ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ НА АЕРОДРОМУ

“Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ, и ако је грехе учинио, опростиће му се” (Јак. 5, 14-15).

У храму Светога Саве на Аеродрому се сваке године на Велику Среду савршава Света Тајна Јелеосвећења. Као и свих претходних година, свештенство храма је уз братску помоћ свештеника суседних храмова, обавило свету тајну над верним народом који се окупио под сводове наше цркве. Молитве, јеванђеља и остала последованија тајне јелеосвећења читали су оци: aрхијерејски намесник крагујевачки протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, протонамесник Бранислав Матић, протонамесник Немања Младеновић, јереј Иван Антонијевић, јереј Александар Мирковић, јереј Милош Коцић, јеромонах Јован (Прокин) и ђакон Александар Ђорђевић.

По прочитаним молитвама “Оче свети Лекару душе и тела” више стотина верника дошло је да се помаже освећеним јелејем, где је народ исповедио своју веру у Бога, и да ми пре свега верујемо у оздрављење и јединство душе и тела. Вернима се обратио отац Александар Мирковић који је рекао да некако се ова света тајна управо служи у свом природном времену а то је Страдална седмица, и да је Господ са нама у сваком тренутку нашега живота, те да је страдање Христово и наше лично страдање. Свака света тајна и јелеосвећење је суштински повезана са светом евхаристијом.

Према речима Лазара Мирковића: “Тајна јелеосвећења као лек може се понављати, и један човек може у животу примити више пута ову тајну, јер лекар се зове и даје лекове онолико пута, колико се пута неко раз-

боли. У једној и истој болести ова се тајна не понавља, осим ако је болесник дуго боловао, па оздравио, и опет пао у смртну невољу (Требник П. Могиле 447—8). У пракси, у једној истој болести, тајна јелеосвећења, као и тајне покајања и причешћа понављају се. Римска пак црква врши ову тајну само пред смрт, и зато је зове extrema unctio, последња помаст, Симеон Солунски (гл. 285) о овоме пише ово : “Латини говоре, да ову

тајну не треба давати болнима, но само онима који умиру, зато, да онај који добије у овој тајни опроштај грехова, не би после свога оздрављења опет грешио. О безумља! Брат Господњи каже: “И молитва вере спашће болесника, и подигнуће га Господ”... Они говоре да ову тајну треба давати не зато да би се болни исцелили, но зато да би остали неисцељени и да би умрли”.

ђакон Александар Ђорђевић