ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У СТАРОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

ВЛАДИКА ЈОВАН СЛУЖИО У СТАРОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ

У четвртак 11. августа 2022. године, када се наша Света Православна Црква молитвено сећа Светог мученика Калиника и Свете мученице Серафиме, Епископ шумадијски Г. Јован служио је свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу.

Преосвећеном Владики Јовану су саслуживали протојереј-ставрофор Милић Марковић и јереј Стефан Дамјановић.

После прочитаног јеванђелског зачала, преосвећени владика се обратио беседом верном народу рекавши:

“Данас нам, у Светом Апостолу, Апостол Павле каже: “Шта ћу дакле чинити. Молићу се умом али молићу се и духом. Хвалићу Бога духом и хвалићу Бога својим умом”. Овом реченицом свети Апостол Павле нам каже да и дух и ум човеков живе молитвом. Да је молитва њихов метод живљења и сазнања. Ако се човек стално моли он ће другачије да се понаша, да ради, да живи и да мисли. Јер чим се молиш ти онда себе смираваш. Не молиш се, ти већ себе уздижеш, ти себе хвалиш. Молитва заиста повезује дух и ум човеков и подстиче их да се моле. Дух и ум човечији једино молитвом налазе свој прави и вечни пут и кроз овај и кроз онај свет и тако задобијају божанске силе и моћи дфа би се осветили, обожили и оспособили за рађање и творење онога што је божанско, онога што је бесмртно и онога што је вечно. Молитвом се осмисле и дух и ум човеков јер добијају молитвом свој божански смисао. А све дотле, и дух и ум човечији се ломе под бременом постојања. Без Духа Светога дух се човеков распада и расипа кроз разне грехе и човека поново тако враћа у небиће. У Духу Светом је све благодатно јер Духом Светим бива наше очишћење, наше освећење и наше охристовљење и обожење. Зато се, браћо и сестре, молитвом дух наш усавршава. Тако што ми у себе уносиомо Духа Божијега. Када се наш дух дотакне Духа Божијега, наш дух постаје дугачији. Наш дух неће да блуди, неће да се расипа него ће бити сабран и сабираће све органе нашег тела. Не испуни ли човек ум свој божанским силама, не обожи ли га, он је непознат странац и самоме човеку. Ако се дух човеков не обожи он не зна ни шта је и откуда је, ни ради чега је. Тек када се одухови Духом Светим, дух људски сазнаје и себе и своје место и у свету и међу стварима и међу бићима и своје место онда зна према Богу. Дух и ум човеков су духовни дарови Божији. Стога можемо поставити једно питање: Како треба употребљавати духовне дарове? У томе нам, управо, помаже и даје пример сам свети Апостол Павле. Он је све те дарове употребљавао на изградњу Цркве као богочовечанског тела. На изградњу свега онога што нам Црква говори. Дакле, на изградњу заједнице Бога и људи тј. на спасење ближњих, а преко њих и на спасење самих себе. Јер себи се иде кроз ближње, кажу свети Оци. Отуда најкраћи пут од тебе к теби јесте Бог и у Њему и кроз Њега твој ближњи, каже Свети Јован Златоусти. Ми никада не можемо доћи ксеби ако не будемо ишли ксеби Богом и кроз наше ближње. Ми се не спасавамо сами. Ми се спасавамо само у заједници, кроз заједницу, а то је Црква. Ми се спасавамо кроз другога. Зато ниједно моје добро није бесмртно и вечно ако најпре није добро за моје ближње. Истинско добро је увек шире од човека односно широко као Бог, а Бог је шири и од небеса и од Земље, браћо и сестре. Зато ако нечисте мисли бораве у уму, такав ум дави себе у злу. Он машта, он измишља и живи у једној илузији и такав човек не може да се освести. Покварени ум је најстрашније чудовиште у нама. Отуда можемо и закључити да све док људи упорно живе у злу, у жељи за осветом, у жељи за надметањем, они су глуви за Бога и за све оно што је Божије јер зло увек ратује са Богом. Кад има зла у нама онда смо ми у рату. Зло ратује у нама. Али ако имамо добра онда у нама заиста живи добро или боље речено живи рај. Отуда, у човеку је и рај и пакао. Шта ћеш изабрати то је твоје. Изабереш ли рај, живећеш као у рају, са Богом, гледањем Бога, слушањем Бога. , а како се живи у паклу. Живи се без Бога, у тами, а не у светлости. Зато послушајмо савет светог Апостола Павла који каже да се молимо и духом и умом и зато се и молимо духом и умом да се избавимо од зла. Поготову од оног зла који сами правимо. Тек ћемо тада сазнати како је лепо када и ум и дух наш пребивају у молитви и молитвом се обогаћују.

Нека нам Господ помогне да не гасимо Духа Божијега у нама. Јер ако Духа Божијега гасимо у себи све ће нам добро бити угашено. Нећемо имати добра у себи, а мислићемо, и бићемо чак убеђени да је у нама добро. Чиме то проверавамо што смо смислили да нам је добро? Ако провераваш собом, у заблуди си. Ако провераваш Црквом, Јеванђељем, Светим Оцима, хришћанским животом онда нећеш никад погрешити. Зато нека нам Господ помогне, браћо и сестре, да повежемо свој разум са својим срцем, а онда ће из срца излазити оно што треба. Да би из срца излазило оно што је добро, треба у њега да сместимо Бога јер нико није добар као Бог. Људи се толико труде да докажу да су добри, а у ствари тиме супротно показују од онога што говоре. Говоре оно што нису. Зато нека нам Господ помогне да се научимо молити. Свети Апостоли су говорили, и ако су живели поред Христа и гледали како се Он моли, Господе научи нас да се молимо. То је велика наука, браћо и сестре. Она се учи кроз смирење, кроз послушност, веру, кроз све оно што је јеванђелско. Бог вас благословио!“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након причешћа верних, Владика је поделио свој Архијерејски благослов и иконице вернима који су присуствовали светој Литургији.

Ђакон Саша Павловић