Владика је после прочитаног јеванђеља започео беседу речима пророка Давида, коме је Господ опростио сагрешења, а који каже да је благо оним људима којима се опраштају греси. Човек је подложан греху али Бог опрашта грехе и то се осећа кроз веру и дела. Често видимо туђе грехове а не обазиремо се на своја сагрешења. То се чини када недостаје молитвеног покајања. Нема ништа тајно што можемо сакрити од Бога. Џабе нам је похвала овога света ако немамо оправдање за своје поступке пред Господом. У наставку беседе, Епископ наглашава, да је најгоре када човек није искрен, када је лицемер. Пред другима се показује онакав какав није. А овај свет је пун порока и греха јер човек не може ни један тренутек проживети а да не погреши. Порок је нешто стидно и грешно. Порочан човек се често саживи са пороком па га касније сматра и за врлину. То се види и по томе што порок често узима на себе образину врлине. Међутим, право лице човека је врлина, љубав, достојанство. Често се порочни људи крију иза врлинских људи, али не задуго, јер поштен човек не трпи друштво непоштених . Човек је по природи непорочно биће, наставља Владика. Грех квари природу човека и одваја га од Бога. Грехом човек изазива против себе људе и прља чистоту човека. Човек је немиран док не нађе Бога и док Бога не усели у себе. Човек не треба да изгуби правац да не би лутао, већ ум свој треба да веже за Христа. На крају, Владика нас поучава, да истинско покајање подразумева да се застидимо својих грешних поступака. Добра воља за спасење и жеља да у себи саградимо небо је сигуран пут у вечни живот.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована у Вранићу

У току Литургије одржан је и помен за упокојене, а после причешћа Епископа и свештенства, причестио се велики број деце и верног народа Вранића и околине. После службе уследила је трпеза љубави, а након тога, Владика се уз благослове опростио од свештенства и верног народа.