СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА

У петак, друге седмице по васкрсењу Господа нашега Исуса Христа, 28. фебруара 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.

После прочитаног јеванђелског зачала преосвећени владика се обратио беседом сабраном народу:

“Христос васкрсе, браћо и сестре!

Јеванђеље које смо сада овде чули говори нам о Суду Божијем и почиње тако што су Јудеји дошли до Христа, а Он им је поручио: Како чујем онако и судим и суд је мој прав едан, јер не тражим вољу своју него вољу Оца који ме је послао. Можемо поставити питање да ли је суд сина човечијега праведан. Несумњиво да јесте. Господ наш Исус Христос, примивши људску природу, постао је човек али је остао и Бог и све што је чинио као човек чинио је то и као Бог и зато ту нема никакве сумње да ли је суд сина човечијега исправан. Несумњиво јесте јер Он каже: Нисам дошао да творим вољу своју него вољу Оца који ме је послао. Све што је Господ Христос чинио и чини у име Оца свога небескога. Тако да Господ наш Исус Христос јесте провео тридесет и три године на земљи али се никада није одвојио од неба и никада се одвојио од Оца. Иако по људској природи је син човечији, по својој личности је Син Божији и може ли Бог да погреши. Зато је суд сина човечијега непогрешив. Бог Отац је дао Сину своме јединородном, који је за нас страдао, распет и васкрсао, да суди роду људскоме. Зато је Његов Суд праведан. Његов Суд није као наш суд. Његово расуђивање и просуђивање није као наше људско. Наш суд може бити релативно исправан, на жалост често и неисправан, а Суд Божији је непогрешив. Зато што је у богочовеку Христу сав Бог Отац у свим делима, речима и осећањима. Христос каже Јеврејима: Када би било која реч била у вама, схватили бисте да је она исправна јер је од Оца мојега. Јевреји нису могли да прихвате Христа као Спаситеља јер су га очекивали као једног вођу народа који ће покорити свим другим народима и да суди свим осталим народима. Господ на једном месту каже да није дошао да суди већ да поправи али Суд свеопшти ће бити и зато, браћо и сестре, Христос каже Јеврејима, да су било шта што постоји у Закону њиховом испунили, схватили би ко је Он. Да сте веровали у Мојсија веровали бисте и у мене јер Мојсије писаше о мени. Господ још и каже: Ја нисам дошао да покварим него да испуним. Видите како то изгледа када су се ови Јевреји изговарали само да не признају Христа за Бога. То је исто као и ми када почнемо да се изговарамо због овога и онога. Поред свега овога можемо да поставимо питање зашто поједини људи не желе и неће да иду за Христом. Прво, Бог је нас даровао слободом да се ми сами определимо хоћемо ли ићи за Христом или нећемо. Све је то наша слобода и наш избор али када си направио избор ти треба да знаш да одговараш за тај твој избор. Шта онда тражиш оправдање када не испуњаваш оно што си изабрао? Зашто, браћо и сестре, поједини људи не иду за Господом Христом? Зато што љубави Божије немају у себи. Када немамо љубави Божије у себи онда немамо ни љубави једних према другима. Ако нам је лажна љубав према Богу, лажна је и наша љубав према другом човеку. Љубав Божија хрли и отима се ка свему ономе што је Божије зато што је Бог љубав. То нам је тако лепо објаснио Св. Апостол и јеванђелист Јован Богослов, љубљени Христов ученик рекавши да када би хтели да опишемо Бога свели бисмо га само неколико речи – Бог је љубав. Богољубље је супротна сила грехољубљу. Увек воли добро и иде ка њему. Идући ка том добру иде само извору добра, а тај извор је Бог. Зато Св. Апостол Павле каже: Добро чините да вам се не досади. Зато човек мора да стражари над собом и да стално преиспитује себе Јеванђељем, Црквом, Светим Оцима. Када идемо добру ми идемо извору добра тј. Богу Христу. Љубав је увек богоцентрична и богочежњива и све што је њено она води Богу. Ни једна сила није тако богочежњива, животворна и исцељујућа као што је љубав Божија. Нико није дошао у овај свет са толико божанске љубави као Господ наш Исус Христос. Из љубави према роду људском је прихватио и примио све оно што су му људи чинили да би нас подсетио како нас Бог Воли и љуби. На једном другом месту у Јеванђељу каже да ако други дођу у име својеви Јевреји ћете га примити. Колико је у историјиљудској било тих самозваних вођа и на жалост многи су пошли за таквим вођама. Човек хоће да се наметне да буде вођа, а не уме сам себе да води. Народ иде за њима зато што они народу обећавају да је лако спасити се, а онај који долази да спаси људе од главних мука и зала тј. од греха и смрти, тражи од људи напор и труд. Да не смемо да се предамо и будемо лењи већ да се трудимо и уложимо напор и покајање. Да уложимо самоосуду, а не осуду другога. Све што је добро у човеку и што је добро на овоме свету води порекло од Бога. Бог хоће љубав и мир јер је он и љубав и мир, а људи када неће Бога иду ка немиру и зато је немир међу људима. Сви смо ми одговорни за свакога и сви за једнога. Одговорни смо шта дајемо другоме, а то што дајемо другоме то и примамо. Ако дајемо мир и љубав задобићемо и мир и љубав. Човек ће онда осетити у целом свом бићу како кроз њега струји као неки вихор. Струји кроз њега љубав Божија и Бог. Зато имајмо Бога у себи и живимо Богом. Угледајмо се на Бога као онога чији је Суд исправан. Зашто је речено у Јеванђељу: Не судите да вам се не суди и каквим судом судите тако ће вам се и судити. Каквом мером меримо тако ће нам се и мерити. Ми све то меримо по себи и нећемо да дамо мало тог напора и подвига да се потрудимо, кад смо Бога задобили, примили крштење и постали чланови Цркве, да будемо чланосви Цркве тј. да живимо Црквом. Све друго, када живимо Црквом и Јеванђељем, Бог ће нам дати. Лакше ћемо са Богом, на крају крајева, поднети све невоље које нас сналазе у животу. Без Бога ни једну невољу не можемо да победимо зато што је Бог победник. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Светој Литургији су присуствовали ученици четвртог разреда ОШ “Свети Сава” из Винограда са својим вероучитељем, протођаконом Мирославом Василијевићем. На крају Свете Литургије уеници и верни народ се причестио Светим Тајнама, а по завршетку Преосвећени Владика је свима поделио благослов и иконице.

Ђакон Саша Павловић