Током Литургије владика Јован се обратио бираним речима својој пастви, саветујући их спасоносним речима о оснивним хришћанским врлинама: миру, смирењу, дуготрпљењу. У својој беседи владика је нагласио да је мир у човеку божански дар и божанска особина која је људима дата ради њиховог спасења. Човек који је измирен пре свега са Богом и собом, постаје смирен. У таквом човеку буја и развија се права вера коју ни највећи таласи и буре овога живота не могу пољуљати и срушити. Управо таквo смирење развија у човеку и дуготрпљење које је основна хришћанска врлина. Христос је прави пример и образац дуготрпљења, и то нам пре свега показује у свом страдању, али и у нашем свакодневном животу. Бог нас дуго трпи, пружајући нам шансу да се променимо и покајемо, показујући нам тиме своје неизмерно човекољубље. Управо кроз покајање, на које смо сви позвани, и до кога долазимо вером, ми се облачимо у Христа обнављајући одећу правде и истине која нам је дата. Како би човек опстао и остао на путу спасења, неопходно је да непрестано обновља одећу благодати којом се оденуо још у Светој Тајни Крштења, а то чини управо кроз смирење и дуготрпљење, кроз веру и покајање.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Након сједињења са Христом у Светој Чаши, владика је благословио окупљени народ поделивши им иконице као видљиви знак благослова.

Кратко Житије светог Симеона Дивногорца

(преузето из Пролога)

Овај дивни светитељ родио се у Антиохији 522. године, у време цара Јустина Старијега. Отац му погине од земљотреса и он остане сам с матером Мартом. У шестој години живота удаљио се у пустињу ка некоме духовнику Јовану, под чијим руководством предао се великом посном и молитвеном подвигу, на удивљење свих оних који су га видели. Претрпевши страшна искушења демонска, он је примио од Господа и ангела Његових велику утеху и благодат. Господ Христос јавио му се у виду краснога дечка. И после тога виђења у срцу Симеоновом разгори се велика љубав према Христу. Многе године провео је на столпу, Богу се молећи и псалме појећи. По упутству Божјем удаљио се по том на гору, прозвану Дивном од самог Господа. По имену ове горе и сам Симеон прозват је Дивногорац. Сходно његовој љубави према Богу, дата му је била ретка благодат, помоћу које је исцељивао сваку болест, укроћавао зверове, прозирао у далеке крајеве света и у срца људска, излазио ван себе и гледао небеса, разговарао с ангелима, страшио и разгонио демоне, прорицао, живео понекад по тридесет дана без сна и још дуже без хране, примао храну из руку ангела. На њему се потпунце испунише речи Спаситељеве: „Ко вјерује у мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити“ (Јн 14, 12). Лета Господњег 596. а у седамдесет петој години живота свога,представи се Симеон Господу, да се вечито наслађава гледањем лица Божија, заједно с ангелима.

Тропар глас 1.: Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Симеоне. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.