ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У САБОРНОМ ХРАМУ

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У САБОРНОМ ХРАМУ

Прими ме данас, Сине Божији, за причасника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим, нити ћу Ти дати издајнички целив као Јуда, већ као покајани разбојник исповедам Те: сети ме се Господе, у Царству Твоме.

На Велики Четвртак 2. маја 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован уз саслужење свештенства Саборног храма, протојереја–ставрофора Зорана Крстића, протојереја–ставрофора Зарија Божовића, протојереја Дејана Марковића, старешине Саборног храма и протојереја Срећка Зечевића, служио је Свету Литургију Светог Василија Великог у Саборном храму у Крагујевцу.

Велики Четвртак је један од дана Страсне (страдалне) седмице у којима се Црква молитвено сећа догађаја Господњег, његовог драговољног страдања. Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се иначе прославља као Велики Четвртак,одржао Тајну вечеру. Господ Исус Христос је тада установио Свету Тајну Причешћа, (Евхаристије, Литургије) уз речи: „Узмите, једите; ово је тело моје“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“ (Мт 26, 26-28). Ове се речи могу чути на свакој Светој Литургији, чији је централни део Свето Причешће.

Епископ је свештенству и верном народу Епархије шумадијске упутио радосну поруку својом надахнутом беседом у којој је рекао:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека нам буде на здравље и спасење данашња Литургија и Свето причешће које ћемо примити у овај велики и страдални дан. Данас је Велики четвртак – дан када се сећамо неколико догађаја из Христовог живота. Сећамо их се литургијски, богослужбено. У данашњем Јеванђељу је сабрано неколико догађаја којих се сећамо.

Најпре, видимо да је Господ опрао ноге својим ученицима, као и то да је на данашњи дан установио Тајну причешћа – Божанствену Евхаристију. Такође, видимо да ученици, који су му се на верност заклињали, поклекоше и пред опасношћу га се и одрекоше. Данашње Јеванђеље нам доноси слику прања ногу ученицима, показујући нам своје крајње смирење као предуслов сваког односа са ближњим. Господ је увек показивао смирење. Чули смо како је апостол Петар реаговао на то што је Христос прао ноге ученицима. Он рече, да неће њему Господ прати ноге. Иако је рекао из смирења, он ипак није разумео тај Господњи чин. Христос му одговара: „Ако ти ја не оперем ноге, нећеш имати удела са мном“. Другим речима, нећеш бити спасен. Када је то схватио апостол Петар, он рече да му опере не само ноге, већ цело тело, док му Господ одговара: „Чистима је све чисто“.

Прљав и гресима укаљан човек у другом човеку види само прљавштину, док у себи види чистоћу. Зашто? Зато што је горд и нема смирења. Шта је смирење? То је божанска врлина која стоји насупрот ђаволске гордости. Смирење је, према Светим оцима, одсуство наде у себе и препуштање сваког уздања у Бога. Смирење је и себе сматрати грешнијим и горим од других. То може да прихвати само човек испуњен смирењем – човек који следи Христа, човек који се угледа на Христа, човек који је Христа сместио у себе. Браћо и сестре, ми смо као људи често спремни да одбијемо Христову љубав. Одбијајући оно што нам Господ нуди, хтели бисмо да покажемо лажно смирење. На тај начин показујемо лажно смирење чак и онда када нам се указују искрена љубав и пажња. Када човек нема смирења, онда неће да прихвати никакву поуку, јер сматра да нема потребе за тим.

Љубав Божија је љубав која подједнако воли сваког човека – и праведника и грешника. Имаш ли љубав према Богу, имаћеш љубав и према ближњима. Заволи Бога, заволећеш и брата. Ако немаш љубави, онда одбијаш све што ти брат говори или поучава. Када упорно одбијаш да примиш нечију љубав, онда хоћемо да покажемо да смо смирени, али то је фарисејско смирење. Зато наша реч увек треба да буде: Нека буде воља твоја. У свакој прилици животној то треба да говоримо. Све што се збива са нама, промисао је Божији. То је одговор духа који је у нама. То је право смирење! Тада ћемо препознати Литургију као предукус Царства небеског. Дакле, Тело и Крв Христову ћемо схватити као истините реалности, ако будемо живели у оваквом духу.

На данашњи дан Господ је установио Свету Тајну причешћа. У томе је слава данашњег дана. Господ је поставио трпезу, а то значи да је и себе ставио на њу. Све нас је позвао да једемо од те трпезе – трпезе која је намењена за живот вечни и која се никада неће расклонити. На Свакој Литургији чујемо да Господ каже: „Ко једе моје Тело и пије моју Крв, има живот вечни“. То је наш лек бесмртности! Са друге стране, Господ нас данас позива да увек будемо будни – да будно примамо ову велику тајну, јер не знамо када ће нас Господ призвати себи. Ако нисмо будни, онда не можемо препознати ни час ни време када нам се нечастиви прикрада. Највећа заблуда демонска је да нас увери да нема Бога и вечног живота, да нема потребе да се смиримо пред другим. Ђаво ти говори само да гледаш своја посла, без да уочиш бриге свог ближњег. Браћо и сестре, запамтимо да без бриге о другима, нећемо ни ми сами бити спашени. Ми смо заједница којој је Господ глава. Замислите да се Господ понаша себично као ми? Шта би од нас било? Боже сачувај! Господа нико није натерао да се жртвује ради нас. Он је то учинио из љубави према нама. Све што у животу радимо, треба да радимо из љубави према Богу и из жеље да помогнемо другом. Треба да размишљамо о данашњем дану, да созерцавамо вечерашња страдална јеванђеља. Како кажу Свети оци, права материнска љубав највише личи на Божију љубав, јер и мајка види да је њено дете дар Божији. Има ли већег дара од живота?

Нека је благословен данашњи дан и нека нам причешће буде на оздрављење душе и тела. Нека је срећан и благословен празник, нека нам Господ подари смирење које је Он имао. Смирење је просвећење срца и ума. Гордост и самољубље су чисто заслепљење. Горд човек не види да је духовно слеп, већ још више истиче себе. Такав човек жели да себе прикаже кроз лажно смирење. Браћо и сестре, када имамо смирење онда нам се отвара читаво наше биће и онда осећамо да кроз нас струје благодат, милост и љубав Божија. Ми тако созерцавамо тајну Бога и човека. Нека сте благословени и нека Господ помогне да Васкрс дочекамо у радости.

Бог вас благословио!”

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

ЧИТАЊЕ 12 СТРАСНИХ ЈЕВАНЂЕЉА

У поподневним часовима Великог Четвртка са почетком у 17 часова служено је јутрење Великог Петка, на коме је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством Саборног храма читао дванаест јеванђеља која говоре о страдању Христовом. На крају јутрења, Епископ Јован са свештенством целивао је и поклонио се Часном крсту, који су свештеници у току богослужења изнели на средину храма.

Срећко Зечевић, протојереј