ВЛАДИКА ЈОВАН: “ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ПРВА И ОСНОВНА ВРЛИНА ХРИШЋАНИНА”

ВЛАДИКА ЈОВАН: “ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ПРВА И ОСНОВНА ВРЛИНА ХРИШЋАНИНА”

“Пост је лекар наше душе”, Преподобни Симеон Нови Богослов

У среду, 17. августа 2022. године, када Црква Божја молитвено прославља Светих седам мученика у Ефесу, као и Светог свештеномученика Козме равноапостолног, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету Архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у Бресници.

Епископу су саслуживали: протојереј Саша Антонијевић старешина храма, јереј Милош Ђурић и протођакон Иван Гашић.

За певницом је појао Aлександар Савковић, док су чтецирали вероучитељи Стефан Радисављевић и Марко Гаљак.

Након прочитане јеванђељске перикопе верном народу се надахнутом беседом обратио Владика Јован:

“У данашњем Јеванђељу се говори како је Отац рекао првом сину иди да радиш у моме винограду и он каже нећу оче али је отишао на крају и када је рекао другом сину исто иди да радиш у моме винограду, а он каже хоћу оче али није отишао. Драга браћо и сестре, Јеванђеље поставља питање који је од ове двојице испунио вољу очеву. У сваком случају испунио је онај први, који је рекао нећу али се на крају ипак покајао и отишао. Браћо и сестре данашње Јеванђеље говори како се човечанство дели на две групе: праведнике и грешнике. Господ данас каже да оне блуднице и грешници који се данас покају они ће пре ући у Царство Небеско. Кроз ове две врсте људи то можемо да упоредимо. Први су били Јевреји, који су од почетка обећавали и говорили учитељу све што нам кажеш ми ћемо учинити, али нажалост нису га послушали и не само да га нису послушали већ су и устали на Христа и осудила га. Видите шта значи када човек умисли да је исправан и поштен, а у ствари је другачији. Друга грпа људи су они који нису одмах послушали као што говори данашње Јеванђеље, али исто тако и народ незнабожаца који од почетка нису хтели да послушају вољу Божју, али су се касније покајали и постали послушни Господу. Слушали су шта Господ говори и не само слушали него су се и трудили да то што чују да то и испуне. Дакле, браћо и сестре из овога можемо да сагледамо премудрост Божју, а она се састоји у томе што Господ није у почетку рекао, већ да признају да је од двојице синова оцу био послушнији онај који се искрено покајао и прихватио вољу очеву и испунио вољу Божју. Драга браћо и сестре сад из овог данашњег Јеванђеља видимо како Господ упоређује долазак Јована Крститеља, да је Јован дошао путем праведника то јест да је Свети Јован живео врлинским животом, јеванђељским животом, али ипак су га слушали они који нису себе сматрали праведнима него они који су сматрали себе грешницима. Што значи да ће пре ући у Царство Небеско, јер су поверовали у оно што је говорио Свети Јован Крститељ. А шта је говорио? Покајте се јер се приближило Царство Небеско. То је прва и основна врлина хришћанска. А покајање нема тамо где човек не признаје своје слабости, да не признаје да је грешан. Много је дугачка лепеза грехова, јер један грех када човек учини одмах вуче и други за собом. Дакле, човеку је дата слобода да чини и добро и зло. Знамо шта сналази човека када чини зло, а знамо шта добије човек када чини добро. Зло када човек чини оно се брзо множи и човек када чини зло он је убеђен да ће зло да победи добро, Јеванђеље то супротно говори. Апостол Павле често говори: “Добро чините да вам се не досади”. Ако не поверујемо у Бога и не живимо том вером нећемо ући у Царство Небеско. И да додам и то најгоре од свих грехова је мислити да је могуће снаћи се без Бога. Човек се сналази али његово сналажење је кратко. Без Бога не можемо да се снађемо, а ни једно добро да учинимо. Дакле, да је просто грех сматрати себе да можемо нешто да учинимо без Бога. Немати потребе за Богом то је заиста пад човеков. Они који су сматрали себе праведницима нису они осећали потребе за спасењем док грешници хитају да пођу за Христом. Фарисеји и књижевници били су убеђени у своју праведност, док је Христос дошао да спасе оне који пропадају. Спасиће се сваки грешник који призове Име Господње. Христос је дакле дошао да спасе оне који пропадају. Од највећег грешеника можемо да се научимо и поучимо. Следујмо пример првог сина овог човека који је рекао да неће али се покајао, и њега је отац примио у загрљај. Покајање је равно Васкрсењу. Није лако себе променити. Имајмо бар осећај да желимо да се покајемо, и то оним покајањем којим нас учи Господ Исус Христос, оним покајањем којем нас учи Свети Јован Крститељ”.

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Вероучитељ Марко Гаљак