Библиотека

Опширније …

(Јован 4, 5-42)

ДОШАВШИ СА ВЕРОМ САМАРЈАНКА НА БУНАР,
ВИДЕ ТЕ КАО ВОДУ ПРЕМУДРОСТИ,
КОЈОМ СИ ЈЕ НАПОЈИО ИЗОБИЛНО:
И ЦАРСТВО НЕБЕСКО НАСЛЕДИ ВЕЧНО, КАО СВЕСЛАВНА

Опширније …

ДАНАС ЈЕ ПРАЗНИК ПРЕПОЛОВЉЕЊА:
С ЈЕДНЕ СТРАНЕ, СВОЈОМ БОЖАНСКОМ КРАСОТОМ ОСВЕТЉАВА ГА СВЕТА ПАСХА,
А СА ДРУГЕ СТРАНЕ – СИЈА БЛАГОДАТ УТЕШИТЕЉА.

(Канон, Шеста песма, глас четврти)

Опширније …

НЕДЕЉА РАСЛАБЉЕНОГ (грч: Κυριακή του Παραλύτου), четврта недеља после Васкрса-Пасхе, посвећена чудесном исцељењу раслабљеног болесника, који је тридесет осам година боловао (Јован 5, 1-14). У канону ове недеље Црква слави Васкрсење Христово, Свете жене мироносице, Арханђела Михаила, који је заталасавао воду једном годишње (Јован 5, 4) и раслабљеног. Успомена на чудо у Силоамској бањи, код Овчијих врата у Јерусалиму, ове недеље славила се још у IX веку, а данас се успомена слави у недељу, понедељак и уторак четврте седмице после Пасхе.

Овај, као и даљи догађаји, наредних недељних дана, сведоче нам о Божанској свемоћи Господа Исуса Христа и тиме у нама јачају веру у истину Његовог Васкрсења. Осим тога, ови догађаји су се одиграли управо у периоду Педесетнице. Поредак недеље раслабљеног пева се још само у понедељак и уторак, јер се у среду слави нарочити празник - Преполовљење.

Опширније …

ОВОГ ДАНА, ТРЕЋЕ НЕДЕЉЕ ПОСЛЕ ПАСХЕ, ПРОСЛАВЉАМО СВЕТЕ МИРОНОСИЦЕ. ТАКОЂЕ СЕ СЕЋАМО И ЈОСИФА ИЗ АРИМАТЕЈЕ, ТАЈНОГ УЧЕНИКА ГОСПОДЊЕГ И НИКОДИМА, КОЈИ ЈЕ НОЋУ ДОЛАЗИО ДА СЛУША ИСУСА.

Опширније …

ПАСХАЛНА СЕДМИЦА СЕ ЧЕСТО НАЗИВА „СВЕТЛА СЕДМИЦА“. ЗАИСТА, ДАНИ ПОСТАЈУ ДУЖИ, СУНЦЕ СИЈА СВЕТЛИЈЕ, ГРЕЈЕ НАС И ИСУПУЊАВА РАДОШЋУ. ПРОЛЕЋЕ ЈЕ, СВЕ ЦВЕТА, СВЕ ЈЕ ПОКРИВЕНО ЗЕЛЕНИЛОМ И ЦВЕЋЕМ. „СВАКОГ ПРОЛЕЋА ПРИРОДА ПРОРИЧЕ БУДУЋЕ ПРОЛЕЋЕ ЦЕЛОГ СВЕТА“ (ОТАЦ СЕРГЕЈ БУЛГАКОВ). ПРОСЛАВЉАЊЕ ПАСХЕJE ЈЕСТЕ ПРЕОКУШАЊЕ ДАНА БЕЗВЕЧЕРЊЕГ, КАДА ЋЕ ПРОЛЕЋЕ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ ВЕЧНО ТРАЈАТИ.

Опширније …

Опширније …

АД (грчки: Αδης, јеврејски: шеол)

- према „Речнику православне теологије“ Ј. Брије -

Учење о васкрсењу није било познато јудејској религији, по којој сваки човек после смрти силази у шеол, подземно место пуно таме и сенке, где нема ни сећања ни слављења Бога (Пс. 6,5; 88,4-6; Јн. 3,13-19).

Спаситељев силазак у АД у тренутку смрти и боравак у њему све до Васкрсења јест библијска вера коју потврђује 1. Петр. 3,18-19 и 4,6 (в. и Рим. 10,7; Еф. 4,9). Ово апостолско сведочење вере помињу и постапостолски списи (Свети Игњатије, ''Посланице'': Магнежанима IX, 1, стр. 89; Филаделфијцима X, 1; Тралијанцима IX, 1; Свети Јустин Мученик, ''Дијалог'' 72,4). Свети Јован Дамаскин, који наводи место из Посланице Филипљанима 2,20, каже да је Исус обоженом душом сишао у ад да би показао како његова светлост обухвата и оне који сеђаху у тами и сени смртној, као и да ослободи заробљене. Исус Христос, који драговољно прима смрт на крсту, прихвата људску стварност до краја, у њеним најнегативнијим видовима, и започиње борбу против ђавола онамо где је овај начинио себи обиталиште и распрострео своју власт, то јест у царству смрти. Он тамо силази као Цар и објављује вечну победу над смрћу и сатаном, не само праведнима него свима, верујућима и неверујућима.

Опширније …

Писано је много књига о манастиру Хиландару, али ниједна до сада није третирала овакву тему, тему „Хиландарски монаси у управи Српске цркве", коју је обрадио архимандрит о. Алексеј (Богићевић), који, будући да је и сам у више наврата боравио у Хиландару, и сам снажно осећа ту нит - везу, некада јачу, а некада тању, између монаха Хиландараца и високе јерархије Српске цркве.

Опширније …

Након три „Шематизма“ Шумадијске епархије у којима је обележена педесетогодишњица постојања Епархије (1947-1997) и сагледано стање Цркве у Шумадији крајем XX века (за године 1998. и 1999), крајем марта 2009. године из штампе је изашао „Шематизам“ за период од 2002. до 2008. године у којем је обухваћено време архипастирског деловања у Шумадији Епископа Господина Јована (Младеновића).

Опширније …

Поводом последовања Акатиста
похвала Одигитрији Пресвете Богородице
у суботу Пете седмице Великог поста

Опширније …

(Поводом Четврте недеље Великог поста – посвећена Јовану Лествичнику)

Тропар, глас 1.

Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Јоване. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцелење.

Опширније …

На самом почетку Часнога поста, у њену прву недељу, наша Света Црква Православна обележава успомену на једну од њених великих победа, или како рече један Божји угодник, не само на једну победу и једног победиоца, него на дугу бројаницу од победа и читаву восјку победилаца.

Благословене и свете душе одредише овај дан да нас подсећа на многобројне победе наше вере, да нас подсете да не заборавимо, да нас охрабре да не клонемо, да нас загреју да се не охладимо, и да нам отворе вид духовни да не заслепимо и у слепилу се не предамо непријатељу.

Опширније …

ПОУКА У СРЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ ВЕЛИКОГ ПОСТА

Опширније …

Литургија пређеосвећених Дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице". У ствари, то је служба која најбоље симболизује ово свештено доба године, време поста.

Суштина ове службе крије се у самом њеном имену: „Литургија пређеосвећених Дарова". Према томе, она се разликује од литургија св. Јована Златоуста и св. Василија Великог, у којима се савршава Евхаристија, приношење и освећење светих Дарова. У току „Литургије Велике Четрдесетнице" приносимо „пређеосвећене", тј. свете Дарове који су већ освећени на претходној Литургији. Ови свети Дарови приносе се како бисмо имали прилику да се њима причестимо и осветимо.

Опширније …

Свештеник Андреј Давидов се већ тридесет година бави иконописом. Последњих дванаест година изучава и обнавља изгубљену технику иконописања – енкаустику. Обновио је јединствене рецепте за пречишћавање воска и прављење воштаних боја. Насликао је мноштво икона, како методом енкаустике тако и комбинованом техником темпера-енкаустика. Отац Андреј говори о значењу икона у животу савременог човека и о томе како повезати рад иконописца са службом свештеника.

Опширније …

"Име и дело светог Фотија, цариградског патријарха (858-867; 877-886), заузимају значајно место, не само у историји Цариградске патријаршије. Светог Фотија можемо посматрати са више аспеката: као великог православног богослова, изванредног мисионара равноапостолног, проповедника, догматичара, канонисту као и правог исповедника вере јер је због ревновања трпео прогонства и понижавања сваке врсте, великог зналца, ерудиту и браниоца православља" (проф. др Радомир В. Поповић).

Опширније …

Жељко Ивковић, јереј

Будући да је Црква та светајна која нам дарује Духа Светог, она једина има моћ да преобрази читав свет и људску заједницу, тј. друштво, а Цркву имамо само када имамо заједницу, што и сама реч Црква подразумева.

Опширније …