ХРАМ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВЦУ ПРОСЛАВИО СВОЈУ СЛАВУ

ХРАМ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КРАГУЈЕВЦУ ПРОСЛАВИО СВОЈУ СЛАВУУ уторак, 27. октобра 2020. године, када наша света Црква прославља и празнује преподобну мати Параскеву – свету Петку, виноградски храм, који је посвећен управо овој дивној светитељки, прославио је своју славу литургијским сабрањем које је одржано на платоу испред цркве.

Свету Литургију служио је протонамесник Мирољуб Миладиновић, а чланови хора Саборног храма, заједно са диригентом протојерејем Драгославом Милованом, својим појањем допринели су милозвучности евхаристијског богослужења.

Присутнима се надахнутом беседом обратио свештеник Мирољуб, говорећи о Литургији као сверадосном догађају неба и земље, односно заједници љубави Бога и човека кроз Богочовека Христа. “Увек када се сабирамо ми смо једно у Христу Исусу Господу нашем. Ако верујемо да Исус јесте Христос, да је Он Пут, Истина и Живот, и ако се причешћујемо Христом, онда постајемо слични Њему; хранећи се Њиме побеђујемо ђавола, грех и смрт. Циљ и смисао нашег живота јесте вечни живот у Христу Исусу Госоду нашем. Преподобна мати наша Параскева, овај земни, пропадљиви начин живота је одбацила и пошла за Христом. Веровати Христу значи живети по заповестима Божијим. Има ли веће љубави од те, него кад Господ дође у дом нашега срца и кад га поспреми, и од оне камене разбојничке пећине оно постане плодна њива благодаћу Божијом, плодна њива љубави из које израстају врлине, из које полако расте наш хришћански живот? Изашавши у овај свет, будимо дубоко свесни тог Дара који носимо у себи, ничим заслуженим, и само рецимо овом свету који нам иде у сусрет у свакодневници нашег живота, оно једноставно и просто: “Дођите и видите како је благ Господ”. Амин”, поручио је, између осталог, виноградски парох.

Овогодишњи домаћин славе била је госпођа Биљана Спасић, која свету Петку прославља и као своје крсно име. Изливи њене љубави, усрдне пажње, идеја и труда које је намеравала да на хришћански начин посведочи данашњег дана, ограничени су неповољном епидемиолошком ситуацијом у којој се наш народ нашао. Храмовна слава прослављена је у скромнијем кругу верника него што је то био случај ранијих година, уз наду да ће се Господ постарати да нас до године, и у будуће, буде много више.

Урош Костић, ђакон