БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ

(Проповед светог Григорија Паламе у Цветну недељу)

Свима је потребно старање, труд и пажња, али не свима у истој мери јер је ово потребније онима који су одевени у славу, богатство и власт, и који су учени и поседују мудост, ако желе да се спасу. То се види из Еванђеља Христовог које је прочитано јуче и данас (на Лазареву суботу и Цвети). Када је чудо над Лазаром савршено, и када је Христос потпуно јасно пројавио да је Он Бог, народ је то прихватио и поверовао, док су неки кнезови, то јест књижевници и фарисеји, били толико далеко од вере да су неразумно смишљали зло против Њега и, по свом безумљу, желели да смрти предају Онога Који је, и кроз то што је рекао и кроз то што је учинио, представио себе као Господара живота и смрти. Зар не би свако рекао, како су они лако могли да схвате да је Он раван Оцу, онда када је Христос подигао очи ка небу и рекао: „Оче, благодарим Ти што си ме услишио“.

Могло би се рећи да традиционално већ пет година уназад јагодински вероучитељи на челу са Борисом Милосављевићем сарађују са дечијим вртићима и деци предшколског узраста кроз игру, бојање, цртање, библијске приче, песму шире благу вест хришћанства.

Ове школске године је и направљен и један корак напред, па су почев од октобра три ученика гимназије Јелена Спремо, Ивана Миљковић и Илија Цветковић, који иначе похађају часове веронауке у Гимназији, спремљени и обучени да и они раде са децом из предшколске установе при ОШ ''Рада Миљковић''. Наравно овај труд је обостран уз велику подршку директорке јагодинских вртића госпође Весне Остојић, са којом је вероучитељ Борис Милосављевић започео сарадњу још 2004. године док је она још увек радила као васпитач предшколаца.

Посета Владике Јована манастиру Каленићу ове седмице Васкршњег поста највише је обрадовала сестринство овог манастира, јер је манастирска обитељ постала богатија за своја два нова члана.
У среду 8. априла после одслужене вечерње службе монашки постриг примила је искушеница Ивана Николић добивши на монашењу име Јована.

Писано је много књига о манастиру Хиландару, али ниједна до сада није третирала овакву тему, тему „Хиландарски монаси у управи Српске цркве", коју је обрадио архимандрит о. Алексеј (Богићевић), који, будући да је и сам у више наврата боравио у Хиландару, и сам снажно осећа ту нит - везу, некада јачу, а некада тању, између монаха Хиландараца и високе јерархије Српске цркве.

У среду, 8. априла, шесте недеље Великог поста, када Света Црква прославља Сабор светог архангела Гаврила, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова, уз саслужење јагодинског свештенства, монаштва и тројице ђакона у храму Светог апостола и јеванђелисте Луке у селу Ракитову поред Јагодине.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован на празник Благовести служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Благовештењу. Честити и побожни народ Рудничког краја заједно са пријатељима манастира из свих крајева Шумадије, дошао је да се помоли Пресветој Богородици заштитници овога манастира.

Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г. Јован у недељу 4. априла 2009. године служио је Литургију Светог Василија Великог у храму Свете Петке у Виноградима.

У петак 03. априла 2009. године, у селу Влакчи – у храму Успења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Литургију Пређеосвећених дарова. Епископу су саслуживали јеромонах Евтимије (игуман манастира Јошанице), протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић, протонамесник Ђорђе Радишић, протонамесник Милан Савић, два ђакона и верни народ.

Након три „Шематизма“ Шумадијске епархије у којима је обележена педесетогодишњица постојања Епархије (1947-1997) и сагледано стање Цркве у Шумадији крајем XX века (за године 1998. и 1999), крајем марта 2009. године из штампе је изашао „Шематизам“ за период од 2002. до 2008. године у којем је обухваћено време архипастирског деловања у Шумадији Епископа Господина Јована (Младеновића).

ПРАЗНИК СПАСЕЊА СВЕГА РОДА АДАМОВА

'Преукрашена божанском славом' (Ирмос канона Успења), она стоји и стајаће и на дан Страшног Суда у будућем веку са десне стране престола њеног Сина, царује са Њим и има слободу према Њему као Његова Мајка по телу и истородна по духу са Њим, као она која је вољу Божју испунила и друге научила (Мт 5, 19). Љубвеобилна и милосрдна, она љубав према Сину и Богу своме пројављује у љубави према роду људском, заступајући га пред Милостивим, и походи земљу, помажући људима.