Библиотека

Роман Слаткопевац

У препеву Миодрага Павловића

Селма Лагерлеф*

А кад они отидоше, а то анђео Господњи јеви се Јосифу у сну и рече:
Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат,
и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
И он усташе, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
Јеванђеље по Матеју, 2, 13-14

Свети Симеон Нови Богослов

 (химна)

Вернер Јегер

 У тренутку када су нам, игром случаја, доспеле у руке богате ризнице орјенталног извора, у виду кумранских свитака с Мртвог мора и читавог корпуса гностичких рукописа код Наг-Хамадија у Горњем Египту, и када је дошло до изненадног поновног истраживања раног хришћанства, неизбежно је да, истовремено, мора започети потпуно преиспитивање трећег великог чиниоца који одређује историју хришћанске религије – грчке културе и филозофије – у првим вековима хришћанске ере. Предајем ову малу књигу као први допринос таквом новом приступу (из предговора аутора, Универзитет Харвард, 1961)

(завршна песма)

Свети Климент Александријски

Псеудо Дионисије Ареопагит

Sveti Ignjatije Bogonosac(Слави се 20. децембра/ 2. јануара)

Мудри и побожни београдски митрополит Михаило превео је на српски језик још 1872. године Писма (Посланице) свештеномученика Игнатија Богоносца, епископа антиохијског и упознао наше образоване вернике са прекрасним ликом овог светитеља. Циљ му је и био: „Упознати се са начином говора старих светих отаца првога доба христијанске вере, па угледајући се на светог Игњата, носити у срцу и у души својој Исуса Христа Бога Господа и Спаситеља“.

(Из Службе празника Телесног рођења Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа, Крагујевац 2000)

/У преводу са грчког са објашњењима и тумачењима др Ненада Ристовића)

Тропари се понављају до броја од седам тропара у свакој оди првог канона, а пет тропара у свакој оди другог канона, не рачунајући иромосе. Испред сваког тропара говори се Слава Теби, Боже наш, слава Теби, осим претпоследњег испред кога се говори Слава... и последњег испред кога се говори И сада... На крају сваке оде као катавасија понављају се ирмоси оба канона, изузев осме оде иза чијих тропара другог канона одмах почињу да се певају величанија и тропари девете песме првoг канона.

ЦИЉ ЈЕ УМА – НЕТВАРНА СВЕТЛОСТ

(химна)

 

ПРАЗНИК МАЈКИ - МАТЕРИЦЕПразник Рођења у телу Господа Исуса Христа познат као Божић јесте један од највећих и најрадосних празника који православна црква празнује. Рођење Христово је својеврсно Богојављење, тј. јављање Бога у Свету. Како каже апостол: „Бог се јави у телу“. То значи да је Син Божији, Бог Логос, узео на себе људску природу, људско тело (оваплотио се), и јавио се овде у свету, нама људима као Богочовек. У личности Сина Божијег сједињене су две природе: Божанска и човечанска. Говорећи о рођењу Христовом Свети Григорије Богослов каже: „Бог је дошао људима, приближио се људима, како би се људи приближили Њему.“ Рођење Христово је догађај од космичке важности зато се црква труди да своје чланове достојно припреми за дочек празника. У богослужбену припрему спадају Недеља праотаца, Недеља отаца и претпразништво Рођења Христовог.

Saborni hram u KragujevcuСаборни храм посвећен празнику Успења Пресвете Богородице налази се у граду Крагујевцу, у улици Краља Александра I Карађорђевића. Град Крагујевац и његова историја није дуга ако се мисли само на прве помене овог града у писаним изворима. Али, живот на ширем подручју Крагујевца је старији од 15. века, када датира први писани извор. Бројни трагови боравка људи на овим просторима забележени су на многим местима, од оних најстаријих, палеолитских пећина (околина Градца) и оних неолитских (Дивостин, Гривац) и из бакарног и бронзаног доба и тако редом кроз све епохе. Први историјски помен Крагујевца је из 1476. године у једном турском дефтеру под именом Караговинџа. 

БОЖИЋНИ ПОСТ Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Антиохијски патријарх Валсамон је писао, да "је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо ...од 15 дана новембра". Божићни пост је последњи вишедневни пост у години. Почиње 15/28. новембра и траје до 25. децембра/7. јануара, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива Четрдесетницом, као и Велики пост.

САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУУ петак, 24. октобра 2008. године, у сали Слободан Селенић на Београдском сајму представљена је књига Сетве и жетве Преподобног Јустина Ћелијског чији је уредник и приређивач Епископ Атанасије (Јевтић). O овој књизи, двадесетој по реду у Сабраним делима оца Јустина, говорили су, поред Владике Атанасија, Митрополит црногорско- приморски Г. Амфилохије, Eпископ бачки Г. Иринеј, јеромонах Игњатије Шестаков, архимандрит Данило Љуботина и др Зорица Кубуровић.