Назива се још и Атинским, јер му Атнна беше родно место. Када сврши високе школе у Атини, умреше му родитељи. Он помисли у себи, да је смрт и за њега неизбежна, и да се треба припремати благовремено за чесан излазак из овога снета. Раздавши све имаље сиротињи, он седе на једну даску у мору c тврдом вером у Божју помоћ и c молитвом, да га Бог одведе где је Њему воља. И Бог Промислитељ сачува га и доведе у Ливију (или Етиопију) у планину звану Траческа. На тој планини подвизасе Марко 95 година, не видећи ни човека ни звера. Пуних 30 годнна вођаше страшну борбу са злим дусима и мучаше се и глађу и жеђу и мразом и жегом. Jeo je земљу и пио морску воду. После 30 година најжешћег страдања побеђени демонп нобегну од њега, a ангел Божји почне му сваки дан доносити храну, у виду хлеба, рибе и воћа. Пред саму смрт посетио га св. Серапион који је после и објавио чудесно житије овога Марка. Упита Марко Серапиона, да ли у свету има хрншћана, који кад би рекли гори овој: ,,дигни одавде и баци се у море," - да се тако и збуде? У том часу покрете се планина, на којој беху, попут мора. A Марко руком и заустави јс. Такву чудотворну силу имаше овај Божји човек. Пред смрт помоли се за спасење људи и предаде душу своју Богу. Св. Серапион виде ангеле где  узеше душу Маркову и пружену руку c неба, која је прихвати. Поживе св. Марко 130 година и упокоји се око 400 године.