ВЛАДИКА ЈОВАН ОТВОРИО ИЗЛОЖБУ ОБНОВА ХИЛАНДАРА У КРАГУЈЕВЦУ

ВЛАДИКА ЈОВАН ОТВОРИО ИЗЛОЖБУ ОБНОВА ХИЛАНДАРА У КРАГУЈЕВЦУНакон Београда, Врњачке Бање и Краљева, изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара”, отворена је у Галерији Народног музеја Крагујевац. На свечаном отварању у четвртак 16. септембра 2010. године, присутнима су се најпре обратили директор музеја Александар Стаменковић, и аутор изложбе проф. др Мирко Ковачевић који су позвали Његово Преосвештенство Епископа шумадијског Г.Г. Јована да отвори изложбу. Отварању изложбе присустовао је велики број крагујевчана предвођени својим градоначелником господином Верољубом Стевановићем, који су са пажњом разгледали приређену поставку.

Изложба „Обнова Хиландара, 6 година након пожара” открива широкој јавности плодове труда хиландарских неимара на обнови задужбине Немањића, најбогатије српске ризнице старе преко 800 година.

Хиландар као један од темеља наше културе и духовности, у својој ризници, архиви, цркви, параклисима и скривницама чува преко 1200 икона (од којих неке спадају међу најлепше примерке византијске уметности непроценљиве вредности), 507 рукописних повеља средњовековних владара, 1041 рукописну књигу, 80 старих штампаних књига, 40.000 књига од 17. века до данас. Градитељско наслеђе чине слојеви од 12. до 19. века у утврђеном делу манастира и око 25 келија, цркви и параклиса изван њега. Вредно зидно сликарство покрива површину од око 5000м2. Као део Свете Горе, Хиландар је уврштен у Светску културну баштину Унеско-а.

Након великог пожара 4. марта 2004. године када је изгорело више од половине манастирског утврђења, започео је велики грађевинско – рестаураторски подухват, један од највећих који се тренутно изводе у Европи.

Изложба ће бити отворена од 16. септембра до 10. октобра 2010.

Изложба је осмишљена као водич кроз пројекте Обнове. У уводном делу посетиоцима су пружене сажете информације о Светој Гори и Хиландару. У наставку следе целине посвећене пожару и његовим последицима, основни подаци о начину организовања подухвата Обнове, као и конкретни изведени, актуелни и планирани пројекти. По први пут се износе нека нова сазнања о хронологији грађења утврђене целине до којих се дошло током извођења радова. Посебан део посвећен је представљању манастирске економије на којој се усеви гаје потпуно органски. За потребе изложбе донет је већи број аутентичних предмета из Хиландара који сведоче о пожару и Обнови. Изложене су и тродимензионалне макете рељефа полуострва Свете Горе и хиландарског утврђења.

Аутор изложбе је проф. др Мирко Ковачевић а архитекта поставке Стевица Трипковић. Организатори изложбе су Свети Манастир Хиландар и његова Задужбина из Београда уз сарадњу и гостопримство Народног музеја Крагујевац. Изложбу је помогао Дигитал принтинг центар (DPC) из Београда.

 

јереј Зоран Врбашки