ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: „СВЕТО ПИСМО НИЈЕ КЊИГА НЕГО ЖИВОТ“

ПРЕОСВЕЋЕНИ ВЛАДИКА ЈОВАН: „СВЕТО ПИСМО НИЈЕ КЊИГА НЕГО ЖИВОТ“

У понедељак, када наша света Црква прославља светог Апостола и Јеванђелиста Матију, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Преосвећеном су саслуживали: ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, протонамесник Немања Младеновић и ђакон Александар Ђорђевић.

Чтецирали су: Владимир Степовић и Василије Тешић.

По прочитаном Јеванђељу по Луки, Преосвећени је истакао да: „У Јеванђељу налазимо све оно што је човеку потребно и од овога и онога света. Јеванђеље је основа за све што верујемо и оно је сама срж што ми јесмо као хришћани, и зато ако браћо и сестре не знамо шта је Јеванђеље, онда како рече свети Јустин Ћелијски, онда смо најјаднији од свих људи. У Светом Писму има више одговора него што цео свет може да постави питања.“

Преосвећени је истакао да: „Верујући човек живећи јеванђелским животом иако слуша Цркву иако је Црква једини тумач Јеванђеља, он ће наћи одговор на свако стање за његову слабу веру, за јаку веру, наћи ће одговор када је у невољи и када је у радости. Све нам то пружа Свето Јеванђеље, зато треба да знамо како треба да читамо Свето Јеванђеље. Њега треба да читамо браћо и сестре молитвено са поштовањем и са разумевањем. Са молитвом да нам Господ да да правилно расуђујемо јер у свакој речи Јеванђеља, како кажу Свети оци је по једна кап истине, а све речи сачињавају безобални океан. Свето Писмо није књига него је живот. И зато се могу схватити, ако их не учинимо Духом духа нашега, ако га учинимо душом душе наше, и онда ћемо моћи да разумемо Јеванђеље. Свето Писмо је донекле биографија Бога у овоме свету. У њему је тај неописиви Бог донекле описао себе, онолико колико ми можемо да схватимо. Свето Писмо је биографија Оваплоћенога Господа нашега Исуса Христа. У Светом Писму Бог је казао све о људима. Казао је откуд овај свет, шта је овај свет, где иде, и шта је смисао овога света, чему вреди тај свет и шта је завршетак овога света. Друго говори нам шта је човек, откуда је човек, куда иде човек овом свету, и ради чега је човек овде у овоме свету, али и завршетак човековог живота у овоме свету. Уопште Бог је у Светом Писму казао људима све оно што је људима требао казати. Немамо оправдања да не знамо. Знамо. Читајмо Свето Писмо са побожношћу. Браћо и сестре, опет ћемо рећи са молитвом Богу да нам Бог да правилно расуђивање. То је оно што је врло важно у нашем животу да се трудимо, колико је то могуће да имамо управо то правилно расуђивање. У Светом Писму се налази и биографија како то каже свети Јустин Ћелијски свакога човека без изузетка. У њему свако од нас може наћи себе детаљно. Само Јеванђељем можемо проверити себе. Дакле, можемо да опишемо себе, да прикажемо себе, али само исправно и правилно кроз Свето Јеванђеље. Зато јесмо ли тужни у животу, у Јеванђељу ћемо наћи утеху, ако смо жалосни у њему ћемо наћи радост... У Светом Писму наћи ћемо и када се гњевимо онда ћемо моћи да нађемо укроћење, наћи ћемо одговор откуда добро у овоме свету, и одговор откуда зло у овоме свету. Свето Јеванђеље је наше огледало, и зато то огледало Јеванђелско не смемо да дозволимо да падне прашина преко њега па да не можемо да видимо своје лице. Да чистимо то огледало, а чистимо ако чистимо себе, ако Јеванђеље постане садржај нашега живота. И свет неће престати браћо и сестре док се не испуни како каже апостол и јеванђелист Јован, задња цртица и слово. Зато молимо се Господу и трудимо се да слушамо. Ако слушамо Јеванђеље, онда ћемо слушати Цркву, Свете оце, онда ћемо бити послушни, а Бог послушнима даје награду, а то је вечност. Зато каже: добри и верни слуго, у маломе си ми био веран, над многима ћу те поставити, уђи у радост Господа свога. Нека да Бог да ми уђемо у радост Господа свога.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку свете литургије, Преосвећени је осветио дарове, и њима причестио верни народ, благодарећи Богу због свега и за све.

ђакон Александар Ђорђевић