После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, одељак из данашњег Јеванђеља је веома поучан, утешан и охрабрујући. Господ нам каже у данашњем Јеванђељу да су многи станови у његовог Оца, а да није тако ишао би Господ да нам припреми место. Казао нам је Господ да се не плашимо ничега осим непокајаног греха. Јер када човек има Христа у себи и живи Јеванђељем нема кога да се плаши. Најважније је да знамо да нема греха који Господ не може опростити само треба да се искрено покајемо, молимо и никада не изгубимо веру у Бога без обзира шта нас у животу снашло. Зато Господ и каже; Нека се не збуњује срце ваше, верујте у Бога и у мене верујте. Господ овде не говори нека се не жалости срце ваше међу многим невољама него недајте месту неверју своме јер да би се човек одржао и да би одржао своје достојанство треба да верује у Бога. Да би се човек одржао у свим његовим невољама и бурама треба да има веру. Све је могуће ономе који има вере. Само нас вера у Бога који се јавио у телу спасава усред сви тих тријунфа зла у овоме свету. Зато је радост вере исцељење од очајања. Тамо где је вера тамо нема очајања. Очајање је задња степеница до које човек још увек да се тргне и да дође себи и каже Господе сагрешио сам. Али ако паднемо у очајање онда је тежак наш повратак. Дакле, у Бога треба да верујемо и Богу треба да се радујемо. У Бога који је пре саздања овога света припремио ову радост вернима, онима који љубе Бога. Припремио блаженство, Царство небеско, у коме неће бити краја. Свети апостол Павле нам каже: Радујте се у Господу и опет велим радујте се. Заиста, нема праве радости без Бога. Та радост без Бога је варљива. Господ нам је припремио место у Царству небеском е сад, да ли се ми боримо за то Царство небеско онако како каже у Јеванђељу да се Царство Божије на силу задобија. Не на физичку силу већ на духовну борбу. Да се боримо против искушења и свих невоља. Та кућа коју је Господ припремио за нас је Очев дом. То је дом Оца небескога и у тај дом ми само можемо ићи кроз Христа и са Христом. Још у данашњем Јеванђељу каже: Ако одем и прпремим вам место, опет ћу доћи и узети вас себи да где сам ја будете и ви. Видите, драга браћо и сестре, како се Господ не одваја од нас. Где је Господ Исус Христос? Седи са десне стране Бога Оца. И ако смо са Христом и у Христу и ми ћемо бити поред Христа у Царству небескоме. Зар нам треба већа утеха од ове него да стално имамо то на уму. Истина, овде Христос говори о свом другом доласку када ће доћи да сабере све код себе, а где је Христос тамо су они који верују у њега и који Христа носе у себи. Онај који Христа носи је христоносац. Они ће вечно бити, не само гледаоци Господа Христа већ ће заједничарити у слави Господа нашег Исуса Христа. Господ нам је такође рекао да је он Пут наш и да ми знамо тај пут. Како знамо тај пут? Знамо пут јер је Господ тај пут раскрчио. Зато је Он и једини могао да каже за себе: Ја сам Пут, Истина и Живот. Заиста, уколико идемо за Христом ми идемо путем Христовим. Ко иде путем Христовим иде путем Јеванђеља, путем љубави, путем смирења јер нам је то обећао Господ да постоји само један пут у Царство. Ко иде за Христом никада неће залутати, то је оно што је важно, браћо и сестре. Али када човек мисли да зна путеве и раскрснице тај најпре залута јер се ослања на себе а не на Бога. Зато је Христос Истина у коме нема ни заблуде а нема ни лажи. Онај који тражи истину наћи ће је једино у Христу. Једна једина Истина је Господ наш Исус Христос. Он је живот наш јер ми живимо само Богом. Христос је истинити и живи пут. Истина, тај пут који води у Царство небеско је трновит – наилазимо на многе невоље и препреке, и ко га савлада улази у радост. Ко савлада и победи себе победио је и нечастивога. Сви други путеви могу да изгледају истинитим и зато се људи заваравају и бирају путеве који им одговарају.

Да се ми молимо Господу, браћо и сестре, и да му благодаримо што нам управо и данас каже да се не плаши срце наше. А срце се плаши. Зашто? Зато што у њему све постоји. И Бог и онај други. И истина и лаж. У срцу постоји добро и зло и срце зна и осећа и зато се и плаши. Али ако очистимо срце своје и у њега сместимо Бога онда значи да следујемо речимо Христовим које кажу: Благо онима који су чистога срца они ће Бога видети. И они виде Бога, а Бог је нешто најчистије и најсветије. Може ли нешто најчистије да буде у неком прљавом сасуду? Не може, браћо и сестре. Дакле, да молимо Бога да нам очисти срце наше. Да молимо Господа, као цар Давид, да нам опрости грехе и да нам грехе убели који могу да буду чистији и бељи од снега. Зато наша нада треба да је у Бога и наша вера треба да је у Бога.

Бог вас благословио“.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић