Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Опширније …

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини. У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива „мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља „сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

Опширније …

протојереј ставрофор др Зоран Крстић

Драга браћо и сестре,

велико ми је задовољство и незаслужена част што се данас налазим међу вама на овом тако значајном историјском и духовном месту, а поводом теме која је најдубље повезана са нашим животима и нашом будућношћу. Европске вредности и процес глобализације су те неисцрпне теме којима људи различитих животних усмерења и погледа и из различитих делова Европе могу, као што је то и нормално и очекивано, приступити на различите начине. Оно што бих желео да предложим у наставку вашој пажњи и љубави, је најопштије размишљање о глобализацији једног човека који живи у источној Европи, у земљи која се налази у транзицији, у Србији, а затим размишљање једног православног свештеника о европским вредностима.

Опширније …

ПЕТОКЊИЖЈЕ – ИЗРАЗ И СВЕДОЧАНСТВО БОЖИЈЕГ ОТКРОВЕЊА

Протојереј ставрофор мр Рајко Стефановић, „Историјат проблема Петкњижја“, Каленић, Крагујевац 2011

Професор Драган Милин (ментор овог рада) истиче у предговору да се у књизи Историјат проблема Петокњижја излаже читава историја питања аутора Петокњижја (да ли је Мојсије написао овај део Старог завета) и објективно процењују поједина гледишта, односно да рад приказује најновије стање у библијској науци по овом врло важном питању. До оваквих резултата аутор је дошао анализирајући ову тему кроз следећа поглавља: Мојсије као писац Петокњижја; Аргументи против Мојсијевог ауторства Петкњижја; Историјат критике Мојсијевог ауторства; Савремене теорије о постанку Петокњижја и Постанак Петокњижја у светлу предања Православне Цркве.

Опширније …

Данас, 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару, наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу која је пред две године уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, у Ивањици, у Стекеровцима код Гламоча, у Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена, у четвртом веку. Данашњи празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

Опширније …

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Јудео-хришћанско предање није током дуге историје свога постојања изградило, боље рећи, прецизно формулисало учење о злу које бисмо могли назвати демонологијом. Али у њему зато чврсто и константно постоји знање о томе да зло тј. да зли једноставно постоји и да су његова дела страшна и свуда присутна током целе историје људског рода. Отворимо ли новине зло је ту. Упалимо ли телевизор, пред нама ће само током једне вечери продефиловати незамисливо велики и болесно маштовити број призора зла. Оно нам је фасцинантно, морбидно привлачно, застрашујуће и у исто време интригантно. Pompa diaboli изгледа моћно, наметљиво и непобедиво.

Опширније …

У Историјском архиву Крушевца чува се ратни дневник једног хлебарника српске војске из Балканских ратова. Он је учествовао у ослобођењу Једрена од Турака 1913. године. Дневник је водио свакога дана. После турског пораза и напуштања Једрена он је забележио: „Мустафа Паша, среда, 20. март 1913. године. Господин Костоглу ми причао о Бици на Марици, под краљем Вукашином, код Черномена - Черомена. Вели ми да има једно тепе (старо место, п.п.), Срб Сенди код Мустафа Пашине станице - на северу код Новог Села. Ту је била жандармеријска касарна. Кад су ту копали, нађен је гроб са врло много покопаних, отуд и назив Срб Сенди - Срб угаснуће - Пропаст Срба".

Опширније …

ПОНЕДЕЉАК (5. НЕДЕЉЕ ПОСТА)

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич. 15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

Опширније …

Протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Православни богословски факултет

Друга половина 19. века је била буран период у историји западне Европе. Социјални немири и захтеви појединих покрета, посебно радничких, убрзано су мењали западна друштва, указујући на нарасле друштвене неправде, залажући се на различите начине и различитим, па и револуционарним, средствима за већу праведност у друштву и решавање тада горућег “радничког питања”. У свим тим догађајима Римокатоличка црква се није могла наћи по страни. Напротив, она је имала врло активну улогу и јасан став у вези са настанком идеје социјализма у том периоду. По мишљењу Ж. Мардешића, то је био трећи изазов и треће сучељавање Римокатоличке цркве са модернитетом. Ова, за нашу тему корисна анализа, тумачи крупне историјске догађаје у западној Европи и учешће и реакцију Римокатоличке цркве на њих на оригиналан начин[1].

Опширније …

Часни крст као символ и знак Христа

Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста. Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.

Опширније …

Опширније …

Прва и основна карактеристика Литургије пређеосвећених дарова у томе је што је то вечерња служба. С формалне тачке гледишта то је служба Причешћа, која се одржава после вечерње. У свом најранијем развоју она је била лишена свечаности коју има данас, тако да је њена веза са свакодневним вечерњем била још изразитија. Намеће се, стога, прво питање у вези вечерњег карактера Литургије. Већ нам је познато да у православној традицији Евхаристији увек претходи период поста. Овај општи принцип објашњава чињеницу да Евхаристија, различита по овоме од свих осталих служби нема свог утврђеног часа, јер време њеног служења првенствено зависи од природе дана, у коме треба да буде одслужена.

Опширније …

Видео сам светлост која прожима читав свет.
Видео сам Богодете Христа Који доноси у свет
преобиље Божанске љубави и Који Себе предаје мени.
И нема више страха, нити неизвесности у мени,
већ само мир, благодарност и љубав.
То је оно што собом носи празник Сретења Господњег.
Празник сусрета душе човекове са Љубављу,
сусрета са Оним Који ми је дао живот и силу
да тај свој живот преобразим у чекање Бога

(Александар Шмеман)

Опширније …

Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене,
Владику свих молите:
Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост.

Примио си, Господе, у место насладе и одмора Твојих угодника,
свештене и Богоносне проповеднике, и велике учитеље,
јер си Ти Једини Који прослављаш Своје Свете:
Примио си њихове подвиге и смрт више од сваког изобиља.

Кондак, гл. 2.

Опширније …

Свети Григорије Богослов

(одломак)

МОЛИТВА И ЗАВЕТ МАТЕРЕ ГРИГОРИЈЕВЕ

Теби ме је мати моја на дар принела још док ме је у утроби носила, оног дана када је у жељи да мушко дете на коленима придржи, попут свете Ане овако прозборила (1 Сам, 10-18): „О, да ми је да мушко чедо угледам, а ти, Христе владару, задржи плод трудова мојих у околу своме!“ Тако она рече, и ти је, Боже, услиши, затим дође онај сан божански и име јој донесе, а онда јој ти сина подари. После ме она, по закону твоме, принесе на дар као новог Самуила – ако сам то икад био. А сада се бројим међу луде и неваљале синове часног слуге твога Илија (1. Сам. 2, 12); они чисте жртве скрнављаху у безумљу своме, похлепним рукама грабећи из судова и лонаца Божијих, и зато тежак крај живота дочекаше. Но мати моја бољем се надала, и зато је део порода свога теби посветила; руке моје она је на свете божанске  књиге положила и загрливши ме овим речима ми се обратила: „Неко је већ пре мене привео олтару сина свог љубљеног, Богом поклоњеног, и жељног да у светој жртви учествује – одличан отац, одличног сина – касно рођено чедо Сарино, почетак и корен лозе будуће, плод наде и обећања Божијег – тај свештеник беше Аврам, а јагње дични Исак – тако дакле и ја, као што сам обећала, тебе, дар живи, Богу поклањам. Да ми ти испуниш наду мајчинску! Јар ја сам тебе, чедо, измолила и сада се молим да се достојним покажеш. То ти, сине, часно наслеђе остављам, сада и овде и све до послетка. А што је од послетка, то је далеко најбоље.“

Опширније …

Виктор Бичков

Иринеј Лионски, који је у свом учењу објединио источне и западне тенденције у хришћанству, први се намерно и доследно бавио анализом проблема лика и подобија у човеку, настојећи „да мисао држи на тлу чврсте реалности“ (Balthasar, H. U. Von, Herrlichkeit: Eine theologische Asthetik. Bd. II, 56). Као што је већ познато, безмало сва његова књижевна делатност била је усмерена на полемику с гностицизмом. Управо је велика улога схватања слике у гностичким учењима натерала и њиховог хришћанског опонента да тој категорији посвети посебну пажњу и да, отискујући се од гностичких теорија, понуди хришћанско схватање проблема.

Опширније …

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована и по одобрењу директора Основне школе "17 октобар" госпође Биљане Милановић изашао је из штампе светосавски часопис Растко, осми по реду.

Опширније …

Ненад Ристовић

Исус Христос је рођен пре нешто више од две хиљаде година као палестински Јеврејин, поданик Римске државе. Ове две чињенице условљавају да свако разматрање историјских оквира Христовог земаљског живота па и времена Његовог рођења има два плана: један је римски и уопште пагански, а други палестинско-јеврејски. И сама еванђеља показју ту амбивалентност. О Христовом рођењу говоре еванђелист Матеј и еванђелист Лука, али као два различита човека – један је хришћанин из јеврејства, а други из паганства – и за различиту читалачку публику и са различитом намером – први за Јевреје да им представи Исуса као очекиваног Месију из старозаветних пророчких књига, а други за пагане да им прикаже Спаситеља човечанства. Кренућемо од другог приступа, односно најпре ћемо осветлити шири, светски оквир Христовог рођења и живота, па се преко јеврејске дијаспоре приближити њиховом јеврејско-палестинском језгру.

Опширније …