У својој архипастирској беседи владика Јован истакао је да је основ нашег односа према Богу треба да буде благодарење и да ми хришћани требамо то да имамо увек на уму, јер неблагодарност је најопаснија за нас и за наше спасење. Управо и данашња јеванђелска прича о виноградарима баш о томе и говори. Она говори о љубави Божијој према нама и о нашем благодарењу односно неблагодарењу према Њему.
Оснивање манастира Тресија на Космају, недалеко од Сопота, приписује се деспоту Стефану Лазаревићу. Међутим, највероватније да је манастир настао још крајем XIII века или почетком XIV века, у време краља Драгутина, а да је обновљен у време деспота Стефана, почетком XV столећа. Црква манастира Тресија спада у скупину грађевина које су у великој мери везане за традицију рашке школе. Основа храма је једнобродна, са тространом апсидом споља и полукружном изнутра. Засведена је полуобличастим сводом. Зидана је од притесаних квадара камена. Од првобитних декоративних елемената сачувена је розета од камена и пет кружних отвора. Накнадно су дограђени припрата на западној страни у кубе над наосом.
