За певницом је певао Хор Младих из Крагујевца.

Након прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит Јован је произнео беседу рекавши:

“Браћо и сестре, нека је благословена слава овог светог храма свима вама који припадате овој парохији. Нека Господ благослови наш долазак на ово литургијско сабрање. Свако литургијско сабрање је сабрање Бога, анђела и људи. Ових дана прослављамо велики свети празник, празник Свете Педесетнице. Ово је празник Духа Светога који нас је сабрао данас да му се молимо, како би и нас, као некада апостоле, када је Дух Свети сишао на њих, просветио. Шта је тада учинио Дух Свети? Он их је, на првом месту, учврстио у вери. Апостоли који су до тада били плашљиви постали су силни, јаки силом какву само Дух Свети може подарити човеку. Он их је осветио, посветио, очистио и преобразио. У православној Цркви ниједно богослужење не почињемо, а да се у молитви не обраћамо Богу Духу Светоме. Између осталог кажемо “дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте“. Ако се Дух Свети не усели у нас, онда не живимо Духом Светим, већ својим духом. Дух човеков, посебно дух овог времена, није дух мира, већ немира. Није дух љубави, већ дух мржње. Није дух јединства, већ поделе, раздељења и деобе.

Празник Педесетнице јесте празник Духа Светога који означава испуњење обећања које је Господ дао својим ученицима пред своје славно Вазнесење, када им је рекао, збуњенима, да их неће оставити. Заиста, најсиромашнији човек јесте онај који нема Христа у себи. Онај који има Христа, и живи Христом, јесте силан човек, али не својом снагом, већ силом Духа Светога. Зато и Господ говори апостолима, да буду у Јерусалиму док се не обуку у силу са висине. Управо се то остварило на овај дан. Али, Дух Свети није сишао само на апостоле, већ на сваког човека, на сву творевину човекову. Из Дела апостолских то видимо на примеру тога да, када је Дух Свети сишао на све људе, људи су почели да говоре разним језицима. Дух Свети је сишао на апостоле, и то је дан када је Црква рођена. Зато и овај празник називамо рођенданом Цркве. Као и ми, када се крштавамо и примамо Духа Светога, заправо се духовно рађамо. Рођена је Црква на земљи, и од тада више од две хиљаде године, постоји у овом свету, у свим народима, и постојаће до краја света и века. Опстаће зато што је руководи Дух Свети.

Ако живимо Црквом, и слушамо Цркву, добијамо благодатни дар очишћења и покајања. Док смо у Цркви, без обзира какви јесмо, имамо наду у спасење. Нисмо ли у Цркви и не слушамо ли Цркву, него се служимо Црквом, то је пропаст за сваког човека. Већ трећи дан певамо кондак Свете Педесетнице: “Када је Господ сишавши помешао језике, делио је народе, а када је делио огњене језике, све је позвао у јединство“. Када је Господ сишао на кулу Вавилонску, када су људи желели да буду изван Бога, разделио је све народе, јер су желели да буду изнад Бога. Тада су народи почели да се сукобљавају, да се мрзе, отимају један од других, да врше насиље једни над другима. Зато кажемо да човек који нема Духа Светога у себи, он је немиран човек. Он није сабран и целосан човек. Господ је помутио њихове језике, када су градили ову кулу, лишио их је истинског знања, лишивши их истовремено библијског богопознања. Изгубили су народи Духа Светога који је створио човека. И ми данас, уместо да се обучемо у Духа Светога, облачимо се у свог овоземаљског духа. Такав дух баца човека у очајање, јер нема чему да се нада после смрти. Али, ми крштени људи верујемо у вечни живот. Тако и завршавамо Символ вере речима: “чекам васкрсење мртвих и живот будућег века“.

Браћо и сестре, тај дух људски уместо да сабира људи, раставља, градећи и данас на неки начин Вавилонску кулу. Сваки од нас као да гради ту Вавилонску кулу, не желећи да се пење степеницу по степеницу, већ одмах да скочи. Такав човек није темељит, није се учврстио у вери, љубави, Цркви, Светим Оцима. Када се такав човек уздигне, одмах пада. Зато наш народ и говори: “ко високо лети, ниско пада“. Ко лети ка висини кроз веру, Свете Тајне, врлине, кроз Свето Причешће, тај се учвршћује и све више осваја висину силе и моћи Божије. Дух овог времена не спаја људе, већ их раздељује. Не мири људи, већ их свађа. Та Вавилонска кула која је символ гордости уколико постане део нашег живота, срушиће се у нашем животу као кула од карата. Све што се раздваја, пропада и нестаје. Бог човека није створио да нестане, већ га је створио за вечност. Да бисмо могли овде и сада да осетимо ту вечност, потребно је да живимо Црквом и Јеванђељем, да живимо Духом Светим. Зато и сносимо невоље, јер човек изгуби веру и поверење у Бога. Човек који сноси невоље зна да, чак и ако су јаке невоље, Бог га неће оставити. Са друге стране, Дух Свети силази сваки дан, силази и на ову нашу литургијску заједницу. Тај Дух Свети преко нас освећује све и све што је природно претвара у натприродно. Претвара овај наш принос у истинито Тело и Крв Христову. Дух Свети запечаћује веру нашу. Сетимо се на крштењу, када се помазује човек, изговарају се речи: “Печат дара Духа Светога“. Уколико човек преломи тај печат, тада се у њега усељава дух немира, дух овог света. Тада се човек отуђује од Бога, отуђујући се и од себе и од свих оних око себе. Отуђеност је једна страшна ствар и страшно стање. Такви људи су егоисти, јер ништа не желе да чује и ничему не желе да се научи.

Данас нас Дух Свети сабира у овом светом храму. Свака Литургија је сабор, али оних који су истом вером запечаћени, који верују у Тројичног Бога. Тај сабор је могућ Духом Светим. Зато у Цркви и певамо да нас данас Дух Свети сабира. Имамо разних сабора, окупљања, али сабор који сабира Дух Свети, то је прави сабор. То је сабор Божији. Тај сабор је сабран када је Господ основао Цркву и то је Црква која се сабира кроз векове и сабираће се до краја света и века. Дух Свети сабира све разноликости, јер је сваки од нас личност. Када је то све у Духу Светоме, све се равња према Богу, Цркви и Светим Тајнама.

Браћо и сестре, када је Дух Свети у нама, сви чувамо разноликости, сваку могућу разноликост. У тој разноликости дете остаје дете, старац остаје старац. Али, и народ остаје народ, а тај народ је призван да приноси своје дарове у житницу Господњу. Дар нашег сабрања и наше молитве јесте, најпре, дар. Нека нас Дух Свети, браћо и сестре, води и руководи, поготово данас, када је време тешко и озбиљно. Ако се не препустимо Духу Светоме, да нас води, залутаћемо. Неопходно је да спознамо пут Христов, а када то спознамо, све смо спознали и спознали смо себе.

Нека нас Дух Свети води и руководи. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Верни народ је свог архијереја дочекао са љубављу и радошћу. Након Свете Литургије Митрополит Јован је пресекао славски колач. Након резања славског колача митрополит шумадијски је уручио архијерејску грамату благодарности господину Жељку Најдановићу, господину Јовану Миловановићу, господину Јовану Јовановићу, господину Драгану Петровићу, господину Саши Николићу, господину Томиславу Божиновићу, господину Дарку Јовановићу, господину Срђану Огњановићу и господину Зорану Јовановићу. Након уручења архијејских грамата, уследила је празнична трпеза. Овогодишњи домаћин славе био је господин Жељко Најдановић који је у заједничкој сарадњи са црквеном општином ове парохије припремио ручак за све госте. У току ручка уследио је музички програм у извођењу Катарине Богдановић, а потом је надлежни свештеник, протојереј Дејан Петровић, бираним речима поздравио митрополита Јована и све присутне госте.

протојереј Дејан Петровић