Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Високопреосвећени се обратио верном народу рекавши:

„У име Оца и Сина и Светога Духа.

Браћо и сестре, Јеванђеље које смо сада овде чули предивно је и веома поучно. Ако би мало дубље размишљали о данашњем Јеванђељу, о томе шта нам Господ препоручује, заиста решили би све личне и међусобне проблеме. Решили би односе једни према другима, а најбоље можемо решити односе једни према другима ако искрено и истинито верујемо у Бога, ако имамо поверења у Бога. Ако заиста имамо поверење и веру у Бога, онда ћемо имати веру и поверење у друге људе. Наше је да ми имамо вере у друге, а да ли ће они имати вере у нас, то је њихов проблем. Наше је хришћанско да покажемо љубав према свима, а не према онима који су са нама, који нам повлађују, то није хришћански. Делиш ли народ? Поделио си себе. Одељујеш ли једне од других? Одељујеш себе од Бога, одељујеш себе од породице и одељујеш се од самога себе. Човек најбоље може да реши међусобне проблеме када се даје, када се даје за другога, другим речима, када живи за другога а не за самога себе. Ми имамо ону молитву у Литургији где кажемо „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо“. Човек је онолико велики колико са даје другоме, на првом месту Богу, а на другом месту ближњем своме. Не дајеш ли се, или се шкрто дајеш? Шкрто ћеш и да примиш. Тако каже Јеванђеље „Ко шкрто сеје, шкрто ће и да жање“. Још боље речено „Онако како сејеш, тако ћеш и да жањеш“. Браћо и сестре како поступамо према другима, тако ће сутра неко други да поступа према нама и зато кажем да је данашње Јеванђеље толиок поучно када Христос каже „Који иште у тебе, подај му и који хоће од тебе да позајми, не одреци му“ и наставља Христос и каже „Чули сте да је казано: Љуби ближњега свога и мрзи непријатеља свога“. Зашто је Христос рекаода мрзимо непријатеља? Он је хтео тиме да каже да то људи раде, једне воле друге не воле. Један ми је мио, други ми је драг, трећи ми није мио и њега одбацујем, и не само што га одбацујем него га нећу оставити мирног, прогањаћу га речима, делима, поступцима. Наставља Господ и каже „ Љубите и непријатеље своје и благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају“. Како би било лепо да се молимо за онога који нас оговара, јер кад се молим и за тог непријатеља који ми то говори или чини, онда ја нећу учинити неправду према том човеку, молитва ће ме смирити, а и смириће мене да не одговарам на зло злим. Заиста, браћо и сестре, Христос нас учи да који год иште било то пријатељ или непријатељ, било верник или неверник подајму све што си примио од Бога. Јер ако пођемо од тога, браћо и сестре, да то у ствари није наше. Овим нас Христос учи да невоље сваког човека осећамо као своје, да осећамо бол другога као свој, да рану другога осећамо као своју рану, да осетимо тугу другога као своју, али исто тако да осетимо љубав другога као своју љубав. То Господ од нас тражи и када би смо то тако осећали, да ли би се ми данас трудили да другога оговарамо, да другоме говоримо све и што је најгоре мислимо то је моја слобода да могу свакоме да кажем шта хоћу. Имамо право на то и јесте слобода, али злоупотреба слободе. Често се сећам речи Достојевског који је толико много писао о слободи, он је сажео ту реч и рекао „Слобода је моја и састоји се у томе да ја не учиним зло другоме“. Значи моја је слобода да не чинимо зло другоме, али ни да помислим да учиним, то је хришћанско. Када нас Господ воли и када се Господу предамо, Он ће нас научити шта треба дати коме, треба да знамо коме, колико и када дати. Човеку не треба давати савете када они неће уродити плодом, већ када ће ти савети породити добра дела. Људи нису у свако време спремни да примају и да дају, тако све има своје време када треба чинити. Када Господ говори „Подајте му“ није мислио само на хлеб, кошуљу и обућу, јесте и то, али Господ мисли пре свега на духовну страну, зато му и каже „Подајму све што си примио од Бога“. На шта ја употребљавам дарове Божије? Ако сам их злоупотребио онда немам шта да му дам, даћу му зло јер сам злоупотребио. Човек не може другом нанети зло а да пре тога себи није нанео то исто зло. Јер чим си помислио да другога оговараш, чим си помислио да другоме учиниш зло, чим си помислио да другога треба да гурнеш да би дошао на његово место, ти си ту прво себи учинио зло. Чим другоме прво ниси учинио добро ниси ни себи учинио. Погледајмо на дело Светога Саве, његова љубав није била ограничена на свој народ, он је ишао и код непријатеља да разговара да не би дошло до сукоба. Браћо и сестре, тамо где има развора има и решења, а тамо где нема разговора нема решења за проблем. Како да решиш проблем са неким кога не волиш ако са њим не разговараш, али то све мора бити двосмерно. Човек ако не шири љубав он шири мршњу, ако нема осећај заједнице Божије он ћеда дели људе на ове или оне. У Цркви нема партија нити смеју да постоје партије, у Цркви је свако боголико биће, ми у Цркви не смемо да гледамо ко припада којој партији, ми људе треба да гледамо као боголика бића, као бића која је Бог створио и да га гледамо као икону Божију. Ако овако будемо живели како каже Господ, постаћемо новозаветни људи, а Нови Завет је завет љубави. Љубав, браћо и сестре, све сноси, све воли, то је љубав. Постаћемо новозаветни људи, постаћемо христолики људи и онда ћемо волети непријатеље свој. Света је дужна сваког Христовог следбеника да воли свакога. Замислите да је Христос делио људе на оне који га воле и оне који га не воле, замислите само шта би било са човечанством. Он је све волео и молио се за непријатеље. Човек има само три непријатеља а то су: грех, ђаво и смрт. Људи су гресима својим постали непријатељи Божији, јер греха одваја човека од Бога, али грех одваја и човека од другога човека. Зато апостол Павле каже „Замислимо да нас Христос мрзи зато што смо грешни“, онда не би постојао свет, браћо и сестре. Проблем је да ли ми призанјемо да смо грешни, ако признајемо да смо грешни онда никада нећемо упирати прстом, јер када човек упери прст на другога друга три прста је уперио према себи. Господ је дошао ради грешника, он је дошао на земљу и страдао, љубављу својом је показао да нас Бог воли и то не смемо никада да сметнемо са ума, то треба да нас подстиче да се поправљамо. Човек треба да буде свестан својих грехова и пропуста, а не на грехе и пропусте других. Не треба да стражаримо над другима, већ сами над собом. Који стражи над језиком својим, и који не погреши језиком, неће никада погрешити, али ако не стражимо то ће нас отерати у зло, то све говори да немамо љубави, тамо где има љубави тамо нема мржње. Љубити непријатеља може сваки човек који има Христа у себи, онај који је Христов. Наше је да дајемо другоме љубав коју смо од Бога примили и то је та љубав Божија која се жртвује за другога, а не она људска од данас до сутра, не она људска љубав која тражи разлог да би волела некога, то јест да ли имам корист од такве љубави. Љубав се даје тако да не очекујеш ништа да ти се узврати, а онда када тако не очекујеш све добијаш. Бог је тај који уређује. На данашњи дан вршимо оданије Свете Педесетнице, празника силаска Светога Духа на апостоле који је умудрио апостоле, који их је научио истини а не лажима, зато се ми молимо да на нас сиђе Свети Дух да нас очисти од сваке нечистоте. Помолимо се једном Богу у Тројици и благодаримо. Ми смо снабдевени Духом Светим ако тим Духом живимо.

Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави.

чтец Ђорђе Милутиновић