Високопреосвећеном Митрополиту су саслуживали: игуман манастира Ћелије код Лазаревца протосинђел Евстатије Драгојевић, протојереј-ставрофор Мирослав Филиповић парох петчански, протојереј-ставрофор Драган Брашанац старешина храма Свете Петке, јеромонах Никанор гост из Епархије бањалучке, јереј Слободан Савковић парох Други виноградски, јеромонах Јован Прокин сабрат манастира Тресије и професор у крагујевачкој богословији, протођакон Иван Гашић, ђакон Саша Павловић, ђакон Дејан Јовановић и ђакон Миодраг Марковић.

После прочитаног јеванђелског зачала Високопреосвећени Митрополит се обратио беседом сабраном народу:

“Када би сада упитали људе да нам дају одговоре шта је то савршено човекољубље, верујем да би свако од нас дао одговор на свој начин, онако како разуме и размишља. Многи би дали одговор рекавши да треба да волимо онога који нас воли, што се на жалост и практикује у животу. Међутим, Христос другачије заповеда својим Апостолима, а преко њих и свима нама. Христос каже: Љубите непријатеље своје и добро чините онима који вас мрзе. Ту ако хришћанин себе победи да заволи и онога који га мрзи онда је он заиста прави хришћанин и заиста одговара на питање шта је то савршено човекољубље.

Господ каже свима нама кроз Свето Јеванђеље: Благосиљајте оне који вас куну и молите се за оне који вас вређају. Да ли ми то тако чинимо, браћо и сестре, или ако чујемо да нас неко куне онда најчешће и више пута кунемо њега. Даље Господ каже: Ономе који те удари по једном образу окрени му и други. Када би тако радили, браћо и сестре, све би нам било другачије. Онда заиста не бисмо имали непријатеље. Поновићу и овог пута што често помињем, човек нема непријатеље осим тројице непријатеља а то су смрт, грех и ђаво. То су главни непријатељи човекови, а ја бих на то додао да је човек непријатељ самоме себи. Јер ако чинимо супротно од свега овога што Господ данас каже у Јеванђељу онда треба да се запитамо јесмо ли хришћани.

Сећам се, када сам био у војсци, имао сам у својој чети једног Украјинца који је био прави Голијат, боксер. Пре него што је дошао у војску био је на робији четрнаест година. Имао је и убиства и шта ја знам, да не набрајам. Упитах га једном: Јеси ли се икад у животу осетио немоћним? Каже: Мој Јово, јесам. Када сам дошао на одсуство са робије па пођем на неко прело које је тада било. Мислио сам да ће сав тај народ, кад ме види, да кличе и радује се што ме види. Међутим, када сам се појавио они сви беже од мене. Онда приђоше људи па питају: Да ниси дошао и сад да нас убијаш? Изађе неки старац пред мене па ми каже: Немој синко тако да радиш. Смири се. Ја, онако у гневу своме, кажем у себи: Па чекај, сад ћу ја са овим старцем да завршим и да се вратим у ћелију. И он њега удари. Паде старац.

Каже, гледам хоће ли он да устане и реагује. Мислим, само ако пође ка мени довршићу га. Кад он устаде и окрену ми онај други образ. Ја сам пред тим старцем пао. Дете је могло да ме шутне, не бих имао снаге да се браним – Ето видите шта значи смирење. На супрот с мирењу стоји гордост која нас уби и која је ђавоља. Гордост која од нас прави мале ђаволе. Чим се гордиш ти у ствари не признајеш ни Бога за Спаситеља јер си горд и мислиш да само ти постојиш. Само ја постојим. Док то ја не заменимо са ти и док се год не одрекнемо тог ега свога немојмо се надати спасењу. На крају Господ у причи каже да како хоћете вама да чине људи тако да чинимо и ми њима. Ето, када бисмо се само те једне поуке, Христове заповести држали све би нам било другачије. Видите како је предивна и веома поучна ова Христова порука и када бисмо се потрудили да је испунимо све би нам било, понављам, другачије. Све би нам било боље и узвишеније, лепше и благословеније јер Бог благосиља добро. Зато ће Апостол Павле рећи: Добро чините да вам се не досади. Често то говорим, добра никада много, а зла и једна кап је много. Савршена љубав Божија не гледа ко је ко него је упућена свим људима па и непријатељима јер Бог подједнако воли и праведне и грешнике. Сад ћеони горди људи рећи: А што Бог воли грешнике? Воли га да би га подстакао, дајући му љубав, на његову љубав. Човек без љубави није човек. Бар није Христов човек. Често бркамо ту љубав па мислимо хоћу да волим некога ако имам интереса. Љубав се даје да се ништа не добија. Када се даје да се ништа не добија онда добијаш све. Ако дајеш са неким својим умишљајем да треба да ти се врати онда губиш и оно што си давао. Једино таква љубав Христова јесте средство помоћу које се може задобити богосиновство. Ми смо намењени да будемо богосинови. Бог је постао човек и остао Бог да би човек постао бог по благодати. Куд ћеш ти већи дар и могућност и може ли ти ико тако нешто дати као оно што ти даје Бог? Бог нам даје живот преко наших родитеља, јел тако? А да ли нама наши родитељи могу да дају живот вечни? Не могу. То даје Бог, браћо и сестре. Бог даје савршену љубав и права љубав јесте она која иде од Бога и коју човек прима у себи. Ако је човек примио ту љубав у себи и оваплотио је он ће бити сав саткан од љубави. У супротном, биће саткан од љубави и мржње па ће се све измешати и неће ни сам знати шта је. Савршена свечовечанска љубав својствена је само хришћанској вери. Верујеш, а немаш љубав, немаш веру и није то вера. Имаш љубав, а немаш вере то ти није љубав. Једно без другог не може. Савршена је света љубав чија суштина јесте сам Господ наш Исус Христос. Све друге љубави ван Божије су квази љубави. То су љубави које ми показујемо тренутно према некоме или нечему. Сад га волим, а сутра ће ми бити највећи непријатељ. Шта треба да радимо? Да се усавршавамо у љубави. Ко је задобио љубав тај је задобио Бога и ко је задобио Бога тај је задобио љубав како каже Свети апостол и јеванђелист Јован. Без љубави може ли ишта добро човек у животу да учини? Не може, а зло може. Не можемо ништа да научимо ако немамо љубави. Када из љубави хоћемо да спознамо нешто, а на првом месту треба да спознамо Бога, а да бисмо спознали Бога треба да спознамо и упознамо себе, ту човек пада. Када човек треба да спозна и упозна себе онда ће о себи говорити и мислити све нај али када треба да упознаш другога онда ћеш му тамо лепити и што јесте и што није. дакле, браћо и сестре, савршена љубав је од Христа и то је највећи дар који је Бог дао човеку – љубав.

Зато нека нам Господ помогне да заиста схватимо шта је то савршено човекољубље. Да волимо свакога и просто приморамо себе да волимо и онога који ме мрзи. Када примораш и приволиш себе, а Бог види да ти то желиш послаће ти све оно што треба да имаш и све оно што те чини човеком. Човек без вере и без љубави је само љуштура. То је онај орах који је споља леп и разбијеш га, мислећи да ћеш да нађеш нешто да поједеш, а тамо нема ништа, празно. Тако је и човек празан. Празан је човек без жртве, без поста, без молитве, подвига. Зато дајмо и учинимо један корак ка савршенству, а љубав је савршенство. Онда ће нам Господ помоћи да правимо не један корак него кораке и кораке кроз живот.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

После великог входа, Високопреосвећени владика је у чин презвитера рукоположио ђакона Миодрага Марковића, и кроз кратку духовну поуку упутио га на његов будући пут парохијског живота у Цркви рекавши:

“Браћо и сестре, често говорим да нема већег дара који је Бог дао човеку него да служи Божанствену Литургију. Када ми учествујемо на Литургији и када треба да дођемо у храм заиста треба да схватимо и прихватамо да смо ми већ једном ногом у Рају, да се тако изразим, зато што Света Литургија спуста небо на земљу и земљу уздиже на небо. Заиста, ако не треперимо на Литургији и не удубљујемо се у поруку коју нам Литургија пружа и говори онда смо само посматрачи. Литургија тражи целога човека. Зато је велики дар Бог дао човеку да служи Литургију али и велика је одговорност. Ми данас имамо тај дар Божији што служимо Литургију али имамо и данас још један дар, а то је што ће ђакон Миодраг Марковић из села Петке код Лазаревца бити данас рукоположен у чин презвитера, у чин свештеника. Браћо и сестре, ја вас молим да се сви заједно данас помолимо Богу за њега. Да благодат коју данас прима остане у њему до краја његовог живота. Остаће ако буде чувао благодат. Данас ђаком Миодраг прима сугубу, двоструку благодат. Исто ми данас да замолимо и њега да се и он моли за нас. То је оно, драги ђаконе, што те молим. Чувај овај дар који ти је Бог данас дао јер ћеш данас примити Дар Духа Светога кроз полагање руку Епископа на твоју главу, а то значи да ти се предаје благодат. То је оно што је у Православној Цркви најважније да ми једини имамо то Апостолско прејемство. Зато те молим брате да чуваш себе у тој благодати јер је то нешто најузвишеније и не даје се свакоме. Само су изабрани које Бог изабере и призове себи”, рекао је Високопреосвећени владика Јован.

Духовна поука Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Високопреосвећени Митрополит је поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић