ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ЛАЗАРЕВЧАНА У ПРОХОР ПЧИЊСКИ

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ЛАЗАРЕВЧАНА У ПРОХОР ПЧИЊСКИУ суботу и недељу, 27. и 28. јуна 2015. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, већ трећу годину за редом, организовано је поклоничко путовање верника, овог пута на сам југ наше домовине, у манастир Прохор Пчињски. Путовање је реализовано у сарадњи ЦО лазаревачке и Поклоничке агенције Епархије шумадијске. И овога пута вођа путовања је био свештеник Влада Димитријевић.

Кренувши из Лазаревца у раним јутарњим часовима, своје путовање започели смо обиласком манастира Копорин, надомак Велике Плане. Поклонивши се моштима св. Стефана Лазаревића и напојивши се миром овог светог места упутили смо се у град Ниш, у коме смо посетили богословију Светих Кирила и Методија, као и Ћеле кулу. Добродошлица и дочек нашег домаћина, свештеника Дејана Крстића, професора црквеног појања у нишкој богословији, учинили су да пуни утисака наставимо наше ходочашће. Иако уморни од дугог пута, после вечере и смештања у конак манастира Прохор Пчињски, већина путника је присуствовала и бдењу, пред велики хришћански, а за наш српски род од велике важности празник, Видовдан. Сутрадан, на Светој Литургији, велики број путника се причестио. После Свете Литургије прочитана је молитва за здравље код моштију преподобног Прохора Пчињског, а после помазања верника миром, које из гроба овог светог угодника истиче већ скоро хиљаду година, наставили смо пут ка Врању, поневши благослове ове велике светиње као и наше дивне домаћице, игуманије Стефаниде и њеног сестринства. У Врању смо обишли спомен кућу нашег познатог писца Боре Станковића, као и кућу преподобног оца Јустина Ћелијског.

Благослов деспота Стефана Лазаревића и преподобног Прохора Пчињског били су уз нас све време пута. Лепо време, иако су прогнозе биле другачије, пратило нас је све до нашег последњег одредишта, манастира Лешје крај Параћина, али ни тада блага киша није успела да поремети духовно расположење које нас је пратило током целог нашег пута. И у овом манастиру смо дочекани онако како то приличи хришћанској гостољубивости, а верујемо да смо им истом љубављу узвратили. Поменућемо и нашег возача, господина Дејана Урошевића, који је током овог путовања показао велику љубав и разумевање за све наше прохтеве. Духовно укрепљени у касним вечерњим часовима вратили смо се у Лазаревац.