ХРИСТА, КОЈОМ ОТРЕЖЊАВА ТЕЛО И УЗВИШУЈЕ ДУХ, УКАЗУЈУЋИ МУ НА МИСЛИ ДОСТОЈНЕ ПРАЗНИКА: ХРИСТОС СЕ РАЂА, СЛАВИТЕ... И ОСТАЛО. СЛАВИТЕ ХРИСТА, И СЛАВИТЕ ГА ТАКО ДА СЕ СЛАВОСЛОВЉЕМ УСЛАДИ ДУША И СРЦЕ, ТЕ ЗАГУШИ ПРИВЛАЧНОСТ СВАКОГ НЕБОГОУГОДНОГ ДЕЛА И ПОСЛА, КОЈЕ ОБЕЋАВА НЕКУ УТЕХУ. СЛАВИТИ ХРИСТА НЕ ЗНАЧИ ДА ТРЕБА ДА МУ САСТАВЉАМО ДУГЕ ПОХВАЛНЕ ПЕСМЕ, НЕГО ДА, ПОМИШЉАЈУЋИ И СЛУШАЈУЋИ О ЊЕГОВОМ РОЂЕЊУ, ЈЕДНОСТАВНО ИЗ ДУБИНЕ ДУШЕ УСКЛИКНИМО: „СЛАВА ТЕБИ ГОСПОДЕ ШТО СИ СЕ РОДИО!“ И ТО ЈЕ ДОВОЉНО. ТО ЋЕ БИТИ ТИХА ПЕСМА СРЦА КОЈА ЋЕ ПРОЋИ НЕБЕСА И ДОЋИ ДО САМОГА БОГА (Свети Теофан Затворник).

Опширније …

Велики јерарх српске цркве и наследник св. Саве, Арсеније беше родом из Срема. Још у младости замонаши се и предаде се искрено свесрдном подвигу ради спасења душе. Но чувши за дивну личност и делатност Св. Саве Арсеније оде к њему у Жичу, где га Сава љубазно прими и уврсти у братство Жичко. Видећи ретке врлине у Арсенију, Сава га ускоро постави за игумана Жичке обитељи. Када Мађари навалише на земље српске, посла Сава Арсенија на југ, да тражи за архиепископију неко место склонитије од Жиче. Арсеније изабра Пећ, и ту сагради манастир и цркву св. апостолима, која се доцније прозва црква Вазнесења Господња.

Опширније …

КРСТ СВЕТИ - ВИНОВНИК РАДОСТИ И ПОБЕДНИ ЗНАК СПАСЕЊА

У дан Уздизања Часнога крста и Освећења храма Васкрсења у Јерусалиму сва твар се радује јер овај двоструки празник обухвата све спасоносне догађаје, од Христовог Распећа, Погребења и Васкрсења до проналаска Часнога крста од свете Јелене и подизања - Освећења храма Васкрсења; затим Освећење више пута обновљенога Храма и нарочито догађај Обнове - Освећења Храма и Повратка - Воздвижења Часнога крста 630. године под патријархом Модестом (после персијског уништења Храма и одношења Часног крста 614. године).

Опширније …

Опширније …

ДАНАС НА ГОРИ ТАВОРУ АПОСТОЛЕ ОБАСЈАВА БЕЗГРАНИЧНИ ИЗЛИВ БОЖАНСКОГ СЈАЈА!

ДАНАС СЕ ОБЗНАЊУЈЕ СТАРОГА И НОВОГА ЗАВЕТА ГОСПОДАР – ИСУС ХРИСТОС, МЕНИ ДРАГО ЛИЦЕ И ИМЕ, ЗАИСТА НАЈСЛАЂЕ И НАЈЖЕЉЕНИЈЕ И СВАКИ ПОЈАМ СВАДОСТИ НЕПРЕВАЗИЛАЗЕЋЕ.

ДАНАС УШИ ЉУДСКЕ СЛУШАЈУ СТВАРИ НЕЧУВЕНЕ! ЈЕР ВИЂЕНИ (НА ТАВОРУ) ЧОВЕК – СИН ЈЕ БОЖИЈИ, И КАО ЈЕДИНОРОДНИ ЉУБЉЕНИ БИВА ПОСВЕДОЧЕН ДА ЈЕ ЈЕДИНОСУШТАН ОЦУ. НЕЛАЖНО ЈЕ СВЕДОЧАНСТВО, ИСТИНИТО ПРОГЛАШЕЊЕ, ЈЕР САМ РОДИТЕЉ ОТАЦ ИСКАЗУЈЕ ТО ПРОГЛАШЕЊЕ.

НЕКА ПРИСТУПИ ДАВИД И НЕК УДАРИ У БОГОГЛАСНУ ЛИРУ ДУХА, И НЕКА САДА ЈАСНИЈЕ И ИЗРАЖЕНИЈЕ ОПЕВА ПРОРОЧКУ ИЗРЕКУ, КОЈУ ЈЕ У СТАРИНИ ИЗДАЛЕКА ЧИСТИМ И ПРОЗИРУЋИМ ОЧИМА ПРОВИДЕО: ТЕЛЕСНИ К НАМА ДОЛАЗАК БОГА ЛОГОСА, ШТО ЈЕ ИЗРЕКАО КАО БУДУЋИ: „ТАВОР И ЕРМОН – ИМЕНОМ ТВОЈИМ ОБРАДОВАЋЕ СЕ“.

Опширније …

У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Опширније …

Захваљујући обимној литератури на нашем језику, у којој се коментаришу византијски извори о успомени на светилиште Мајке Божије поред Цариграда, које је утицало на успостављање у православним Црквама празника Живоносни Источник, могуће је рећи нешто више о томе како је настао овај празник који Срби називају Источни петак, а који је од 2011. године крсна слава Шумадијске епархије

Мада је светилиште Богородице од Извора настало још у V или VI веку, то јест у време владавине ромејских царева Лава I (457-474), односно Јустинијана (527-565), служба (у литургичком смислу) посвећена култу који се ту неговао и обновљењу првобитног храма Мајке Божије, настаје у доба Палеолога, у првим деценијама XIV века. Писац службе и других сродних текстова у славу вишевековних чудотворних исцељења Богородичине цркве од Извора (τής Θεοτόκου τής Πηγής) који брзо попримају богослужбену употребу, је византијски историчар и песник Нићифор Калист Ксантопул између 1308. и 1320. године. Такође, почетком XIV века и Манојло Филес саставља бројне епиграме у част исцељења у Богородичином светилишту.

Опширније …