Овај велики празник нас подсећа на догађај из IV века, када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни Крст Господњи у Јерусалиму. Патријарх Макарије тада је уздигао Крст пред окупљеним народом. Зато, сваки пут када осенимо себе знаком крста, у име Оца, Сина и Светога Духа, заправо призивамо силу Васкрслог Господа Исуса Христа да буде уз нас и у нама.

На Литургији је беседом верни народ поучио наш отац Лаза. У својој проповеди говорио је о историјском значају празника, али се нарочито осврнуо на духовни смисао Крста, који је за сваког верника пут ка Васкрсењу и вечном животу. Отац Лаза је подсетио да и ми, у свакодневном животу, треба да узмемо свој крст и носимо га са стрпљењем, вером и љубављу, као што га је цар Ираклије носио ка Голготи, и као што нас је наш владика Његош учио: „Крст носити вама је суђено, страшне борбе са својим и с туђином, тежак вијенац, али је воће слатко; Васкрсење не бива без смрти“. Ни радост без туге, ни светлост без мрака. Само кроз страдање и трпљење душа се уздиже и налази свој истински мир.

Велики број верника приступио је Светој Чаши и причестио се Телом и Крвљу Христовом, што је дало посебну радост и богатство данашњој служби, коју је улепшао и наш црквени хор. Својим складним и надахнутим појањем допринео је свечаној атмосфери и духовном уздизању свих присутних. Након заамвоне молитве служен је помен ктитору кнезу Милошу Обреновићу, поводом 165 година од његовог упокојења. Кнез Милош је својим залагањем и љубављу према Цркви оставио дубок траг у нашем народу, а његово име заувек остаје записано у историји нашег храма. На овај суботњи дан Црква нас подсећа да се држимо Крста Христовог, јер он није само симбол прошлости, већ жив и вечан знак Божје љубави. Нека и нас Крст води, јача и чува на путу спасења, а пример ктитора и наших предака подстакне да и ми оставимо за собом траг вере и добрих дела.

Катарина Миљојковић