Чтецирали су богослови светога училишта Јована Златоуста.

По одслуженом свечаном славском бденију, Преосвећени се обратио верном народу:

„Христос Васкрсе драга браћо и сестре. Срећна слава. Да се молимо Богу и Светоме Сави да то Јеванђелско семе које је посејао да расте. А оно ће расти ако своје мисли, свој ум и своје срце, управо припремимо за то семе Господње онако као што то земљорадник припреми њиву своју да би сејао по њој то семе. Дакле припрема, узоре, дрља, ситни ону земљу и тек тада сеје семе. Дакле, ми смо та њива Господња, ми смо поред њиве Господње и њива Светога Саве. Да није Светога Саве ми сигурно семе Јеванђеља не би дошло. Да није било Светога Саве не би имали православну веру какву нам је он предао, и не би живели том вером и не би могли да опстанемо кроз историју нашега народа да нам није било вере. Да нисмо накалемљени на веру Јеванђеља на веру Христову. Да се молимо Богу и Светоме Сави да у нама стално клија семе Јеванђеља да у нама клија светосавско семе да би се препознали као народ Божији и Светога Саве. Бог вас благословио и сваким добром даровао.“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

У наставку након свечаног бденија, припремљен је као и сваке године традиционално богат културно уметнички програм, бригом и трудом јереја Ивана Антонијевића. Сала духовног центра Златоусти била је испуњена и преко мере вернима који су дошли да виде народне игре и песме које баштини наша српска култура и традиција. Наступао је дечији хор „Свети Сава“ као и истоимени фолклорни ансамбл којег води г-дин Марко Милосављевић. После културно уметничког програма уследила је трпеза љубави за свештенослужашче и верни народ.

Сутрадан, на дан храмовне славе, служена је света литургија, коју је служио јереј Иван Антонијевић са ђаконом Александром Ђорђевићем. По прочитаном Јеванђељу по Јовану, отац Иван је честитао верном народу славу као и свечарима речима да: „Свa дубинa, вeличинa и сjaj нaшeг нaрoдa мoжe сe изрaзити крoз личнoст свeтoг чoвeкa, духoвнoг заштитника и молитвеника свих Србa – Свeтoг Сaву o кoмe зaтo и пeвaмo дa je нaстaвник, првoпрeстoлник и учитeљ путa кojи вoди у живoт. У њeму су сaбрaни кaрaктeри – принцa и мoнaхa, прaвникa и прoсвeтитeљa, књижeвникa и рaдникa, пaстирa и прeдвoдникa, нeимaрa и видaрa, чудoтвoрцa, утeшитeљa и држaвникa, a изнaд свeгa свeтитeљa Божијег. Диван је Бог у светима својим, а данас је најдивнији у личности Светога Саве, светитеља који нас сабира, молитвеника који је наш мост ка Господу, и вечног пастира и учитеља који нас учи вечној науци Божијој.

Нajвaжниja кaрaктeристикa дeлa Свeтoгa Сaвe jeстe oхристoвљeњe српскoг нaрoдa. Кaд гoд гoвoримo o Свeтoсaвљу, , морамо да сe чувамо дa нe oдвajaмo Свeтoг Сaву oд Христa. Jeр aкo Свeтoг Сaву oдвojимo oд Христa или Христa зaмeнимo Свeтим Сaвoм, oндa ту вишe нeмa Свeтoг Сaвe кao Свeтитeљa и Христoвoг чoвeкa.

Оно што је Свети Сава вечно дао нама Србима, и свакоме Србину то је, браћо моја, да треба прво осветити себе, душу своју очистити од сваке прљавштине, живети по Еванђељу молећи се Богу, постећи, чинећи свако јеванђелско добро дело. Тако, када имате свете чланове, мало по мало постајете света породица; када је родитељ свет и чист онда су и деца угледајући се на родитеља добра, чиста и света, и мајка исто тако.

Ви прави Срби, ви имате једног вечног владара, бесмртног, непобедивог. То је Свети Сава и његови свети следбеници. За њим, само за њим и српском човеку, српском роду, Светој Србији осигуран је Вечни Живот, не само у овоме свету него и у ономе свету, у Царству Небескоме.“

У наставку свете литургије, свечаним опходом око храма, пререзан је славски колач, којег је припремио за ову годину г-дин Мирослав Томић, а част да буде колачар храмовне славе за следећу годину узела је на себе г-ђа Зорица Славковић. Након тога уследила је трпеза љубави за верни народ.

ђакон Александар Ђорђевић