Библиотека

Јарослав Пеликан

НЕПРОМЕНЉИВА ИСТИНА СПАСЕЊА

(Учење о обожењу код светог Максима Исповедника)

Као и све богословске замисли светог Максима Исповедника, идеја о обожењу потицала је из хришћанске древности и била је уобличена употребом код грчких отаца. Спасење схваћено као обожење било је предмет хришћанске вере и поруке Светог писма. Сврха молитве Господње била је да укаже на тајинство обожења. Крштење се вршило “у име животодавне и боготвореће Тројице” (Максим Исповедник, Аскетски живот 2, PG 90: 913).

Опширније …

Протојереј-ставрофор Зоран Крстић је ректор Богословије “Свети Јован Златоуст” у Крагујевцу и професор “Канонског права” и ” Хришћанске социологије” на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Опширније …

Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.

Опширније …

У светлости научних података тог времена питање о пореклу ове литургије је било тешко решиво, чак и на плану хипотеза, зато што најранија сведочанства о постојању те литургије датирају с почетка VII века. Једно од тих сведочанстава се налази у Пасхалној хроници, где се каже да се "те године, при цариградском Патријарху Сергију, од прве недеље поста, четвртог индикта (615. год.) почело певати да се уздигне у време преношења Пређеосвећених Дарова из скевофилакиона на престо, после јерејевих речи "по дару Христа Твога", народ одмах почиње "Сада силе небеске са нама невидљиво служе. Ево улази Цар славе, ево већ принесена тајанствена Жртва долази. Са вером и љубављу приступамо да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја".

Опширније …

Богојављење - 19. јануара по новом, a 6. јануара по старом календару, Православна Црква слави велики хришћански празник Богојављење. Тог дана православни једни друге, а и сав народ Божји, поздрављају древним поздравом „Бог се јави - Заиста се Бог јави".

Свети Јован Златоуст је o данашњем празнику, поред осталог рекао: „Хоћу да празнујем, љубљени, и оран сам да светкујем. Јер је свето Богојављење печат празника и врата светковине...".

Опширније …

Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се свети Николај код свог стрица Николаја, епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6, 3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, свети Николај био је прави пастир добри стаду своме.

Опширније …

Опширније …

"Много пута сам почињао да Вам пишем", каже генијални руски мислилац Павле Флоренски у свом писму једном од блиских пријатеља, "и исто толико пута престајао са писањем. Необично би ми се хтјело да будем у општењу са Вама, продужује он, али Вам не писах (чак и сад не пишем оно што бих хтјео), јер је мојим животом завладала нека неизрецивост, и то до те мјере да чак ни за самог себе не налазим ријечи, да у њих смјестим своје унутарње биће. Само ми је једно јасно: свуд некакви тамни зидови, удари ако хоћеш и главом о њих, и опет ни рупицу отворити нећеш.

Опширније …

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 - дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Опширније …

О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ ВЕРНИХ

(ГЛАСНИК ЦПЦ, ФЕБРУАР 1978, НЕКА ПИТАЊА НАШЕ ВЕРЕ, I, БЕОГРАД 1998, 377-387)

Опширније …

Постоје двије врсте правописа - етимолошки или коријенски и фонетски или гласовни. Први изводи дату ријеч из некога коријена и прати њен развој до стандарда у коме су сачуване и примијетне раније структуре; други има други облик и процес развоја ријечи: он иде за гласовним промјенама, а то су јотовања и палатализацијe као и једначењa по звучности и мјесту изговора и стандард ријечи је оно што и како чујемо, и то се тако и пише.

Опширније …

Боговидац Мојсије на првим странама Књиге над Књигама бележи: "У почетку створи Бог небо и земљу". Овим чином свет почиње да постоји, као нешто потпуно ново, што до тада није постојало. Од тренутка стварања света почиње да постоји свет, време, историја. Стварање света је почетак историје.

Сам појам историја долази од грчке речи ιστωρ-ιστορω-знање, познавање, а ιστωρ од глагола οιδα, што значи видети, али у смислу знати сазнати на основу увида, виђења. После ове језичке анализе можемо рећи да је историја сазнање о прошлом, о неком или нечем што је било, што се догодило, а до тог сазнања се дошло на основу онога што се чуло, што се могло видети, закључити, испитивањем, распитивањем, сагледавањем[1].

Опширније …

Евхаристија је била, јесте и биће централни сегмент хришћанског живота. Ако је у наше време дошло до слабљења евхаристијског живота, то нам истовремено говори о томе да се и наше знање умањило, те да се према служењу Литургије односимо као према неком од обреда, а може се рећи и то да се према неким молебанима, акатистима, или бденијима са више пажње односимо него ли према светој Литургији, што је потпуно недопустиво и противно учењу и карактеру Цркве.

Опширније …

У Име Оца и Сина и Светога Духа! Данас, данас је мали Велики Петак, други Велики Петак. Јер, данас је погубљен највећи између свих рођених од жена - Свети Јован Крститељ и Претеча Господњи. На Велики Петак људи су Бога убили, Бога распели. На данашњи свети велики празник људи су убили највећег човека. Највећег, то кажем не ја. Шта ће моје похвале великом и славном Претечи Господњем, кога су уста Господња похвалила више него икога од људи, више него икога од Апостола, од Анђела, од Пророка, од Праведника од мудраца. Јер су уста Госпдоња изрекла за њега: Ово је највећи између свих рођених од жена. Нема веће похвале у овоме свету.

Опширније …

Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.

Опширније …

Светоотачко богословље – нове књиге и текстови

Мада констатације да на нашем језику нема довољно превода светоотачких текстова, односно да смо их у периоду старословенског и српскословенског језика у нашој Цркви имали више (што чешће треба истицати) припадају врло често експлоатисаним стереопима, понављамо их, да би истакли како су преводи светих Отаца на савремени језик ипак све чешћи, као и преводи тумачења светоотачке мисли од стране угледних страних теолога. Уз скретање пажње читалаца на неке новобјављене књиге и часописе из ових области, указујемо како је увек неопходно, приликом поимања светоточаког богословља, имати на уму Мајендорфов аксиом: „Основна карактеристика патристичке теологије је да је она увек могла да се суочи са изазовима свога доба, остајући при том доследна оригиналној апостолској православној вери“.

Опширније …

За реафирмацију теологије Јована Скота Ериугене

„Ништа не треба желети, осим радости Истине – која је Христос. И ништа друго не треба избегавати осим стања, у коме је Он одсутан: Његова одсутност је једини и кључни узрок све вечите жалости. Узми ми Христа, и неће ми остати ништа добро; ниједна казна ме неће уплашити: бити лишен Њега, Његова одсутност – то и ништа друго је казна за створење које поима смисао... “

(Ј. С. Ериугена, О подели природе)

Опширније …

МАНАСТИРИ КОСМАЈА

Подручје Космаја обухвата делове територија општина Арандђеловца, Барајева, Младеновца и Сопота. У њему се налазе насељена места: Раниловић (општина Арандђеловац), Бељина, Лисовић, Манић и Рожанци (општина Барајево), Амерић, Велика Иванча, Влашка, Мала Врбица, Кораћица, Међулужје, Младеновац варош, Пружатовац, Рајковац и Село Младеновац (општина Младеновац), као и Бабе, Губеревац, Дрлупа, Дучина, Ђуринци, Неменикуће, Парцани, Раља, Рогача, Сибница, Слатина, Сопот са Ропочевом и Стојник Космајски (општина Сопот). Границе ове области веома јасно је одредио др Боривоје Дробњаковић у својој књизи о насељима и пореклу становништва Космаја: “На северној страни, према селима београдске околине и Посавља, граница би била линија повучена од Мале Иванче на Ковиону, Равни Гај и Гуковац. Од Гуковца ова линија иде на југозапад према Барајевској Реци, затим долином ове реке, сече реку Бељаницу и иде на село Арнајево, затим на Вис, Окресак и даље до коте Кундак. Линија повучена од Гуковца до Кундака западна је граница области, према посавским и колубарским селима. Линија повучена од Кундака преко Трновог Брда, затим река Милатовица до ушћа у Велики Луг, јужна је граница, која област одваја од Крагујевачке Јасенице, а у исто време је и граница крагујевачког и београдског округа, односно данас Шумадиске и Подунавске Области. Најзад, источна граница Космаја била би линија повучена од ушћа Милатовице у Велики Луг преко Маковице, Варовница, Прилепца и Умке до Мале Иванче“.

Опширније …