Овога пут гост је био протођакон др Драган Стаменковић из Ниша, лекар специјалиста физијатрије и протођакон нишке цркве Светог Луке. Тема ове духовне вечери, Духовно здравље и духовне болести, је од великог значаја за савременог човека који је уназад пар стотина година систематски удаљаван од Бога и који се сада налази у завршном периоду те тзв. еманципације или ослобађања од Бога, каже наш цењени гост у својој уводној речи. Наш гост даље цитира чувеног румунског антрополога, етнолога и филозофа Мирче Елијадеа, и наводи да десакрализација или одвајање светости од човека доводи до тога да се стварност испразни од своје бити и суштине, од вере, наде, истине, смисла и слободе, свега онога што у човеку изазива мир, спокојство, оријентацију и сигурност, као и до духовног осиромашења и празнине у људској души која се не да попунити никаквим алтернативним садржајима и сурогатним вредностима, интензивним доживљавањима или екстатичним стањима кроз доживљаје на концертима, утакмицама, путовањима или промискуитетним животом.

У својој даљој речи, протођакон Драган Стаменковић нам објашњава разлику између два начина постојања, индивидуалног и личносног. У индивидуалном начину постојања кључни принцип постојања је хедонизам, а мој ближњи је мој конкурент и такмац, средство за оставривање мојих себичних циљева. У таквој атмосфери човек мери себе самим собом јер нема оне Више референтне вредности, Бога, и главни циљ постојања му је самопотврђивање, егоцентричност и стицање материјалних добара, успех, моћ.

Личносни начин постојања, са друге стране, подразумева силу љубави кроз заједницу и однос човека са Богом и ближњим, проверу себе кроз проверу односа и комуникацију са Богом и ближњим. У даљој беседи, наш гост даје осврт на то где се налази модерни човек, и како га данас затичемо уморног, усамљеног, уплашеног, дезоријентисаног и јако болесног што се чини парадоксалним с обзиром на никад напреднију медицину.

Наш предавач наводи да за то постоје дубљи разлози и како наводе Свети Оци ти разлози се налазе на духовном нивоу. У хришћанској науци наводи се да је први узрок болести грех који постоји на три нивоа, грех као прародитељски грех, Адамов и Евин, грех наших предака и наш грех. Наш гост нам даље објашњава како долази до психичких и физичких болести и наводи да су главни узрок њима заправо духовне болести попут мржње, зависти, егоизма, среброљубља, властољубља, частољубља, немилосрђа, туге...

Духовна болест су страсти а страст је грешка, промашај циља, излазак са пута, отуда грех је болестан начин постојања, удаљавање од заједнице са Богом. Грех или духовне болести су злоупотреба наше природе, противприродна употреба наших способности. Духовна болест ће најпре довести до психичких промена, психоза, неуроза, поремећаја личности а потом психосоматским развојем болести може доћи и до промена на телесном плану и до телесне болести.

Духовне болести попут неумерености, стомакоугађања, блуда могу одмах довести до промена на физичком нивоу наводи наш гост. Потом нас наш цењени предавач упознаје са тим шта је смисао болести и каже да болест није ни казна ни усуд нити карма како сматрају неке друге религије него шанса за велики преокрет, промену, преображај, јер болест је порука да смо негде погрешили и да смо кренули погрешним путем. Покушај да се утиша бол је велика грешка јер не схватамо колико је бол Богом дано упозорење да смо на погрешном путу. Тек нас физичка или психичка болест упућује на оно што би се морало променити а то је начин постојања, да не буде начин постојања за смрт већ за вечни живот. Да би се човек у потпуности излечио потребно му је исцељење, виши ниво лечења, јер једино оно доводи човека у стање целовитости, а целовити смо када смо са Богом. Исцелити значи измирити односно довести у заједницу љубави човека са Богом, са природом, са ближњим и са самим собом истиче наш саговорник.

На крају своје беседе, протођакон Драган нам говори о духовности истичући да је права духовност заједница човека са живим Богом и Духом Светим у Цркви као Телом Христовими са посебним назначењем у Цркви као богочовечанском организму и која се догађа на Светој Литургији кроз сједињење на коју нас Господ позива сваке недеље. Духовности без Духа Светога, који прожима целосно и душу и тело човеково, нема – поручује наш предавач. Духовно здравље је духовно душевно-телесна равнотежа. Свети Оци су рекли да је то идеално човеково стање попут Адама и Еве у рају, јер је њихов живот био у складу са законима њихове допадне природе и речију Божијом. Када је дошло до одступања од врлинског живота и заједнице са Богом настале су и душевне и физичке болести или страсти, грешке, промашаји.

Господ Бог нас није оставио без духовних лекова и наш драги гост нас подсећа да су умереност, целомудреност, уздржаност, кротост, трпљење, благодарност, смиреноумље, једном речју врлински живот оружје у борби против духовних болести. Истрајавање у врлинском животу је једино могуће уколико смо открили смисао живота и уколико постоји воља за вечношћу и спасењем поручује протођакон Драган Стаменковић на крају свог предавања.

Након опширног излагања присутни верници младеновачке Цркве су постављали питања у вези са темом, али и са проблемима који их муче. Сабрање је трајало више од два часа, уз обећање цењеног госта да ће поново бити гост ове, по његовим речима, изузетне хришћанске заједнице.

јереј Марко Јефтић