У беседи одржаној након прочитаног јеванђеља, владика Јован је истакао величину празника Сретења, али и неизмерни значај сретања, тј. сусрета Бога и човека, које се десило и на овај празник, а и небројано пута у историји Цркве Христове. Наше лично, али и саборно сретање са Господом јесте најпре и највише у светој Литургији и кроз Литургију, што су добро знали наши преци, те су тим сазнањем и таквом вером и живели. Овај празник нас подсећа и учи да је циљ нашег живота- сусрести се са Господом, иако га не видимо лицем у лице, како га је видео св. Симео. Иако га не видимо тако, видимо га очима душе наше на свакој Литургији, али га увек видимо у другоме и кроз другога човека.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

На крају свете Литургије владика Јован је пререзао славски колач, а потом са свештенством одржао помен у Марићевића јарузи, за покој душа свих устаника који су својим животима платили слободу српског народа.

По одржаном помену, на спомен обележје су одржани говори и положени венци: испред Владе Републике Србије говор је одржао Г. Владимир Божовић, а затим су говоре одржали и венце положили Престолонаследник Александар и председник Општине Аранђеловац Г. Бојан Радовић, као и председник Задужбинског друштва Први српски устанак из Орашца. У наставку свечаности изведен је пригодан музичко-сценски приказ под називом: “Земан дошо, ваља војевати”, који су извели познати београдски глумци, уз пратњу музичког састава “Бело платно”.

Након одржаних говора додељена је традиционална награда “Одзиви Филипу Вишњићу” Г. Ранку Јововићу, песнику из Подгорице, за збирку песама “Спаси Боже”. Награду песнику Ранку је уручио академик Матија Бећковић, а Г. Ранко је произнео једну од својих песама, чиме је програм Сретењских свечаности и завршен.

јереј Александар Миловановић