СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

У петак, 12. августа 2022. године, када се наша Православна Црква молитвено сећа светих апостола Силе, Силуана, Крискента и Андроника и преподобне мати наше Ангелине, деспотице српске, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.

После прочитаног Јеванђеља, преосвећени владика се обратио беседом верном народу:

“У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, кад год се служи Света Литургија, служи се у спомен Господа Бога и Спаситеља нашега Исус Христа. Служи се Литургија у сећање свега онога што ује Господ учинио и чини ради нас и ради нашега спасења. Литургија обухвата прошлост и садашњост и све то претвара у будућност. И то је оно што хришћански треба да буде, да ми хришћани будемо окренути ка напред. Што каже Апостол Павле: Оно што је иза мене то је прошлост, а ја се сежем ка ономе који је испред мене – а испред нас је Господ наш Исус Христос. Зато се Литургија служи јер у њој спомињемо све од постанка света па до свршетка света. Такође се Света Литургија служи и у спомен живих и мртвих али се такође и служи у спомен светих Божијих људи. Све то се спомиње на Светој Литургији тако да ми данас, служећи ову данашњу божанствену Свету Литургију, ми је служимо у спомен, у сећање свете мајке Ангелине, деспотице српске, коју данас наша Црква прославља. Са пуним правом Црква је назвала ову преподобну мајку Ангелину мајком и она је тај назив оправдала својом вером, животом, мајчинском улогом. Оправдала је васпитањем своје деце. Попут свете Анастасије, мајке светога Саве, њена су деца светитељи. Свети Максим, свети Јован су били деспоти српски као што је света Анастасија родила светога Саву, светога Симона монаха.

Света Ангелина је заиста следила пут оних светих мајки и жена, које су живеле пре ње, а на које се она управо угледала. Црква је прославила светога Саву, светога Симона и децу свете мајке Ангелине али је исто прославила и њеног мужа. Иако је Св. Ангелина много пострадала у животу због вере православне, многа искушења и страдања претрпела у Албанији, у Италији али и у Србији, није се одрекла Христа. Она је следила примерима ових пет мудрих девојака о којима говори данашње Јеванђеље. Шта каже Јеванђеље за ових пет мудрих девојака? Да су биле увек спремне да дочекају Христа. Да дочекају женика свога. Христос је женик свих наших душа. Као и ових пет мудрих девојака тако и Света Ангелина се потрудила да никада не нестане уља у кандилу њене вере. Она је у то кандило доливала вером и добрим хришћанским и јеванђелским врлинама.

Зато кажем и понављам, Литургија се служи и за све свете. Када ми служимо Литургију све их спомињемо и призивамо у сећање. Зато се и молимо да се они моле за нас. Много је добро и потребно да се сваки од нас моли за свакога. Много је важно када ми умолимо светитеље Божије и угоднике Божије да се они моле за нас јер, како нас и Свето Писмо учи, молитва праведника досеже до престола Божијега. И зато ми и спомињемо и призивамо светитеље да они буду наши молитвеници. Да буду наши посредници. Да би они били наши молитвеници и посредници ми треба да следујемо примерима њиховог живота. Да се потрудимо да живот свој прилагодимо онако како су светитељи Божији живели да би кроз тај труд нас наши свети преци препознали. Да би нас кроз тај труд, подвиг и веру нашу препознао сам Господ наш Исус Христос каји за свакога каже, онога који испшуњава Јеванђеље, “Добри и верни слуго, над малом си ми био веран, над многима ћу те поставити, уђи у радост Господа свога”. То је она права радост, радост у Гоподу. Зато ће Апостол Павле рећи и поручивати хришћанима стално кроз Посланице: Радујте се у Господу и опет велим радујте се. Једимо та радост, по Богу, јесте права радост. Тамо где је радост по Богу и у Богу, туга нема шта да тражи. Радост Господња потискује тугу и зато заиста човек треба да буде срећан што може да се радује у Богу. Што живи по Богу и што ће га Бог преко тога препознати. Да не дођемо, браћо и сестре, у то стање, када пођемо са овога света и дођемо пред лице Божије, да нам Господ каже да нас не познаје. Замислите да нам каже свети Сава, који нас је родио и препородио, који нам је јеванђелску веру усадио у нас, да он каже, или Св. Ангелина, да каже: Не познајем те! Зашто нас неће познати? Зато што се нисмо угледали на светитеље, што нисмо живели у Богу и са Богом, што нисмо живели у Цркви и са Црквом.

Заиста светитељи Божији су украс небески али и земаљски и они нам најбоље говоре како сваки човек може да буде светитељ јер сваки крштени хришћанин је потенцијални светитељ. Наравно, ако живи хришћанским крштењским животом, ако живи јеванђелским животом, ако живи животом Цркве. Ко су у ствари ти светитељи Божији, међу којима је инаша данашња пребодобна мајка Ангелина? То су савршени хришћани. Нису могли постати светитељи ако нису били савршени хришћани. Ето видите који потенцијал ми хришћани имамо. Да будемо светитељи. Они су христоносци који су стално Христа носили у себи, живели Христом и тиме су постали носиоци и имаоци вечнога живота још за време земаљског живота и то по мери вере и по мери светости која је од вере. Вера је њима ширила видике и духовне хоризонте. Вера им је отварала духовне очи и они су видели и оно што наше телесне очи не могу да виде. Сагледавали су Бога. Бога види свако онолико колико Бога осећа у себи. Колико осећамо Бога толико га и видимо али осећамо га онолико колико га носимо у себи. Осећамо га онолико колико живимо Богом. Неко ће казати да му није лако живети по Богу и са Богом. Читај Свето писмо брате и сестро па чуј шта каже Господ: “Дођите сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити”. Од чега је човек уморан? Може да буде и физички уморан али човек је највише уморан од себе, од своје гордости, сујете, славољубља, себељубља. Човек је уморан од греха. Све то притиска човека. Па зар ми често не кажемо , не знам шта ми је само сам нешто клонуо? Знате ли шта нам је? Ослабила вера. Нестало добрих дела. Не живимо хришћанским животом, а онда то нечастива сила итекако користи па нас онда још више гура доле. А Христос не. Христос, када пада човек, Он се сагиње и узима човека да га подигне и нема те провалије у коју Господ неће да сиђе за нас да нас извуче али само ако га призивамо. Не само да га призивамо када смо у невољи па кажемо Помози Боже него ако га стално призивамо, а призиваћемо га стално ако га стално носимо у себи. То је радост за човека, за нас људе грешне и слабе. Да ће нас Господ подићи. Он је и дошао зато у овај свет да подигне све оно што је пало. Он је дошао у овај свет да спасе свакога. Бог неће да нико од нас пропадне, а што ми пропадамо је то зато што нисмо са Богом него смо са собом. Зато треба стално да живимо Богом и да се угледамо на угоднике и светитеље Божије, а светитељи су у ствари најсавршенији хришћани. Хоћемо ли да проверимо јесмо ли хришћани? Проверимо то кроз своја дела. Проверимо то кроз веру. Да ли заиста верујемо да Бог хоће да нас спасе? Ако верујемо онда ће Он нашој вери додати моћи, силе и снаге и бићемо спасени. Само да се не одрекнемо Христа и да не изгубимо веру. Без обзира шта нас у животу сналазило веру не смемо да губимо. Све док буде вере биће и наде на спасење. Изгубимо ли веру, изгубићемо и наду, а човек кад изгуби наду и веру он нема уопште снаге да ишта учини. Он и пре него што почне и хоће да учини неко добро дело одмах каже да не може. Пусти Бога у себе брате и сестро. Заживи Бога у себи кроз веру па ће све друго лакше да буде. Онда ћеш научити и оно што не знаш. Ми хришћани смо вечити ученици. Овај наш живот је школа коју морамо да завршимо. Да би завршили школу морамо лекције да научимо.Не само да научимо па да их “издрибламо”, што кажу неки, него да научимо да живимо том лекцијом. Нас Бог позива да научимо лекцију хришћанског живота. Код светитеља Божијих живот је био сав у Господу Христу и зато је сав њихов живот био богочежњив. Чезнули су за Богом јер је душа човекова богочежњива. Ако смо ми душу заробили у себе, она ће да тиња и да изумре. Душа је вечна само док смо уз Христа и са Христом. Одвојимо ли се од Христа и Цркве ми умиремо духовно и пре ове наше телесне смрти. Код светитеља Божијих душа њихова је душа Христова. Живот њихов је живот Христов на првом месту па онда тек њихов живот. Кад читамо Свето Јеванђеље видимо као је за Христом стално ишао народ. Шта је тражио? Био је жедан и гладан речи Божије. Сећате се када је за Господом у ону пустињу отишло пет хиљада људи. Отишли далеко од села, од својих кућа али заборавили на време. Заборавили да немају ни хлеба, иако су нешто понели то су појели. Заборавили да пада мрак. Треба доћи до куће по мраку. Не, све су то они потисли и били срећни што слушају реч Божију. Што су уз Христа. Бог, који води рачуна о нашој души и о нашем телу, казао је Апостолима да им подају да једу. Апостоли нису имали ничега до пет хлебчића. И сад замислите пет хлебчића на пет хиљада људи. Неко ће казати да је то немогуће. Па јесте немогуће ономе који нема вере. Онај који има вере њему је све могуће. Зато је Господ и казао да је све могуће ономе који има вере. Дакле, браћо и сестре, зато и управо Црква Божија поштује светитеље као Божије угоднике који су блиски Богу али блиски и нама. Живот Свете мајке Ангелине није био ништа друго до припрема за вечни живот. Била је деспотица али је стално била у исчекивању када ће Господ доћи. То је и нама порука, да живимо у исчекивању са вером када ће Господ доћи. Када ће доћи, то ти и ја не знамо али је дато и задато да стражаримо над собом. Да исчекујемо тај сусрет као кад не видимо некога кога толико волимо а не виђамо га деценијама, па кад сазнамо да ћемо да се сретнемо човек све те дане претвара у радост само да се сретне са вољеном особом. Нас људи воле и ми треба људе да волимо. Воле нас и отац и мајка и брат и сестра и жена и пријатељ и комшије и то је добро али нико нас не воли као Бог. Наш сусрет са Богом је изнад ове вољене особе у смислу телесног схватања. Зато су светитељи и у смрт ишли са радошћу. Убијали их, а они певали. Зашто? Па ишли су у сусрет ономе за кога су живели.

Треба да се стално позивамо на ово данашње Јеванђеље о пет мудрих и пет лудих девојака. Да не проћердамо на луд начин него на мудар начин. Мудро живите, како каже апостол Павле, а мудрост је по Богу али човек када схвати да му је најважнија његова мудрост онда је то његова лудост и глупост. Мудрост је само у Богу и по Богу. Зато браћо и сестре угледајмо се на наше светитеље. Угледајмо се на нашу свету мајку Ангелину која је стално доливала у своје кандило уље добрих дела, вере, наде и љубави. Зато и данас и увек затражимо молитвену помоћ од наших светитеља. Тражимо помоћ од Бога. Тражимо помоћ од мајке Ангелине. Она је преживљавала све што и ми преживљавамо и још више и још теже али се није Христа одркла. Зато је Бог њу прославио и ми је прослављамо и да да Бог да се и она у нама прославља и да се ми у њој прослављамо. Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

На крају Свете Литургије верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је верном народу поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић