Појали су чланови певачког друштва „Србски православни појци“.

Светој Литургији претходила је исповест свештенства опленачког намесништва, а исповедник је био Архимандрит Евтимије (Јутрша). Светој Литургији поред верног народа овог краја присуствовали су и ученици основне школе из Винче.

Након причешћа свештенства сабрани народ својом архипастирском беседом поучио је владика Јован:

“У име Оца и Сина И Светога Духа. Браћо и сестре, налазимо се на крају пете недеље Васкршњег поста. Пет недеља има како смо запостили, а то је довољан период да размислимо да ли смо усагласили пост са животом нашим или да ли смо постали бољи у духовном смислу или смо остали исти. У овој петој недељи Црква је благословила да се у њој служе два велика бденија. Тако смо у среду одслужили прво велико бденије на коме се читао канон Светог Андреја Критског. Тај канон Светог Андреја Критског из његове душе продире у цело биће човека који га слуша. Он потреса наше биће. Потреса га тиме јер нам Свети Андреј излаже вапај душе. Вапај човека који је пао у грех, а који жели да се исправи. Свети Андреј је у том канони изнео све примере праведника и све примере грашника и Старога и Новога Завета. Овај канон буди у човеку једно велико умиљење, да човек истински сагледа себе и тако почне да се смирава. На овом вечерашњем бденију чита се Акатист Пресветој Богородици. Зашто? Зато што је у домостроју спасења управо укључена Пресвета Богородица. Пресвета Богородица се у овом акатисту назива лествица која се простире од земље ка небу. То је та лествица преко које је сишао Господ у овај свет. Који је дошао да спасе овај свет. Који је дошао да се жртвује за спасење рода људскога. Зашто је Он то све радио? Из љубави према нама. Из љубави Он је и крв своју пролио. Све је чинио из љубави. Нажалост, многи у оно време нису осетили љубав Божију и нису извратили љубављу, него напротив, узвратили су злобом. Таквом злобом да су и Господа распели на крст. Али, све је то промисао Божија, јер да Господ није страдао, да Господ није приковао наше грехе на крсту, да Господ није умро и Васкрсао ми не бисмо били спасени. Пост нам је дат као заповест, али пост нам је дат и као благослов. Заповест поста дата нам је још у рају. Бог је Адаму и Еви рекао да могу да једу са свакога дрвета, само са дрвета познања добра и зла да не једу. Да ли је Богу требало да ограничава прве људе да не једу са овога дрвета. Није. Али је Адаму и Еви требало да схвате да треба да се одричу своје воље, своје жеље, своје гордости. Да послушају Бога. Нажалост, нису послушали и били су изгнани из раја. Како једна црквена песма каже када је Адам изагнан из Раја, седе наспрам Раја и плакаше. Што је плакао? Видео је тек када је погрешио, шта је имао, шта је поседовао, и шта је изгубио. Сам Господ наш је постио. Да ли је њему требао пост? Па, није. Хтео је да покаже пример, да ништа Он не товари на другога, осим оно што није на себе ставио“. Рекао је између осталог владика Јован

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

После Свете Литургије, владика Јован са свештеницима опленачког намесништа, одржао је братски састанак на коме је прочитан реферат на тему „Искушења пастирског служења“. Реферат је ове године припремио протонамесник Александар Петровић. После прочитаног реферата уследили су коментари на написану тему. Сабрање је настављено трпезом љубави.

Стеван Илић, ђакон