ХРАМ У ВЕЛИКИМ ПЧЕЛИЦАМА ПРОСЛАВИО СВОЈУ ХРАМОВНУ СЛАВУ

ХРАМ У ВЕЛИКИМ ПЧЕЛИЦАМА ПРОСЛАВИО СВОЈУ СЛАВУУ недељу месопусну, 3. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Литургију у храму Светог великомученика Теодора Тирона у Великим Пчелицама поводом храмовне славе. Епископу су саслуживали: Милан Борота, протојереј-ставрофор, Сава Арсенијевић, протојереј – ставрофор, протосинђел Николај (Младеновић), Драгослав Цветковић, протојереј, Огњен Козлина, јереј, Бојан Стојадиновић, јереј и Иван Гашић, протођакон.

Присутним верницима Владика је честитајући празник и славу храма, између осталог поручио: "Човек може од човека да сакрије своје недело, али човек, тада, заборавља да има једно свевидеће око, то је Око Божије, које све види. Осећање присуства Бога, у нама, око нас и са нама, треба да нас подстакне да чинимо добро, а да се устручавамо да чинимо зло. Да се не плашимо Бога као осветника, Бог је љубав. И Он љубав своју стално излива на нас.

Господ неће доћи по други пут као онај смирени Младенац у Витлејемској пећини, него ће Он доћи са славом својом да суди живима и мртвима. Смиреност је најважија Хришћанска врлина. Смирење је темељ на којим треба да зидамо све остале врлине.

Највећа осуда за човека је када га Господ не препозна.“ Владика се кроз своју поуку осврнуо и на прочитану перикопу из Св. Јеванђеља о Страшном суду, рекавши: „Када је Господ разделио на десну и леву страну, Он ће се обратити онима са десне стране и казати, дођите благословени Оца мојега и примите Царство које вам је припремљено од постања света. Господ их награђује за праведан живот, за поштен живот, за добра дела. Бог од нас тражи да испунимо оних шест врлина, шест дела милосрђа: гладан бејах и нахранисте ме, жедан бејах и напојисте ме, наг бејах и оденусте ме... Господ се поистовећује с нама. Када не учинисмо човеку, нисмо ни Господу. Било да говоримо ружно о човеку, било да осуђујемо, било да клевећемо то ће нам се стоструко вратити.

Беседа Епископа шумадијског Г. Јована

Црква нас припрема како бисмо што чисти ушли у период поста, у овај период када треба себе да преслишавамо, треба више Богу да се молимо, да више читамо Свето писмо, да чинимо више добра дела. Ако тако уђемо у овај пост, онда ће нас чекати радост, васкрсења. Покајање је друго крштење, а прво васкрсење.“

Светој чаши је приступио велики број верника међу њима највише деце. Након заамвоне молитве извршен је опход око храма и пререзан славски колач. Ове године домаћин славе је била Јелена Костадиновић.

По завршеној Светој Литургији домаћини су све присутне позвали на Трпезу љубави.