За благољепије сабрања били су заслужни Србски Православни појци.

Надахнутом беседом Митрополит Јован обратио се верном народом:

“У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре!

Данас наша Црква прославља једну велику Божију угодницу и верну сапутницу Господа нашега Исуса Христа, Свету Марију Магдалину. Која је на првом месту слушала реч Божију и извршавала је. Која је била послушна Христу, а из те благословене послушности коју је она имала према Христу настало је и њено следовање Христу, како при Његовом страдању на Голготи тако и у Васкрсењу. Она је удостојена да узме оно Васкршње јаје и да однесе римском цару и да га поздрави са тим победоносним поздравом:” Христос васкрсе”! Ова Света Магдалина била је болесна, али не толико телесно болесна колико је била духовно болесна, јер у Јеванђељу каже се да је из ње Господ истерао 7 ђавола, значи духовно је била болесна. Али била је болесна духовно зато што пре него што је постала то што је постала била је непослушна. Под 7 ђавола Свети Оци тумаче да су то уствари сви греси које човек може у свом животу поседовати. Она је, браћо и сестре, свакодневно увиђала своју немогућност да се ослободи себе, јер знала је ако се себе ослободи, свога ега, своје гордости, своје сујете, биће ослобођена и од демонских сила. Зато није се уздала у себе, нити у своје моћи, нити у своје молитве, нити у свој подвиг, него је задражила помоћ Божију, браћо и сестре, да јој Господ помогне. И Господ јој је заиста помогао тако што јој је оздравио и душу тело. Видимо овде, браћо и сестре, како се Господ брине и о нашој души и о нашем телу. И хоће стално да нам стави до знања Господ шта је вредније од вреднијег. Тело нам је дато али каже и оно је за Господа, душа нам је дата, она је бесмртна, али до када је бесмртна душа човекова? Док је уз Христа и са Христом, док слуша Христа она је бесмртна, одвојили се од Христа душа постаје смртна. Е зато Господ наглашавајући, браћо и сестре, ту вредност да водимо рачуна о својој души о свом спасењу рекао је:” Шта човеку вреди да цео свет задобије а душу своју изгуби?”( Лк 9, 25) Шта!? Шта ће човек ако задобије све на овом свету, хоће ли то понети са собом?- Неће! Шта ће да задобије онај човек који не слуша? Зна се шта ће, биће од њега ускраћен благослов, а може ли човек без благослова да живи, браћо и сестре? А благослов прихватају они који имају смирено срце, који знају да без благослова не би смели ништа да ураде. Зато Свети Оци кажу:”Хршћанин без благослова не сме ни да умре”! Пазите, браћо и сестре, не сме да умре! А зашто Господ инсистира толико на тој послушности? Зато што се кроз послушност смирава човек, ако је има. Он кроз послушност бива послушан, а онај који је послушан он слуша, браћо и сестре. А онај који није послушан тај да послуша Боже сачувај неће. Навикао је па тера по своме или нпр. ајде сад да кажем ја сам ти си свако од нас је научио нпр. да се моли Богу на свој начин и да му дође анђео и да му каже човече промени није ти та молитва како треба, неће прихватити. Као што нпр. свештеник који неће да послуша онога кога треба да послуша, онога који иконизује Цркву, а то је епископ, и каже е па ја сам научио овако да служим и нећу да мењам ништа. Па брате и сестро, није спасење у твојој и мојој тврдоглавости, спасење је и твоје и моје у послушности. “Благо онима који слушају реч Божију и извршују је”( Лк. 11, 28). Дакле, браћо и сестре, Господ као што рекох оздравио је и душом и телом Свету Магдалину и она је са благодарношћу, она узвраћа Христу тиме што је кроз, опет ћу поновити, кроз послушност и смирење постала ученица Христова и још постала Мироносица Христова. Дакле, Света Магдалина се највише трудила управо да стекне ту послушност, јер је она слушала реч Божију и од те речи Божије се хранила, од те речи Божије је, браћо и сестре, живела. И баш зато што је стекла ту смиреност и послушност у исто време она је, браћо и сестре, стекла смиреномудреност. Не мудрост како ја мислим да јесте. Мудрости праве нема без смиреномудрости, јер шта каже Господ у Јеванђељу:” Бог се гордима противи, а смиренима даје благодат”( Јак. 4, 6). Човече, ако знамо бар ову једну реченицу Христову, дајмо мало порадимо на себи, дајмо мало променимо себе, па Господ је дошао у свет ради тебе и мене да се ми променимо, да се изменимо, али наравно на боље. Дакле, Света Магдалина се највише трудила у смирености и послушности и стекла је смиреномудреност. А онај који стекне смиреномудреност он не под благословом Божијим, он је под благодаћу Божијом, њему Господ, Дух Свети упућује га на прави пут, на пут који води ка спасењу. Зато нам је врло важно, браћо и сестре, да се потрудимо да у животу своме стекнемо смиреномудреност. Смиреномудреност је основа наше мудрости, јер ако имамо мудрост нашу а немамо смиреномудреност, е та ће нас мудрост одвести у пакао, најкраће речено. Јер тај живи не по вољи Божијој и по вољи Цркве, него живи по својој вољи. И зато, браћо и сестре, нека је човек и много тога учинио нпр. у свакој врсти, у милостињама, молитвама, постовима, сваком врлином али ако у основи свега тога није унапред положио смирење и послушност све ће градити узалуд и све гради узалуд и то ће се једног дана срушити што каже наш народ као кула од камења. Али човек кад огрезне у непослушност, он се забавља са тиме, њему је лепо али докле? Док што би реко наш народ не удари челом о зид. Дакле, браћо и сестре, што више напредујемо у врлини, то више напредујемо и трудимо се да се смиравамо, да будемо послушни и да будемо скромни, само смирен и послушан човек тај угађа и Богу и тај угађа ближњима а не угађа себи. А онај који угађа себи тај не угађа ни Богу ни ближњима али заварава себе, живи у обмани да он угаћа Богу и другима, али не угађа на прави начин, не на Јеванђелски начин, не на Црквени начин. То је оно што каже Апостол Павле:” И војник који се не бори правилно, не само да неће победити, него ће и погинути”.

Људи, браћо и сестре, ми имамо правило и што сад ти и ја да потписујемо нека нова правила, послушајмо правило Јеванђеља, правило Христа! Али човек каже али ја хоћу да послушам Христа али нећу да послушам онога који је поред мене или онога који је надређен да ми каже шта требам да радим. То је, браћо и сестре, верујте ми тешка заблуда. Дакле, браћо и сестре, само смирен човек кажем угађа Богу и себи, макар се ми који сматрамо да смо Хришћани, а јесмо Хришћани Богу хвала, само треба да проверимо какви смо Хришћани, јесмо ли Хришћани на устима и на уснама или смо Хришћани на речима и делима. Дакле, браћо и сестре, макар се ми успели као такви и на сам врх врлина попети али немамо ове две врлине смирења и послушности, нећемо у онај дан судњи, кад изађемо пред лице Божије, нећемо чути оне благе речи Христове које кажу: “Благо онима који слушају реч Божију и извршују је” (Лк. 11, 28). Сећате се када читамо Свето Писмо, Јеванђеље, кад је христос тамо био и дошла његова мајка и његова браћа, па ми јавили каже Господе мајка и браћа твоја чекају те, хоће да те виде, а он каже ко је моја мајка? Ко су моја браћа? Моја браћа и моја мајка су они који слушају каже реч моју и испуњавају је. Другим речима, хтео је да каже мајко јеси ме родила, јеси Богородица, али ако не слушаш ниси ми права мајка. И дете кад не слуша није право дете, оно се одметнуло, у њему је завладала гордост и сујета и каже не немам потребу било кога да слушам. Зато, браћои сестре, немојмо да се заваравамо, не можемо ни лако послушати реч Божију ако не следимо речи Божијој. Не можемо Свето Писмо, браћо и сестре, читати као неку књигу, као некакв роман па га затворити. Не! Свето Писмо се чита у побожности, у смирењу, у разумевању. Свето Писмо се, браћо и сестре, у расуђивању али не у расуђивању по своме, па да тумачи Свето Писмо, Јеванђеље како мени одговара, поједини такви људи, они ће све и Свето Писмо да изврну, опростите на изразу, да би само себе оправдали и прилагодили Свето Писмо себи, другима а не управо себи. Зато, браћо и сестре, код непослушности и несмирења, шта настаје? Настаје високомишљење о себи, пазите, високомишљење о себи. Деца кад престану да слушају родитеље они почну да високо мисле о себи и сад мисле ја сам превазишао родитеље али чим си то послушао одузео си себи благослов родитељски, а ако те благослов родитељски не прати кроз цео живот, какав ће ти бити живот? Биће у пропасти а не на добро, браћо и сестре. Дакле, браћо и сестре, ко жели да се уподоби Богу, нека буде како кажу Свети Оци па и Свето Писмо- нека буде кротак и смирен и послушан. Али послушност, ако не слепа послушност ни она не води добру, него послушност она права која иде из љубави. А не хоћу да послушам само зато што ми је речено, а уствари у себи док извршавам ту послушност киптим од беса, што ми је то речено? Зашто ми је речено да то и то урадим? Дакле, браћо и сестре, треба да знамо да је наш Господ све поднео ради нас и ради нашега спасења. Поднео је све оно што су му људи учинили, и пљување и ружење и понижавање и на Крст га разапели, а Господ у смирењу своме, Он слуша Оца свог небеског. И он будући да је имао човечанску и божанску природу пред страдање моли се Богу Оцу па каже:” Оче ако је могуће нека ме мимоиђе чаша ова” тјт. страдања, јер је имао људску природу, осећао бол, осећао тугу, али шта је рекао: “Не Оче да буде воља моја него Твоја да буде”. И прихватио вољу Очеву и страдао и Васкрсао и Вазнео се ради нас и ради нашег спасења. Па ето, браћо и сестре, како нам Господ даје пример, јер Годпод од тебе и мене, брате и сестро, не тражи оно што ми не можемо да испунимо, а све можемо да испунимо ако имамо љубави, ако имамо вере, ако имамо смирења, ако имамо послушност. А ко нема ово њему је све тешко, њему је тешко да се покрене. Дакле, браћо и сестре, треба да се научимо смиреномудрости, а смиреномудрости је када човек служи другима ради угађања Богу а не себи, не својој вољи, не својој гордости.

Зато драги моји, чланови смо Цркве, крштени смо, одрекли смо се сатане на крштењу, сјединили смо се са Христом, па шта сад кроз непослушност ја се уствари одричем Христа. Није код Светих Отаца та послушност речена само тако да неко буде послушан, неко не. Него зато из послушности све извире. Све оно што човека води спасењу, извире вера, извире нада, извире љубав. Зато, браћо и сестре, будимо послушни, смирени да би смо се узвисили, како кажу Свети Оци и како каже сам наш Господ Исус Христос:” Који се понизи тај ће се узвисити”. А не онај који се горди, онај који послуша он ће бити узвишен, њега Господ узвишава, али сад ми људи сами себе узвисујемо. Да занемарујемо своје знање и звање односно свој призив и позив, а позив и призив једино се остварује кроз веру, наду, љубав и кроз послушност. А сви смо призвани, не може човек да каже е мене Бог није призвао, призвао те је, али човек ће казати али ономе је дао толико талената а мени толико, човече шта се ти о тиме оптерећујеш, ти испуни оно и покажи и докажи да си испунио и то што ти је дато. Ако ти је мало дато мало ће ти се и тражити и буди задовољан и тиме што ти је дато, али човек је халапљив, он никако са малим да се задовољи, као што човек не може да се задовољи са малим злом, него зло тражи зло, гордост тражи још већу гордост. Непослушност све тражи већу непослушност. Дакле, браћо и сестре, понизан и смирен човек није надмен човек како каже наш народ. Смирен човек сматра себе ништавнијим од других, а чим другога сматрамо биљим од себе, е ми се тада смиравамо, али кад ја хоћу свакоме да додам неко своје мишљење неко своје размишљање на оно што је он, па шта је ухватила те гордост а из гордости иду сви греси и сујета и злоба и пакост и мржња и како год хоћете. Дакле, браћо и сестре, има дивна изрека која каже и мехур се надувава, али је празна надувеност његова. Дај да не будемо надувени, а човек је надувен од себе највише. А кад је човек надувен онда користи онај ђаво па те још више надима, дођеш до стања да кажеш да оћу да пукнем, јер ниси себе смирио. Дакле, браћо и сестре, те људе надмене ми називамо надувенима. А сваки је човек непослушан надувен, јер надувен човек не признаје ауторитет, он ће да каже ја признајем, али на делима то не показује. Зато нека нам буде пример Света Марија Магдалина коју данас прослављамо, браћо и сестре, како се слуша Господ. Да нам буде пример како да следимо Господа, како и ми ако следимо Господа и слушамо Господа па и ми ћемо исто постати Мироносци, постаћемо, браћо и сестре, срценосци. А човек носи у себи оно што је у његовом срцу. Ако у срцу има љубави, али не оне љубави свакодневне наше љубави, не оне наше похотске љубави, него љубави Божије. Ако у срцу нашем има љубави Божије, онда ћемо сваког човека заволети, онда ћемо се трудити да сваком човеку иако је пао да му помогнемо, да му пружимо руку да се подигне. Али не заборавимо да се сви падамо али питање је само да ли признајемо, а горд човек неће да призна да је пао, горд човек неће да призна да је погрешио, него он тера по своме и тада баш кад је погрешио он тада хоће највише да се оправда и тражи оправдање, а грех увек тражи оправдање. Зато Свети Оци кажу чим видиш да се човек оправдава да себе узвисава немој му давати савете или боље речено ко ти не тражи савет немој му ни давати, а онај не тражи савет који мисли да је он мерило. А човек када схвати да је он мерило а да му Христос није мерило, тај је човек верујте у највећој заблуди.

Зато нека нам помогне Света Марија Магдалина да се спасавамо и следујемо Христа кроз свој живот”.

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита шумадијског г. Јована

Након Свете Литургије Високопреосвећени митрополит одслужио је помен монахињи Магдалини.

чтец Никола Марковић