ОПЕЛО ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ ХАЏИ ЖИВОРАДУ МАРИЋУ

ОПЕЛО ПРОТОЈЕРЕЈУ-СТАВРОФОРУ ХАЏИ ЖИВОРАДУ МАРИЋУУ петак 8. маја 2020. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог апостола и јеванђелисту Марка, са почетком у 13 часова Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је опело протојереју-ставрофору хаџи Живораду Марићу, у храму Светог апостола и јеванђелисте Луке на Старом градском гробљу у Младеновцу.

Заупокојена Литургија, умировљеном пароху другом младеновачком, служена је истог дана у 8 часова. Епископу Јовану саслуживало је 25 свештеника и 4 ђакона. Током читавог дана мноштво верног народа ове шумадијске вароши се опраштало од свог вољеног проте Жике.

У својој беседи Епископ Јован се осврнуо на живот блаженопочившег проте Живорада. Отац Жика, како су га сви у Младеновцу и околини знали, био је свештеник у оно тешко време за нашу Цркву и њене служитеље. Али и у таквим временима, искрена и дубока вера била је оно што је красило живот проте Живорада. Са јаком вером у Господа подносио се и такав живот, а она је проту Жику учинила омиљеним свештеником, кога и данас са љубављу помињу генерације верника у Младеновцу. Свештеник за верника и јесте више од обичног човека. Свештенички живот зато и јесте следовање за Господом и служење Богу и народу. Све ово чини свештенички позив узвишеним, али и изузетно одговорним. А нас обавезује да се сећамо наших упокојених и молимо Господа за њих и чинимо добра дела за покој њихових душа.

После опела, прота Живорад Марић је сахрањен у породичној гробници на Старом градском гробљу у Младеновцу. Након сахране Епископу и свима присутнима се захвалио син покојног проте Жике протојереј Владан Марић, рекавши да су његову сестру Веру и њега лично изузетно ганули гестови љубави, пажње и саучешћа, којима су у овим тешким данима за њихову породицу били обасипани.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Прота Жика рођен је 1934. године у селу Тулеж код Аранђеловца и након што му је било забрањено да заврши Гимназију због припадности монархистичкој омладини уписује Богословију у Призрену, коју са великим успехом завршава 1954. године. Најпре је био постављен за пароха у родном Тулежу, а потом у Марковцу у којем је службовао од 1969–1975. године. Након што је протојереј Светозар Станимировић разрешен дужности пароха другог младеновачког 1. јула 1975. год. на његово место је постављен отац Живорад Марић. На другој парохији младеновачкој остаје до умировљења 1. јануара 1997. Дужност старешине младеновачког храма Успења Пресвете Богородице обављао је од 1978–1988. године. Од 2000. до 2003. године био је главни васпитач и управник кампа на Богословском факултету „Свети Сава“ у Либертвилу, САД. Међу Младеновчанима остао је упамћен као храбар свештеник и доследан проповедник Васкрслог Христа током социјалистичког периода у којем је Црква имала много потешкоћа. Отац Жика својом непосредношћу и комуникативношћу није остављао равнодушним никога са ким је долазио у сусрет.

Јереј Живорад Марић одликован је чином протојереја 27. маја 1991. године од стране Епископа шумадијског Саве, а 11. јануара 2004. године чином протојереја-ставрофора од стране Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Г. Јована. Добитник је Грба општине Младеновац 2011. године. Из брака са супругом Лепосавом има сина Владана, свештеника и кћерку Веру, лекара.

Бог да му душу прости. Вјечнаја памјат!

јереј Марко Јефтић