У препуној сали хора Светога Саве при нашем храму, верници су имали прилике да после свете литургије, чују предавање о теми која је централна у току Великога Поста. Покајање и исповест представљају почетак нашега спасења а по речима оца Ивана je дар бити у заједници са Богом и тешко је остати уз Бога: “Овај пост нас позива на преиспитивање себе, и на исповест, али какву исповест? Не исповест која испуњава форму већ исповест из срца, која ће нас вратити на прави пут. Та исповест не треба да подразумева да ми причамо о другима, односно ко нас је навео на грех, какав је овај какав онај, јер ми тада не причамо уствари о себи, већ осуђујемо друге, а дошли смо да се исповедимо. Која је сврха исповести ако се исповедимо, и наставимо исто да грешимо? Исповест није ту да се правдамо зашто смо нешто учинили већ да оне грехе које је Бог видео да смо учинили, ми сами признамо пред Њим, и да се покајемо због њих. Не сме бити форма која се тиче “ајд да се исповедим”. Исповест може бити и кратка али искрена, то што се неко иповеда дуго не сме да га баци у помисао да је што се дуже исповеда то бољи, исповест треба бити усмерена на оно што је у нама, а спутава нас да приђемо Богу. Као што поменух, гордост, прелест. Гледамо како се други крсте, моле, клањају, итд. Одмах тај човек треба да се сети јеванђеља где Господ каже, који је без греха нека први баци камен.

Наш циљ је Свето Причешће и зато је и приступ њему веома битан. Прилазимо Христу Спаситељу, леку бесмртности. Зар смемо да му приђемо нечисти, како телесно тако и духовно.

И да наравно требамо да се и окупамо, и обучемо најлепше што имамо, опростимо свима и онда кренемо. Није једноставно бити хришћанин, али је нешто најлепше што нам је Господ дао”.

Верници су постављали питања у којима се видело да постоји нескривено интересовање за само предавање и тему, која нас непрекидно побуђује на исправљање, проверавање и преиспитивање. Следеће предавање је у трећу недељу свете Четрдесетнице јесте “Религија и насиље” оца Бранислава Матића.

ђакон Александар Ђорђевић