Митрополиту је саслуживало монаштво и свештенство Епархије шумадијске.

Озарен радошћу због мноштва верника који су својим присуством и учешћем увеличали овај сверадосни догађај, Митрополит Јован се захвалио свим приложницима и беседио окупљенима:

“Помаже Бог Браћо и сестре!

Благодаћу Духа Светога осветили смо темеље за нови храм, који је посвећен икони “Несагорива купина”, Мајке Божије. Срце ми је пуно радости када вас видим окупљене у оволиком броју. Ваше присуство ми да је наду, да ћемо уз помоћ људи који се брину о овој светињи, игумана Евстатија и његових сарадника, овај храм брзо довршити. Поставили смо храм на ово узвишење, са кога поглед допире далеко. Замислите докле ће тек допирати када се буде сазидала црква. И сама црква ће се видети издалека. Овај храм биће оријентир за све оне који буду долазили у ову светињу посвећену Светом великомученику Георгију. Биће оријентир за све оне који ће овде долазити да нађу утеху души својој и тражити место да се сретну са Богом и молитвом да разговарају са њим. Бог и Мајка Божија, којој је и овај нови храм посвећен, и Свети великомученик Георгије, саслушаће наше молитве. Мајка Божија је мајка Господа Исуса Христа, али је она и мајка свих нас. Као мајка рода људскога, попут телесне мајке која најбоље зна дамаре и откуцаје свога чеда, Мајка Божија зна шта нам треба. Мајка Божија ће сигурно помоћи уколико ми будемо имали јаку веру у њеног и нашег Господа. Помоћи ће ако будемо заиста веровали јер је све могуће ономе који има вере. Гледајући вас у оволиком броју окупљене, смем да кажем да имам веру да ће се ова светиња брзо завршити. Видим на вашим лицима и у разговору са вама, да је то и ваша жеља. Таква жеља је богоугодна. Све оно што је богоугодно, то ће се и завршити. Оно што није богоугодно, не мора ни да се завршава. Имам веру да ћемо се овде једног дана скупити у још већем броју, осветити нови храм и положити нове мошти у њега. Верујем да ће од данашњег дана када смо призвали Божији благослов на ове темеље, када смо призвали благослов Пресвете Богородице, да ће њене молитве бити на овом месту до краја света и века. Видевши ваша лица док сам прилазио овом месту, помислио сам да ће Бог и Мајка Божија дати да ово место постане лавра. А оно већ сад има обрисе лавре. Моћићемо да се сврстамо у оне наше предивне свете претке: Немањиће, Лазаревиће и друге који су градили храмове. Они су оставили печате, биљеге које није могао ни поробљивач који нас је робио пола века, да нам затре име и веру. Зато верујем, да и ово што ми градимо јесте постављање биљега. Верујем да ће Бог и ову нашу генерацију уписати у светородне лозе Немањића, Лазаревића, и свих оних који су градили цркве. Свака црква, сваки храм, представља парче неба на земљи. Нема лепшег осећања него када улазећи у храм осећамо да смо на небу. Црква је дом Божији и свих оних који верују у Бога и у Цркву као Тело Христово. Увек размишљам, када је у питању подизање цркава и манастира, да наш народ, овде у Шумадији, зна да када гради цркву да гради дом Божији. У претходну суботу осветио сам стотридесетосму цркву откако сам дошао за Владику у Шумадији. То није само моје дело. То је најпре дело вас, браћо и сестре, мога монаштва и свештенства. То је дело ваше добре воље да се узидате у храмове, како то каже апостол Паве да треба да се узидамо у Цркву Христову као живо камење. Остаће забележен овај дан у историји овог манастира и преносићете и говорити својим млађима да сте се, свако на свој начин и према могућностима, уградили у зидове овог храма. Осећаће тада и ваши потомци да су у неку руку и они ктитори. А сви ми оведе данас сабрани, већ се уписујемо у ктиторе. Само треба то да испунимо. Зна се шта је ктитор. Ту је наш Ненад Живојиновић, који је први рекао када смо разговарали о подизању храма, да ће донирати подизање темеља. Захваљујући њему и у договору са игуманом, овај темељ је и свећен. Овај храм није мали. Дај боже да буде буде тесан за народ који ће долазити да се освећује и просвећује светом Литургијом у њему. Да у овом храму Богу казујемо и наше радости наше туге. То је људско, и радост и туга. Да Господу предамо наше мисли, да нас Господ води. Још једном свима од срца хвала. Хвала ктиторима и приложницима. Хвала вам на љубави. Хвала свима на вашем одзиву на игуманов позив. Погледајте само небо које нас окружује и штити. Будимо у Цркви и са Црквом. Будимо са Христом и Јеванђељем. Не бојмо се ничега. Нека је срећно и благословено освећење темеља и звона. И овај број звона говори да ће ово бити лавра.

Нека сте срећни и Богом благословени.

Нека вас Мајка Божија Штити и моли се за вас. Нека Свети Георгије буде ваш помоћник и молитвеник.

Живели на многаја љета!”

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Његовом високопреосвештенству и окупљеним верницима се захвалио и протосинђел Евстатије (Драгојевић), игуман манастира Светог великомученика Георгија у Ћелијама. Као спомен на данашњи свети дан игуман Евстатије уручио је поклон Високопреосвећеном Митрополиту Јовану, архијерејски жезал. Господину Стојану Живановићу уручена је на дар икона “Купина несагорива” у знак захвалности за труд и љубав, које је указао манастиру у Ћелијама. Младом свештенику Миодрагу Марковићу, који је недавно рукоположен, а био је у светој обитељи на пракси и помагао у кључним тренуцима овог богоугодног дела, Игуман Евстатије је даровао свештеничку одежду.

На предлог игумана Евстатија (Драгојевића) одликовани су за пример следећа Господа:

ОРДЕНОМ ВОЖДА КАРАЂОРЂА
1. Архијерејски намесник колубарско-посавски, протојереј-ставрофор Златко Димитријевић из Лазаревца
2. Господин Ненад Живојиновић из Лазаревца
3. Господин Драган Цветковић из Стубице
4. Председник ГО Лазаревац господин Томислав Рикановић из Лазаревца
5. Господин Ненад Стојановић из Лазаревца
6. Госпођа Љиљана Тешић, протиница из Шопића
7.Господин Љубивоје Лазић из Лазаревца
8. Господин Никола Станић из Београда
9. Госпдин Светолик Филиповић из Лазаревца

АРХИЈЕРЕЈСКИМ ГРАМАТАМА ПРИЗНАЊА
1. Господин Горан Блажић из Јабучја
2. Господин Дејан Поповић из Лазаревца
3. Господин Александар Лукић из Степања
4. Господин Тин Берић из Београда
5. Господин Слободан Гњатовић из Лазаревца
6. Господин Милорад Дикић из Попадића
7. Господин Стојан Матовић из Попадића
8. Господин Александр Стевановића из Липља
9. Госпођа Данка Петровић из Лазаревца
10. Госпођа Тијана Маринковић из Лазаревца
11. Протосинђел Евстатије (Драгојевић), игуман манастира Ћелије лајковачке из Ћелија

Прелеп дан, пригодан културно-уметнички програм КУД-а “Диша Ђурђевић” из Лазаревца и величанствена гозба учинили су овај дан правим црквено-народним сабором.