По благослову Митрополита, отац Србољуб обратио се ученицима и верном народу поучном беседом:

„Ми смо се спремали у току Велике Четрдесетнице, за највећи празник у току целе литургијске године, Васкрсења Господње. Свакако да празник од Васкрса па до Педесетнице јесте један од најлепших и најважнијих у току целе године. Чему нас поучава? Шта можемо видети у току целокупне године? Најпре нас поучава да Васкрсли Господ савршава све оно што је за нас важно и значајно нас ради и нашега спасења, заправо по Васкрсењу јавља се многим ученицима, а онда се Вазноси на Маслинској гори. Иако нас том приликом обузимају осећања радосне туге јер Господ на први поглед нас оставља, напушта. Анђели који се налазе у том тренутку уверавају Апостоле и све ученике Спаситељеве да не тугују и да не буду као они који немају наде, јер ће Господ по други пут доћи као што одлази на небо. Истовремено нас поучава Црква оним истинама које су непорециве, а оне гласе да је Господ са нама у све дане до свршетка века. Васкрсли Богочовек који се узнео на небо и на тај начин показао да је људска природа преображена и обожена и да седи са десне стране Бога Оца заправо да се Господ открива свима нама до Његовог коначног доласка кроз Цркву своју. Господ је са нама у све дане до свршетка века, тј. Распети и Васкрсли Богочовек који се узнео на небо који је показао да је распета природа обожена и преображена и да седи са десне стране Оца у личности Христовој, заправо да се Господ открива непрестано свима нама до коначног Његовог доласка. Открива се кроз Цркву која је Тело Његово браћо и сестре. Како се то нама Господ открива? Најпре речју својом јер нам се објављује речима у Цркви, речима Јеванђеља које без обзира што произноси ђакон свештеник или Епископ говори нам лично Христос. Господ наш Распети и Васкрсли објављује нам се Речју Својом. Ту реч не треба да доживљавамо и примамо као било коју људску реч, него реч која освећује, која преображава, реч која спасава. Ту реч као светиљку треба да држимо у срцима својим и у мислима својим и у бићима, и да та реч буде путеводитељ и да том речју се причешћујемо. Али осим тога откривања Спаситеља путем речи његове, благодаћу Духа Светога, Бог нам се открива у другом делу литургије Телом и Крвљу својом, открива нам се као Распети и Васкрсли Богочовек Христос. Заиста, пошто смо се причестили речју његовом примамо Тело и Крв Његову. На тај начин постајемо сутелесници Христови постајемо толико блиско сједињени да сви ми који се сабирамо сваки пут у Цркви и храму, постајемо ближе сједињени у темељу Христа него што смо крвно везани са нашим крвним сродницима. Тело и Крв Господња нас сједињују и хране, Тело и Крв Господња нас уверавају по речима Томе: „Господ наш и Бог наш“ ту Који походи народ свој. Ове неизрециве истине, богооткривене проповедали су и тумачили оци Цркве чији смо спомен прославили јуче, а то је три стотине осамнаест богоносних отаца који су се сабрали на првом васељенском сабору у Никеји. Зашто их ми прослављамо у овом периоду када прослављамо Спасовдан, ишчекујемо Духове, и истовремено славимо и Васкрсење Христово. Као и у сваком периоду људске историје, постоје они који криво уче, који буне народ и раздељују народ Божији, појавила се једна личност по имену Арије који је лажно учио и због тога је Црква реаговала путем сабора у Никеји, и изобличила је то лажно учење и појаснила је и прецизирала исповедање вере доносећи нам као наслеђе много онога што чини предање али пре свега што пре сваке литургије произносимо заједно а то је Никео-цариградски симбол вере, првих осам чланова. Зато је важно браћо и сестре да схватимо да смо позвани да непрестано напредујемо Богопознању Господа Христа исповедамо веру у тројичнога Бога и веру у Васкрслога и Распетога Бога. Зато драга браћо и сестре молитвама три стотине осамнаест богоносних отаца првог васељенског сабора заправо и ми напредовали у познању Тројичнога Бога молитвом али пре свега телом и крвљу Господњом али и ми спознавали смисао речи: „Узиђе Бог са клицањем Господ са гласом трубним“, и спознавали све празнике који су се збили ради нас и нашега спасења да би се показали достојнима стајањем са десне стране и показали се достојни ношења имена Христовог, показали се достојним Његове безграничне љубави.“

Беседа изасланика Светог архијерејског Синода јереја др Србољуба Убипариповића

У наставку свете литургије Високопреосвећени је причестио ученике богословије и верни народ Телом и Крвљу Господњом и поделио иконице у знак молитвеног сабрања.

ђакон Александар Ђорђевић