Библиотека

(У преводу владике Атанасија Јевтића)

Опширније …

Јован Претеча, који је крстио Христа у реци Јордану, живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Како је он завршио свој живот? Пошто је Јован Крститељ прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља (29. августа по старом, 11. септембра по новом календару). Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.

Шта је рекао Свети Јован Крститељ кад је први пут видео Господа Христа? Рекао је пророчке речи: "Гле, Јагње Божје које носи грехе целога света."

Опширније …

КРШТЕЊЕ (грч: Βάπτισμα или Χριστιανισμός) односно Света Тајна Крштења јесте једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа Божијег коме је глава Христос. У одељку из Светог Јеванђеља које се чита у току чина Крштења, између осталог, налазимо и заповест Христову: "Идите и начините све народе мојим ученицима, крстећи у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт 28,19)

Рађање за нови живот могућ је само у Крштењу, јер "ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег." (Јн 3,3) Када је народ после Педесетнице чуо проповед Св. Петра упитао је: "Шта да чинимо? Α Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, те ћете примити дар Духа Светога." (Дап 2,37-38)

Опширније …

Православна Црква постоји и живи унутар историје те пролази кроз њу без губљења свог идентитета. Ово је врло важан аспект Цркве, који при том није напред осигуран. С обзиром да смо сведоци да су неке хришћанске цркве живот у историји започеле истинским идентитетом, а завршиле тако што су промениле свој идентитет, те се с правом питамо да ли су уопште цркве или не, питање идентитета Цркве очигледно захтева велику опрезност.

И за нас православне ово је опомена коју треба да узмемо са озбиљношћу. Јер, чињеница је да у свеукупној нашој активности, која чини да понекад осећамо самозадовољство, постоји и за нас велика опасност да одступимо од идентитета Цркве, те да више у суштини не будемо Црква, већ нешто друго, то јест једно другачије тело.

Опширније …

У издању Богословског друштва ОТАЧНИК објављена је књига Александра Шмемана ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ. Зборник је приредио Лазар Нешић.

Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупног створеног света.

Опширније …

протојереј ставрофор
доцент др Зоран Крстић
Универзитет у Београду –
Православни богословски факултет

Опширније …

Протојереј ставрофор
доцент др Зоран Крстић
Универзитет у Београду
Православни богословски факултет

Абстракт: У Основама социјалног учења Католичке цркве солидарност је један од четири основна принципа учења. И поред свог секуларног порекла кроз многе социјалне документе Римокатоличке цркве појам солидарности добија теолошко значење у виду социјалне врлине. Овакво схватање постаје novum у теологији, доживљава се као својеврсно знак времена и замењује или потискује предањске и јеванђелске појмове којима се изражавала активна љубав према ближњему. Да ли је ово прихватљиво и за православну теологију? Аутор у чланку позитивно одговара на постављено питање с тим што би солидарност требало да буде вредност новог хришћанског етоса који би кореспондирао са демократски уређеним друштвима и његовим вредностима.

Опширније …

Епископ Сава Вуковић

Шта да Ти, Христе принесемо поводом јављања Твог ради нас као човека?
Та свака од творевина Твојих захвалност Ти изражава:
анђели певањем, небеса звездом, маги дарима, пастири дивљењем,
земља пећином, пустиња јаслама, ми пак Мајком - Девојком.
Боже од пре векова, смилуј нам се!

Опширније …

(Одломак из божићне приче)

Ближила се поноћ када су стигли пред капију Кастра, готово дављеници, залеђени, слани од морске воде и бели од снега, модрих усана али топла срца.

(... )

Када су стигли пред Кастро и ушли у храм Христов, топлина је загрејала њихове душе мада су били преуморни. Иако се некима од њих спавало, осетили су толику радост што су живи и што су благополучно стигли до краја свог путовања, у храм Господњи, да је сваки дремеж и сваки умор отишао од њих. А козари, нашавши забаву и изговор да седећи пуше, или би се пак мало опружили и украли мало од сна код ватре увијени у своје плаштеве, упалили су били испред храма два мангала, један испред Светог олтара а други са његове северне стране.

Опширније …

Свети Никола је рођен у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, на прибријежију Средоземног мора, од родитеља Теофана и Ноне, у време римског цара Валеријана. Још као дете Никола је показивао необичне душевне дарове. Када је одрастао и изучио школе, желио је да ступи у свештенички чин, те га његов стриц, архиепископ, произведе за свештеника града Мира.

Када Николи помреше родитељи, који су били врло богати, он поче од свог наследства помагати сиротињу, делећи милостињу и удавајући сироте девојке. По смрти његовог стрица, епископи и свештеници из Ликијске области, искупе се да изаберу новог архиепископа и договоре се да изаберу највреднијег и најтачнијег у извршавању дужности. Пошто су се уверили да је управо Никола такав, изаберу га за архиепископа мирликијског.

Као архиепископ Никола је поучавао народ у вери, не само у цркви, већ и по домовима, на улици и на сваком месту. Младић је саветовао, обилазио болесне, сужње откупљивао и пуштао на слободу, жалосне је тешио, а грешницима је показивао пут и начине да се поправе.

Опширније …

Управо је из штампе изашла књига Како је Библија постала књига, аутора Вилијама Шнидевинда. Реч је о врсном делу које се бави настанком Библије, прецизније речено разумевањем разлога због којих је Библија написана, да би касније постала Свето Писмо (стр. 14). Проблематика везана за настанак и формирање канона свештених књига Старог и Новог Завета је нешто што је одувек занимало нашу јавност, тако да смо коначно добили дело које ће сваком знатижељном читаоцу појаснити ствари везане за формирање свештених списа, а у исто време и развејати нека погрешна мишљења и митове који преовлађују у широј јавности.

Опширније …

СВЕ ЈЕ ЛЕПОТИ ПРИЧАСНО

(Из Велике Катихезе)

Следећи доказ су нам предали наши Оци и он није само нека митска прича, већ прича која природно побуђује нашу веру. Постоје два начина разумевања весцеле постојеће твари: оно које се односи на ум и оно које се односи на чула, и поред њих нема ничега другог што може да се открије у природи постојећег, а што превазилази ову поделу. Даље, између ова два света се налази велики међупростор, тако да чувствено не обухвата особине умног, нити оно укључује особине својствене чувственом, већ сваки од њих добија свој формални карактер од њима супротних особина.

Опширније …

Уметничка омилија јавља сеу четвртом веку а њен изумитељ је – Свети Јован Златоусти. Оваква проповед има особине омилије и тематске проповеди; строго се ослања на Свето писмо, користи мноштво цитата; но читав садржај обрађен је на начин узвишен и поетски. Златоусти из дневног зачала (Јеванђеља или Апостола) узима један стих и обрађује у проповеди, повезујући га са упоредним местима из Старога и Новога завета (нико се пре, а ни после Златоустога није у тој мери држао Светога писма). Али, непревазиђеног егзегета и ненадмашног беседника у највећој мери одређује други дар – ако су Григорија Богослова називали проповедником ума, Јована Златоустог ваља назвати проповедником срца. Изузетно познавање људске душе и неизмерна љубав, којом одише свака изговорена реч његова, не остављају нити један сегмент људског живота неразјашњеним и недотакнутим у проповедима.

Опширније …

Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: “Опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано!” На то Епифаније: “А ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме!” Удивљен Иларион рече: “Твоја је врлина, свети Владико, већа од моје!” - Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.

Свети Николај Жички

Опширније …

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Почетком јуна ове године у културном додатку Политике се појавио текст нашег познатог и признатог редитеља Александра Мандића под називом Моја црква, цунами и ја у коме, најпре, описује скорашњи сусрет са својим парохијским свештеником приликом резања славског колача, а затим и низ својих размишљања о месту и начину деловања Цркве и појединих њених чланова у савременом српском друштву да би завршио речима поштовања према блаженопочившем патријарху Павлу кога узима као пример и узор.

Опширније …

Г. Мандзаридис, В. Јулцис, Ј. Петру, Н. Дзумакис -Teме хришћанске етике, Каленић, превод са грчког Јелена Касапис, стр.174

Издавачка кућа Каленић је обогатила нашу црквену јавност још једним уџбеником из области хришћанске етике. Реч је о приручнику за православни катихизис за завршни разред средњих школа, који су потписали еминентни грчки етичари. Дело обилује разноразним темама које су актуелне и које тангирају модерног човека а посебно младе.

Опширније …

протојереј ставрофор доц. др Зоран Крстић
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Друштвени контекст

Савремени друштвени контекст у коме се одвија наш живот карактеришу, између осталог, и неизвесност и промене. Промене су толико брзе и обухватне да им нико и ништа не може избећи. Оне не остављају, или бар све мање остављају, могућност за дуготрајни осећај сигурности. Све се мења и све је непрестано упитно. Јучерашње сигурности су данашње неизвесности.

Овај вихор друштвених кретања који називамо постмодерном или касном или другом модерном не може да мимоиђе ни Цркву, а ни личну веру свакога од нас појединачно. Упитно је, како место, тако и улога Цркве у савременом свету али и аутентичност наше личне вере. Вера и Хришћанство нису више једини начин тумачења света и историје као што је то било у традиционалним, предмодерним друштвима. И Хришћанство се налази на „духовном тржишту“, у све тежој и жешћој конкуренцији са другим виђењима и тумачењима (космотеоријама)  човека, света, друштва и историје. Ништа се више не подразумева и све је потребно проверити и наново доказивати сопственим примером и сопственим животом.

Опширније …

Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Опширније …