Литургијском сабрању у лазаревачком храму присуствовао је, и на њему се причестио, велики број верника. Преосвећени Владика Јован је благословио наше данашње сабрање и помолио се да Господ прими наше молитве. Нагласио је да треба да се молимо свагда и у свако време, али посебно у овим данима поста.
По благослову његовог Преосвештенства народу се обратио протосинђел Евстатије (Драгојевић) надахнутом беседом:
“Ваше Преосвештенство, драга браћо свештеници, драга браћо и сестре.
Благодарим Богу и Епископу г. Јовану на прилици да овде дођем и будем са вама, да се на вашој вери угрејемо, да се у вашој љубави одморимо, да на овом Црквеном благољепију освештамо сва своја чула и како рече владика Јован да се причестимо Телом и Крвљу Христовом на отпуштење грехова и на живот вечни. Већ смо поодмакли у овој светој и великој Четрдесетници и увек ће се пред нас као и пред хришћане свих времена поставити исто питање: “Због чега је потребно да постимо?” Да ли је пост само нека физичка мука којом изнуравамо и мучимо своје тело? Ми православни хришћани морамо у себи увек, у свом уму, у свом срцу, да имамо спреман тај одговор због чега се држимо овога светога и спасоноснога уздржања. Неколико недеља иза нас молитвено смо спомињали, на почетку овога поста, изгнање Адама из раја. Недељу дана пре тога читали смо из Светог Јеванђења причу о страшноме Суду. Ти догађаји су дакле већ иза нас и већ су присутни светотајински овде у историји. Дакле кроз Цркву је присутан и Други Христов долазак али пред нас је постављено оно питање које је било постављено пред нашега праоца Адама, како он то жели да постоји у овоме свету? Његово првобитно назначење је било да буде свештеник, да творевину освећује и да је приноси Богу и да освећује себе кроз послушност Божијим заповестима. Адам је ту свету и спасоносну заповест Божију преступио, да не окушава од дрвета познања добра и зла. Библијски писац нам каже да је Адам посматрајући то дрво видео да је оно добро за јело, драго ради знања и да га је милина гледати. право око ове три ствари саплиће се наш ум, наша наука и читаво човеково мишљење. Често ћете чути од естетичара да ће лепота спасити свет. Чућете од неких филозофа да је знање моћ и чућете да је човек оно што једе. Адам је први тај који је пристао на ту превару, да ће стећи знање, да ће стећи моћ, да ће стећи обожење мимо Бога и мимо Божије воље а кроз творевину. Уместо да обожи и Богу принесе творевину, творевина је постала за њега средство обожења односно творевина је за њега постала Бог. Адам је на тај начин изабрао овај свет који пролази и који пропада, а одбацио Бога који је извор знања, лепоте и бесмртности. Да ми не бисмо били као наш праотац Адам управо због тога бирамо по речи Христовој да човек не живи само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Господњих. Дакле изабрали смо пут вере, живота са Богом. Тај живот са Богом није само неко наше декларативно опредељење да ми припадамо Богу ми желимо да будемо Божији. То треба и да показујемо целим својим животом сваким својим покретом, сваким делићем свога бића а пре свега не можемо ништа учинити уколико немамо воље. Пост, драга браћо и сестре, служи управо за то да би смо вежбали своју вољу. Ништа није тако склоно променанама, тако флујидно као човекова воља јер воља је то што треба да вежбамо. Вољом смо изабрали да служимо Богу, исто тако не дај Боже, својом слободном вољом можемо да одаберемо и да одступимо од тога Божијега плана. Да се то не би десило ми освећујемо своју вољу, освећујемо свој ум, јер Богу у овоме свету не можемо принети ништа што не припада њему и што није његово. Једино можемо оно што је изворно наше и што припада нама а Бог се томе највише радује да му принесемо своју вољу. Вољу треба да вежбамо свакога тренутка због тога имамо Цркву, због тога имамо Свете тајне, због тога имамо молитве, због тога имамо свештенике. Кроз Цркву као радионицу спасења кроз коју као сигурну лађу долазимо до нашега спасења и до нашега обожења а то је и крајњи циљ нашега живота. Не треба да се богатимо овим светом јер све у овоме свету пролази и пропада, него да се богатимо оним који је извор безсмрћа и вечнога живота, Богом нашим, коме нека је слава у векове! Амин!”
Беседа протосинђела Евстатија (Драгојевића) из манастира Ђурђеви Ступови
По већ устаљеној пракси, после Свете Литургије, прочитан је овогодишњи темат “Живети тајном Часнога Крста”, који је припремио протођакон Никола Урошевић.
Након читања реферата уследила је квалитетна дискусија о ономе што је у реферату речено.
Ово духовно сабрање завршено је очинском поуком Преосвећеног Владике и трпезом љубави коју су припремили овогодишњи домаћини, братство храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.
