НЕДЕЉА ПРАОТАЦА У СТАРОЈ МИЛОШЕВОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

НЕДЕЉА ПРАОТАЦА У СТАРОЈ МИЛОШЕВОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУУ недељу Праотаца 29. децембра 2013. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу уз саслужење свештенства Шумадијске епархије и гостију из Жичке епархије: Архијерејског заменика проте Љубинка Костића и пароха из Матарушке Бање проте Дејана Радмилца.

Повод за њихово гостовање је био рукоположење у чин ђакона дипломираног теолога Милутина Балтића који ће као ђакон служити у Светотројичком храму у Краљеву и у чин презвитера Милована Вучковића, који ће Цркви Божијој служити у Трнави код Рашке.

По благослови Владике Јована, верном народу се између ова два рукоположења беседом обратио протојереј-ставрофор Рајко Стефановић подсећајући присутне да нас пост подсећа на ишчекивање Старозаветних Патријараха на долазак Христов. Израиљ је требао да живи тако да у сваком тренутку твори вољу Божију. Божићни пост нас подстиче да свој живот утемељимо на Богу. Зато се сећамо Ноја, Авраама, Исака, Јакова, Јосифа, Мојсија… пророка, царева… и сви су они сведочили каква треба да буде наша вера. Чули смо да она треба да буде нелицемерна, без лажи, мржње, искварености, злобе, односно човек са вером треба да буде онакав какав је био када се крстио. У свету у коме живимо, није увек баш тако. У Јеванђељу (Лк, зач.76.) смо чули да се сви не одазивају на позив Христов да учествују у Његовом Телу – Цркви. Званице су они које волимо, угледни људи, они за које желимо и они нас да воле. Међутим одазивају се кљасти, хроми, слепи – они који нису довољно хришћани, не посте редовно, нити се исповедају, на литургију ретко долазе. Први нису чули позив, други јесу. Они који нису устројили свој живот на Христу, већ на срећи коју налазе у овоме свету, се не одазивају. То је искушење за многе који траже срећу у овоземаљским стварима, и који су скрајнули Бога. Бог није више центар и темељ њиховог бића, већ оно што им из овога света доноси личну срећу и радост. Када ово знамо, питање је зашто то чинимо? Узрок овоме проблему је недостатак љубави према Богу, али исто и према људима. Пример како треба веровати је Праотац Авраам који је спреман да изврши вољу Божију чак и када изгледа да нема она нема логике и спреман је да и свог сина принесе на жртву, са вером да Бог зна шта чини. Зато треба да знамо да када год свој однос заснујемо на интересу, на користи онда пропадамо. Ко нема овакве љубави, Црква га позива на пост и покајање, што пре свега значи стицање љубави, била је беседа проте Рајка Стефановића.

Поука епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

Након причешћа верног народа, старањем жена и мајки који долазе у Стару Милошеву Цркву, Материце су прослављене окупљањем верног народа са Владиком Јованом и свештенством у парохијском дому Старе Цркве, уз послужење, дружење и разговор.

протођакон Мирослав Василијевић