За певницом су појали протојереј Драгослав Милован и г. Милорад Томић, док су чтецирали г. г.Василије Арсенијевић и вероучитељ Марко Гаљак.

Након прочитаног јеванђељског штива верном народу се надахнутом беседом обратио Митрополит Јован:

“Христос Васкрсе!

Драга браћо и сестре данас прослављамо појаву Часнога Крста у Јерусалиму, и како стоји у опису био је сјајнији од свакога злата, светлији од свакога дана, простирао се од Голготе па до Маслинске Горе, а то је више од 3км удаљености. Заиста браћо и сестре, крст је сила, крст је моћ, крст је победа, крст је наше спасење, крст је знак нашег опредељења коме ми припадамо. Као што каже Апостол Павле, за неке је крст спасење а за неке лудост. Зато Апостол Павле у данашњем Апостолу који смо сада чули, каже који су то људи мудри по телу, да су то они који сматрају тело за извор живота, за извор знања и за извор мудрости. Дакле, браћо и сестре то су они који признају тело а уствари одричу душу. То су они који више поштују твар него Творца. Таквим људима тешко им је да се одрекну тога. Заиста за многе људе човек је мерило. Како човек моће да буде мерило? Када је човек слаб и у греху. Наше мерило је Јеванђеље, наше мерило је Христос, наше мерило су Свети Оци. Дакле, браћо и сестре то су људи како би рекао високог порекла, а Господ Исус Христос све људе изједначава, сви су једно у Христу. Човек воли да се показује да је бољи, и ти људи неће да се покоре да се смире, њима гордост не да да се смире. Господ највише воли покајнике, он није дошао ради преведника него ради грешника. Бог је љубав, а љубав све воли. Апостоли који су били прости,рибари Господ их претвара својом благодаћу у највеће учитеље. Ти прости рибари они су нам објавили Јеванђеље. Браћо и сестре узалуд нама да се претварамо пред људима, ако нас Бог није прославио. Зато шта нам вреди мудрост овога света, ако нема Бога у тој мудрости, онда ти је та мудрост на страдање. Шта нам вреди та мудрост ако у тој мудрости нема љубави, нема доброте. Шта нам вреде и наше телесне очи, ако те очи не виде Бога и човека. Заиста нам не вреде те телесне очи. Зато Господ и каже о тој духовној светлости, да човек има Христа у себи, онда нам се отварају духовне очи, а духовне очи много више виде него телесне очи. Колико сам пута у свом животу разговарао са слепим људима. Питао сам једног научника који је остао слеп од своје 6. године, и питам га пред смрт да ли се сећаш лика својих родитеља, а он ми одговори да види сваку бору на лицу својих родитеља, он је слеп не види али су му отворене духовне очи. Док је Господ Исус Христос у нашој души дотле знамо ради чега живимо. Без Христа нема правог човека. А човек је Божји човек који Христа носи у себи, онај који је Христоносац и без Христа не може бити ништа добро, ништа праведно. Без Христа браћо и сестре не може бити ни правде ни истине. Око је најблагодарнији део нашег тела и оно нам доноси радост што види другога. Када човек носи свој крст у смирењу, онда крст тебе носи, зато овај празник који данас прослављамо појаву Часнога Крста у Јерусалиму, да се помолимо Богу да нам Бог отвори духовне очи да видимо силу крста, зато наш народ дивно каже “Без крста ни преко прага“.”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Службе Божје Митрополит Јован је поделио иконице и благословио верни народ који се данас окупио у пантелејмонском храму који је духовно стециште овог краја.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ЗАИСТА ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Вероучитељ Марко Гаљак