ИЗ ШТАМПЕ ИЗАШАО ЧЕТВРТИ БРОЈ ЧАСОПИСА „КАЛЕНИЋ“ ЗА 2022. ГОДИНУ

У новом броју часописа „Каленић“ читаоцима је представљено неколико текстова који завређују пажњу како са богословске, тако и са литерарне стране. Превод мср Небојше Стевановића текста митрополита Антонија (Блума) на тему празника Преображења представља драгоцен прилог будући да стил не прати устаљене егзегетске матрице, већ поруку празника повезује са храмовном архитектуром као местом где се образује Црква.

„Има снова којих се само у сну сећам“, писао је песник на језеру. Управо се овим стихом може илустровати приповест протојереја Николе Миловића под насловом „Није нам дато да ставимо тачку“. Да ли из страдања произилази најлепша уметност – не можемо поуздано рећи. Но, кроз речи оца Николе видимо да је патња допринела да се живот сагледа у свом једином исправном облику – као дар ослобођен од верига телесних ципела. Сентимент се брише пред доживљајем живота, од којег се човек може или претворити у стуб соли или закорачити “вечност у којој јуче, данас и сутра не играју никакву улогу и немају моћ нада мном”, како приповеда отац Никола Миловић.

У новом броју читаоци ће читати и текстове посвећене предостјећем празнику Успења Пресвете Богородице. Ови текстови о празнику говоре са три стране – богословске, историјске и иконографске. „Говорећи о икони Успења, важно је знати да је она веома позна, а њена канонска композиција потиче приближно из IХ века, из епохе у којој је Црква победила основне јереси и коначно забележила најважније богословске поставке. Управо у времену после иконоборства коначно се формирао и сам празник Успења, као и његово изображавање у хришћанском живопису“, истиче се у једном од текстова.

Текст бившег ректора Кијевског универзитета, професора Евгенија Спекторског, под насловом „Пушкин и религија“, штампаног поводом стогодишњице Пушкинове смрти (1937), покушава да исправи погрешне представе о овом великом руском писцу. „Тражећи Бога, Пушкин доживљује оно мучно душевно стање, када „ум тражи Божанство, али га срце не налази“. Али није се задовољио ни тиме. Пришао је Богу. И признао је баш у хришћанству једну планетарну појаву, „велики духовни и политички преврат наше планете“, тако да је „најновија историја баш историја хришћанства“, пише Спекторски.

Заступљене су и сталне рубрике (Из летописа Шумадијске епархије, службени епархијски део о променама у Епархији и служењима Епископа господина Јована, Дечија страна).

Лазар Марјановић

ЧАСОПИС КАЛЕНИЋ 4/2022