СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СТОЈНИКУ КОД СОПОТА

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СТОЈНИКУ КОД СОПОТА

У суботу двадесет прву по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму светог апостола и јеванђелисте Марка у селу Стојник код Сопота.

Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић архијерејски намесник космајски, јеромонах Серафим (Рикановић) игуман манастира Тресије, протонамесник Горан Јеремић парох сибнички, јереј Филип Јовановић парох раљски, протођакон Иван Гашић и ђакон Бојан Миленовић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени Владика обратио се сабраном народу рекавши:

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Помаже Бог браћо и сестре. Ми смо се данас сабрали у овоме светоме храму да првенствено служимо Свету Литургију, а служећи Божанствену Литургију ми служимо Богу, Цркви и себи. Колики је значај Литургије најбоље нам то говоре свети Оци који кажу да ће свет опстати све док се у њему врши Света Литургија. Литургија је та која нас држи, браћо и сестре, у сталном контакту са Богом и једне са другима. Јер Литургија се не служи само за једног човека, нити служи Литургију један човек. Литургија се служи за све подједнако, како за живе тако и за мртве. Литургију служе сви они крштени људи, поготово који знају шта је Литургија. Јер ко зна шта је Литургија он зна шта је и Црква, и ко зна шта је Црква, он зна шта је и Литургија. Тако да, браћо и сестре, Литургија је предукус Царства Небеског. А нама је најпотребније и у овоме и у ономе свету управо то Царство Небеско. И зато је Литургија тај предукус, предосећај тог Царства Небескога. И ако ми не осећамо то Божанско дејство благодати Свете Литургије онда не можемо ни да осетимо ни њену светињу. Литургија је прозор у вечност, и гледање у вечност. Она је темељ нашег хришћанског живота. Јер, ако нисмо на Литургији и ако не учествујемо у Литургији онда смо ми изгубљени и за овај и за онај свет. Зашто? Па зато, браћо и сестре, што се једино на Литургији ми причешћујемо и сједињујемо са Богом. А уколико се не сједињујемо са Богом, онда то значи да нисмо хришћани, значи да немамо праву веру, и да не знамо шта је Литургија. А Литургија је она Трпеза Господња коју је Господ поставио на Тајној Вечери пред своје страдање, и та трпеза никада се не скида, и неће се скинути све до краја света и века. На Трпези Господњој ми се хранимо самим Богом. Христос је себе ставио на ту Трпезу и све је позвао, али на жалост сви се не одазивају. Зато је Христос и рекао колики је значај Литургије, значај Причешћа, када је рекао: “Ко једе моје Тело и пије моју Крв има живота у себи”. Онај ко то не ради нема живота у себи, значи нема Бога у себи, а човек када нема Бога у себи он је празан човек. Али када се човек храни Христом, када верује у Бога, када живи вером, он је понављам испуњен Богом и испуњен је и другим људима, ближњима. Јер ми преко Бога долазимо до другог човека, и преко другог човека долазимо до Бога. Када је Бог у нама и у нашим срцима наше срце постаје безобални океан, а то значи да Бог проширује наше срце да прво Он уђе у њега, а онда у тако проширено срце, које је најомиљенији дом Божији, ми можемо да сместимо целу васељену, цело човечанство. А човек који нема Бога у себи јесте, сужени човек, саможив, човек који само мисли на себе, друге не види. А ако не видимо другога, онда ни нас неће погледати Бог. И зато, браћо и сестре, ми данас служимо Божанствену Литургију, која почиње са оним предивним возгласом који гласи: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа”, а то значи као да кажемо “Нека буде прослављено Царство Оца и Сина и Светога Духа.”, тј. прослављено Царство Тројице.

Шта то човек може да подари и принесе Богу? Ништа. Ми ћемо данас који смо се овде сабрали казати да смо данас принели свећу, просфору, кандило, или било шта. Добро јевто и тако и треба, али браћо и сестре, то Богу не треба, јер он је Пуноћа. Али треба нама и ми то чинимо због нас. И наше молитве нису Богу потребне, али су потребне ради нас, да ми молитвом умилостивимо Бога да нам Бог буде милостив. Све што чинимо ми заправи чинимо не ради Бога, већ ради себе. Све ово што ми приносимо јесу средства преко којих долазимо до Бога. И наш труд када је искрен и када је поштен онда Бог тај труд и награђује, ако га чинимо из смирења, а не само узгред. Зато Литургија тражи целога човека, а не човека који је само на Литургији присутан телом, а дух му тамо негде. Богу смо ми најпотребнији, јер је Он ради нас и дошао у овај свет зато што воли човека. И зато Бог не жели да допусти да било ко од нас страда, погине духовно. Бог неће ни да природа пропадне, творевину је створио како би нас што више приближио себи, како би ми кроз ову лепоту творевине Божије сагледали силу Божију, моћ Божију и љубав Божију. Творевина се преко човека спасава и она уздише када је човек окрене леђа. А, како тек Бог уздише када му ми окренемо леђа. Бог хоће нас који му се у миру обраћамо и у миру живимо са Њиме и једне са другима, са ближњима. Тај Божији мир ми осећамо свуда, ако имамо веру, а највише тај мир осећамо на Божанственој Литургији. Неопходно је да Света Литургија од почетка сија светлошћу Свете Тројице. Литургија је Светлост и зато свештеник и започиње Свету Литургију славословећи Свету Тројицу. Она је откривење Царства Небескога, али је она у исти мах и Тајна Христовог доласка. Она нам открива Ваплоћеног Бога, јер Његов долазак јесте то Царство Небеско. Христос се јавља управо кроз Свете Тајне које се свршавају на Божанственој Литургији. Литургијски Христов долазак што и јесте евхаристијска, приношена благодарна Тајна прображава земљу у небо. Она спуста небо на земљу и земљу уздиже на небо. Сви заједно служимо Литургију са Богом, али са нама саслужују и анђели и арханђели, браћо и сестре. Тако храм, у коме се сабирају верници да би исказали благодарење Господу, постаје обиталиште анђела и арханђела. И када би нам се отворио тај духовни вид видели би смо да је овај храм пун анђела и светитеља Божијих. Зато нам треба, као што рекох, тај духовни хришћански живот, да сагледамо оно што не можемо сагледати нашим телесним очима. Литургија се служи у миру, у миру са Богом, са собом и једних са другима. У миру Господу да се помолимо, тј. са миром. А тај мир, прави мир, јесте једино мир Божији, вишњи мир. Ако смо узнемирени онда нећемо да осетимо дејство благодати Божије које нам се даје управо кроз свете Тајне и свете врлине. Мир који је човек примио као благодатни дар од Бога управо је онај мир који човек поново прима живећи поред Бога, живећи Литургијом, живећи Јеванђељем, живећи Христом. Јер ништа друго не доноси мир нашој души као познање Бога и стицање врлина. Нека нам Господ помогне да живимо у миру са Богом, са собом и једних са другима”, рекао је Епископ Јован.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије, трудом и љубављу старешине храма протојереја-ставрофора Радослав Јоцића и његове породице, за све присутне уприличена је трпеза љубави.

ђакон Бојан Миленовић