Чтецирали су г. Марко Нешић, богослов Василије Андрић, Немања Михајловић, Сава Николић и Ђурђе Ђоковић. Својим појањем Литургију је улепшао хор Саборног храма „Пресвете Богородице“ под водством протојереја Драгослава Милована.

Беседећи верном народу на прочитано 76. зачало Јеванђеља од Луке, Владика Јован је рекао:

“Налазимо се у предворју великог празника рођења Господа нашега Исуса Христа. Налазимо се пред тајном Божића а Божић је велика тајна јер нам се Господ и телом открио и показао тајну нашег битиствовања, тајну живљења и тајну овога и онога света. Наша помесна Православна Црква кроз ове три припремне недеље нас припрема да уђемо у ту тајну. Да се сјединимо са Богом и осетимо његово рођење кроз наше стално рађање у Господу. Данашња недеља је посвећена мајкама а следећа Оцима а претходна Детинцима. Све три недеље говоре о породици. О породици која је темељ живота свакога од нас , темељ Цркве и друштва, да би нас Црква вратила тој светој и узвишеној служби породице, поготову у времену када нам је породица растурена. Када у породици све мање има јединства, слоге, разговора а тиме и све мање разумевања.

Највећи поклон који је људски род могао да добије је управо Мајка. Пре свега Мајка Сина Божијега Господа нашега Исуса Христа. Она која је у име целокупног људског рода рекла ДА арханђелу Гаврилу када је дошао да јој каже радосну вест да ће она родити Спаситеља света. Тиме је принела себе у име свих људи као пречиста и преблагословена да се кроз њу деси спасење. Да кроз њу и у њој ми сви људи имамо приступ Живоме Богу. Не само приступ посредно, већ и непосредно Живоме Богу. Нама је омогућено да дотакнемо Христа и да кроз то дотицање управо осетимо љубав Божију која је свела Бога на Земљу. Љубав која се жртвовала да би Бог дошао на Земљу. Као пример свим мајкама и као покровитељ свих мајки јесте истовремено повод да кроз њу, Пресвету Богородицу препознамо достојанство и назначење мајке и жене. Колико ли је само светих мајки у историји људског рода и Цркве било? Небројено. Да није било светих жена, односно светих мајки, не би смо имали толики блиставих и сјајних примера светитеља Божијих, Отаца и учитеља Цркве почевши од Св. Јована Златоустог, Василија Великог….и наравно до оца нашег Саве. Не само до Светога Саве већ и после до дана данашњега, имамо светих мајки и светих жена које ће рађати светитеље које ће Бог пројавити у своје време. Свакоме од великих имена и учитеља Цркве претходила је света мајка. Жена светога живота. Мајка која је сарадница Божија и која је својим личним примером и љубављу, својом молитвом Богу утиснула печат чежње, печат Христов, глади за истином који су после носили ти велики и свети угодници божији.

Данас смо чули једну дивну и поучну Јеванђелску причу где имамо једног господара, богатог човека који позива све људе да учествују у свадби сина свога, тј. вечери сина његовог, тј. трпези љубави а то је Бог који је то наменио свима нама. То много претворило се у све , јер Бог све позива иако смо чули да је много званих али мало изабраних. То нам је опомена да видимо јесмо ли изабрани. Јесмо јер смо крштени и јер смо у Цркви. Питање је само да ли живимо таквим животом. Људи смо, грешни смо али можемо и да устанемо. Нема никога ко је крштен и може рећи да није призван, јер смо крштењем ушли у Цркву. Зато треба да узрастамо Црквом до пуноће раста Христовога. То није ништа друго до слика односа Бога према нама људима и нашег односа према Богу. Често свој однос због сопствене слабости мењамо. Чести је ватренији, понекад хладнији.

Данашњи празник је смештен између Детинаца и Отаца јер мајка повезује, спаја и окупља сву чељад, под своје материнско крило и управо она зато јесте мајка. Пуна су уста мајке, она је истински украс дома па се зато и каже да не стоји кућа на Земљи већ на доброј жени. Она је та учитељица и њу не може ни једна друга да је замени. Зато мајка треба да зна да да праву вредност своме детету. Како ће је дати ако је мајка не зна и не осећа? Мајка набоље осећа своје дете јер је оно тело њеног тела. Мајка је матица и врело на коме се греје цела породица. Она има позив и призив да благодари Богу на том великом дару. Бити мајка и отац је узвишено и велико али и одговорно. Родитеље телесне и духовне ће Бог питати: „Где су вам деца?“ Јесу ли у дому родитеља или у Цркви или ван и једног и другог. Мајка је заслужна што Божић у животу свакога човека представља неизрециву љубав. Мајчина топла љубав и смирење нам се открила у оној Витлејемској пећини где се родио Спаситељ света. Мајка себе остварује кроз своје свецело предавање другоме. Права мајка више живи за друге, за своју децу него за себе. Кроз себе остварује свецело давање које не може бити без жртве и одрицања. Зато је њена љубав најсличнија Божијој љубави. Она срцем поима да је љубав радост а цена је жртва. За то она добија награду живота. Мајка је најсветије биће на Земљи. Она у својој љубави поприма и радост и живот остајући у љубави увек истрајна. Само је мајка спремна на жртву и умирање зарад бића које воли. Таква љубав нема граница.

Овај празник треба да нас подсећа на оно што смо чинили кроз своју историју а сада као да смо почели да заборављамо да је поштујемо као светињу. Мајка исто треба да буде свесна да треба да заслужи поштовање. На мајку све мање гледамо као на биће које дарује живот. Данас је исто тако све мање жена и нажалост правих мајки.

Господ каже: „Ако мајка заборави пород свој, ја те нећу заборавити.“ Колико само данас има мајки које напуштају своју децу, ради свога комодитета. Ради своје „слободе“ да јој деца не сметају. То је само телесна мајка која не рађа децу за живот вечни већ за пролазни. Да би била ослонац своје породице, мајка мора да осети да је тој породици преко потребна, а и породица да осети да им је мајка потребна. Данас имамо пуно разведених бракова. Кад су родитељи разведени деца испаштају. Осећају недостатак родитељске љубави и топлине дома, топлог крила мајчиног и зато мајка, права мајка воли своју децу иако их деца понекада и ожалосте. Њена љубав је најсличнија Божијој. Мајка и Отац подједнако воле добру и неваљалу децу. Чак и ону која су напустила родитељски дом и отишла у безнађе, како каже владика Николај Велимировић, у земљу недођију да тамо свија топло родитељско гнездо али га тамо нема. Неки се ипак сете да се врате. Блудни син није желео ничији ауторитет и тражећи слободу, добио је заробљеништво јер је лишио себе правог односа са родитељима. Тај однос је веома важан да родитељи деца једни другима могу казати најинтимније у њима. Казаће ако имају поверења једни у друге. Мајка увек воли љубављу којом Бог воли човека. Мајчино срце не престаје да воли и онда када престане да куца. Она после телесне смрти живи породом својим јер је изашла пред Господа са породом својим. Васпитавала децу своју правдом, истином, молитвом и смирењем.

Мајка је радионица живота. Њена утроба је радионица живота по благослову божијем и зато је сарадница божија. Морам да вам кажем садашњим и будућим мајкама: немојте своју утробу претварати у радионицу смрти. Сваке године се у нашој Србији у мајчиној утроби убије читав један град. Све нас је мање јер не узимамо породицу када нам је Бог даје. Одлажемо годинама заснивање породице а онда не можемо ни да је заснујемо. Све је мање да баке и деке љуљају своју децу на крилу и да му причају о узвишености живота и да је то дар за који треба да дамо уздарје. Учинићемо то ако знамо шта је то дар божији и да је то дар живота. Нема топлијег крила од мајке.

Једном сам прочитао где су биле две сестре од којих једна није имала деце а друга их је имала пуно. Договоре се да једна другој да дете да га подиже мислећи да му је тетка заправо мајка. Међутим кад би се дете вратило својој правој мајки запитало би се зашто теткино крило није топло као мајкино? Да нам Бог помогне да се освешћујемо и живимо у заповести Божијој: рађајте се и множите се и напуните Земљу. Да нам мајке рађају децу и да их васпитавају у духу Јеванђеља и Цркве. Није данас лако васпитати дете и лакше га је родити. Зато родитељи треба више да говоре Богу о деци јер се ми на тај начин молимо Богу да Бог пошаље снагу мајкама да не забораве да обављају своју дужност да васпитавају децу у духу Јеванђеља. Богородица није заборавила своју мајчински дужност да васпитава и храни свог Сина а то је позив и призив садашњим и будућима мајкама. Нека Господ помогне да се у породици и Цркви живимо с љубављу. Је ако тако живимо онда нећемо чекати да други нешто уради већ да ја пре свега да урадим. То је жртва. Морамо се сваки трудити за своје спасење и да живимо животом хришћанским и животом Јеванђеља.

Бог вас благословио“

Беседа Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована

Након одслужене Литургије и причешћа верног народа, старањем жена и мајки Старе Цркве, прослављање празника верног народа са својим Владиком настављено је у парохијском дому Старе Милошеве Цркве у Крагујевцу.

протођакон Мирослав Василијевић