Преосвећени је по прочитаном Јеванђељу по Луки, који нам говори гоњењу оних који желе побожно живе, протумачио одабране речи: “Господ наш Исус Христос Свевидећи, Који не само да зна оно што смо ми чинили, и што чинимо, него и оно што ћемо чинити. И ако смо данас саслушали Јеванђеље као да је Господ говорио о данашњем времену. Ми живимо у таквом времену да ће сви који ће живети у истини Христовој, који хоћемо да живимо побожно, бићемо гоњени од оних који не живе истином, од оних који не живе Христом. Зато нам Јеванђеље каже да пазимо, јер ће нас гонити и прогонити. Цркву Христову прогоне више од две хиљаде године, али Цркву Христову нико није победио. Ко је год ратовао против Цркве, рат није добио. Господ нам говори да ће нас изводити пред судове, да ћемо од наших бити гоњени због имена Његовог. Када људи огрезну у гресима, својим страстима, лењостима, лажима, преварама они неминовно не подносе људе који другачије мисле. Поготово не подносе они људи који у себи имају гордост ,за њих је сваки човек другачији, није по мери њихове гордости. Зато људи од гордости они заиста не могу да поднесу људе који имају смирења. Они не подносе људе који су поштенији, који су искренији, вреднији. И не само што их не подносе, него их чак и мрзе, како рече данашње Јеванђеље. Но, у томе хришћани треба да покажу своју веру и љубав и да упражњавају хришћанске врлине. Па и ону врлину нашега народа, ко каже: “Ко тебе каменом а ти њега хлебом”. Ако ми одступимо од хришћанских врлина ми одступамо од пута и стазе спасења. Кога пута? Онога пута за којег је Господ рекао: Ја сам пут, истина и живот. Другог пута нема за наше спасења до пута Христовог. Пут Христов јесте трновит, узак, а ко је на том путу он је на стази спасења. Такав је човек ставио Христа испред себе. Човек, заиста тежи ка томе циљу, Христу, тежи ка спасењу. Истина је да нама Спаситељ не намеће спасење, већ нам нуди, Он нам се даје, и ко прима Христа, Његову науку, ко се труди да живи по тој науци Христовој он се спасава. Ми без помоћи Божије ништа не можемо добро да учинимо. Не можемо да савладамо себе, грех, сујету, гордост, али зато нам је потребна помоћ Божија, али не смемо само да се ослањамо на њу. Ми треба да уложимо свој труд, подвиг, пост, бдење. Имате једну народну причу, када је један брод тонуо, један крманош уместо да спасава брод, подигао све четири у вис и говори: “помагај Свети Никола”. А њему Свети Никола каже: хоћу помоћу ћу ти, али мрдни и ти мало. Дај ти мало од себе колико можеш да даш, али на то ће дати Господ. Господ од нас не тражи ништа више него што можемо да учинимо, али зато не смемо ништа мање. Ниси тражио помоћ, ниси се трудио, подвизавао. Дакле, браћо и сестре треба да покажемо труд и жељу. То је што Господ прима, нашу жељу, намеру, да ми желимо да се спасемо и да тежимо ка тој жељи. Да остваримо ту жељу. Није лако остварити спасење али није немогуће. Тамо где је Спаситељ тамо је спасење”, закључио је Преосвећени.

У наставку беседе Преосвећени се осврнуо на трпљење: “Шта је трпљење браћо и сестре? Трпљење је спасење. Најбољи пример трпљења је Господ Исус Христос. Он је Бог трпљења. Да Бог нема трпљења замислите шта би било са нама оваквим какви јесмо. Зато од нас тражи да ми бар мало узвратимо на сва та доброчинства узвратимо, да на Његову божанску љубав узвратимо човечанском. Има људи који мисле да их неко мрзи ако им укаже на нешто што није добро. Они мисле: “тај ме човек мрзи”. А не виде да је тај човек прави пријатељ. А ми некако лакше прихватамо оне који нам одговарају, који нам иду низ длаку, па нам за наше грехе и пропусте кажу да је то ништа. Зато такви људи криве друге, да само не би окривили себе. Међутим прави хришћани знају да је самопрекоревање и окривљавање себе, да је то управо спасоносно. Да не осуђујемо друге, јер је Господ у Јеванђељу рекао: “Каквим судом судите тако ће вам се судити”. Потребно нам је правилно расуђивање. Ако погледате житија свети отаца, видећете да су се молили да правилно расуђују. А онај који правило расуђује он неће да окривљује другога, он ће да криви себе. Хришћанин ће да каже: “да сам ја бољи и овај до мене био би бољи”. Кажу свети оци да је боље бити презрен него презирати. Боље је трпети увреду него одговорити на увреду. Ниједну Јеванђелску врлину човек не може да стекне ако се није наоружао стрпљењем. Наш народ каже: “време ће показати своје”. Немој да се заварамо. Кад? Сутра, догодине, или кад одем са овога света, али ће време показати ту праву вредност. У праву је онај који се служи истином, а не онај који се служи неистином. Онај који се служи истином, он се служи Богом. Живимо Богом јер је Бог истина. Немамо шта да се двоумимо. Немамо шта да дођемо у дилему, дал да пођем овим или оним путем, пут је један то је Христов пут, и он је спасоносан. Зато живимо и трпимо све Бога ради. Ако све претпимо, спашћемо се. Спашћемо се ако отрпимо и увреду и невољу коју нам други наносе. Немојмо да гледамо шта нам други наносе, већ гледајмо да ми другима не наносимо невољу и тугу. Да другоме пружамо радост, па ћемо задобити радост. Нама треба радост у сваком моменту, јер много туге на нас наваљује, и патње. Нама треба та радост, а радост је у Господу. Зато апостол Павле каже: радујте се у Господу и опет вам кажем радујте се! Радујмо се када нас гоне, и када нас гоне имена Христовога. Ако смо погрешили па нас гоне, ми смо спремни реке суза да излијемо због тога што нам је повређена сујета. Браћо и сестре, имајмо Бога у себи, угледајмо се на Бога, угледајмо се на светитеље Божије па ћемо видети како су они живели. Нису били више од људи, они су били људи као и ми, али су само гледали на Христа. Бог им је даровао Царство Небеско, да им је да буду светитељи, да се моле за нас. Молимо се и ми да издржимо до краја. Бог вас благословио!”

Преосвећени је на крају литургије благословио окупљени народ.

ђакон Александар Ђорђевић