Чланци поређани по датуму: јун 2009 - Епархија Шумадијска

ВИДОВДАН У БЕЛОШЕВЦУХрам Светог мученика Лазара Косовског у крагујевчком насељу Белошевац и ове године свачано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Лиургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства крагујевачког и лепеничког намесништва, а на Литургији су присуствовале и игуманије манастира Каленића и Драче.

ImageОвог Лета Господњег, 2009. од Рођења Нашег Господа навршава се један велики јубилеј за локалну заједницу јагодинску. Наиме, то је 110-а годишњица освећења храма Светих апостола Петра и Павла. Тим поводом наша Црква предузеће низ културних манифестација како би се овај јубилеј што достојније прославио и како би били поменути и сви они који су уткали себе и свиј труд у ову светињу како свештеници који су предводили Цркву Божију, тако и многобројни ктитори, приложници и они најважнији Народ Божији - Царско Свештенство.

Imageна киосцима у Србији и Републици Српској!

 

На Николајевом путу

Свети Владика Николај Охридски и Жички је тајна! Највеће богатство које српски род има у 20. веку! Без Светог Владике, о Боже, колико бисмо били сиромашни, колико бисмо били слепи поред очију, колико бисмо, ми слаби духом, сматрали да смо мали и бескичмени. Свети Владика је српска нада, српска снага и љубав за све нас и за све људе добре воље.

Manastir Hilandar Пут Свете Горе се, у организацији Поклоничке агенције Епархије шумадијске и "Доброчинства" – Поклоничке агенције Српске православне цркве,  дана 4. јуна Господње 2009. године упутила група од тридесетак поклоника из Београда, Крагујевца, Новог Сада, двоје младих из Бањалуке, младић српског порекла одрастао у Америци и господин који је цео радни век провео у далекој Аустралији.

ImageПразничним бденијем и Светом Литургијом у срцу питоме Шумадије под планином Ванчац у манастиру Светих Арханђела у Брезовцу ове године је по први пут прослављена слава параклиса Св. Свештеномученика Јоаникија, митрополита црногорско-приморског, пострадавшег од руке братоубица под планином Букуљом у Арађеловцу.

(Поводом прослављања и празновња светог Кирила Александријског, 22. јун)

ЈЕР МИСЛИМ ДА НИШТА ДРУГО НИЈЕ
 'ВЕЛИКА ТАЈНА ПОБОЖНОСТИ' (1. ТИМОТЕЈУ 3, 16)
НЕГО САМ ЛОГОС БОГА ОЦА
КОЈИ НАМ СЕ ЈАВИО У ТЕЛУ,
ТО ЈЕСТ ХРИСТОС

(Свети Кирило Александријски, PG 75, 1196)

ImageЦентрално место у овом броју имају актуелне, али и најважније новости у Шумадијској епархији – освештавање два новоподигнута храма, у Корићанима код Крагујевца, посвећеног Светој Тројици и у Рајковцу код Младеновца, посвећеног Благовестима Пресвете Богородице. Описи речју и сликом сведоче како је другог, односно седамнаестог маја, у недељама између Пасхе и Педесетнице, текао чин освештавања од стране Епископа шумадијског Господина Јована и служења прве Литургије у храмовима који од тада почивају на светитељским (мученичким) честицама моштију, односно шта је све Преосвећени Владика говорио верном народу о смилу похођења служби Божијих у овим црквама. Репортаже из Корићана и Рајковца садрже и информације о томе како је текло подизање ових цркава, колико је љубави и труда уложено, то јест ко је за ова богогудна дела најзаслужнији, да би за то од Епископа био и одликован.

ImageНа дан Светог Јоаникија Митрополита црногорско-приморског и Светог Митрофана Патријарха Цариградског и свештеномученика Ђорђа Богића и Светих мироносица Марте и Марије, 17. јуна 2009. г. навршава се годишњица од упокојења блажене успомене другог Еископа шумадијског Господина Саве. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је заупокојену Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење 17. свештеника.

ImageГодине 2009. 18. јуна навршава се годишњица страдалништва Митрополита црногорско-приморског Светог Јоаникија (Липовца).

Митрополит Јоаникије је стасао у честитој, часној породици Липоваца. Богословљу се учио у Задру. Философски факултет је завршио у Београду, а године 1912. је рукоположен у чин свештеника, и био је једно време парох и катихета у Котору. Касније је био професор у Цетињској богословији и гимназији. Године 1940. изабран је за викарног Епископа будимљанског Митрополије црногорско – приморске, а онда и за митрополита 1941. године.

Страна 1 од 4