Епархија Шумадијска
-
ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ ПРИ УНИВЕРЗИТЕТСКОМ КЛИНИЧКОМ ЦЕНТРУ КРАГУЈЕВАЦ
Господе који владаш, Боже и Спаситељу наш, узданицо свих крајева земље, услиши нас грешне који ти се молимо и пошаљи свог Пресветог и Свемоћног Духа коме се клањамо и освети овај храм. Испуни га вечном светлошћу. Изабери за стан своје славе...
Овим речима из молитве којим се храм освећује, освећено је још једно станиште Духа Светог Животворног. Пропевао је још један олтар саздан у славу Бога Живог. Тиме је духовна вертикала која везује земљу са небом, човека са Творцем својим, обогаћена са још једном нити која неће овешчати, нити ће се покидати до конца времена.
-
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ВИНОГРАДИМА
У петак, други по Васкрсу, када се наша Света Црква молитвено сећа Преподобног оца нашег Јована из Старе Лавре и Блажене Матроне Московске, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке у крагујевачком насељу Виногради уз саслужење братства овога светога храма.
-
ПРАЗНИК СВЕТЕ МАТРОНЕ МОСКОВСКЕ МОЛИТВЕНО ПРОСЛАВЉЕН У ХРАМУ СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА И ПОБЕДОНОСЦА ГЕОРГИЈА У ШУМАРИЦАМА
“На службу Христу од утробе материне изабрана, праведна Матроно, стазом жалости и невоља пролазећи, тврду веру и благочашће пројавивши, Богу угодила јеси. Зато, поштујући успомену твоју, молимо те: помози и нама да у љубави Божјој пребивамо старице блажена”.
Кондак Светој Матрони МосковскојУ петак други по Пасхи, 2. маја 2025. године, када наша Света Црква молитвено прославља празник Свете блажене Матроне московске верни народ шумаричке парохије сабрао се под сводове храма Светог великомученика и победоносца Георгија у Шумарицама да молитвено прослави празник ове дивне угоднице Божије.
-
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У СТАРОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ
У уторак 1. маја 2025. године, када наша света Црква молитвено прославља преподобног Јована, ученика светог Григорија Декаполита, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету Архијерејску Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу и у току службе крстио малог Андреја Крстића, сина Илије и Невене Крстић, унука протојереја-ставрофора проф. др Зорана Крстића, ректора крагујевачке Богословије.
Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, Ректор Богословије у Крагујевцу, старешина Старе Цркве протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј Александар Борота, протонамесник Владан Костадиновић, јереј Стефан Дамјановић, јеромонах Јован (Прокин) и протођакон Иван Гашић.
-
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У МАНАСТИРУ БЛАГОВЕШТЕЊЕ РУДНИЧКО И ЧЕТРДЕСЕТОДНЕВНИ ПОМЕН ИГУМАНИЈИ САЛАФАИЛИ
У среду, 30. априла 2025. године, када наша Света Црква прославља преподобног Симеона Епископа Персијског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Благовештење рудничко поводом четрдесет дана од упокојења дугогодишње игуманије овог свештеног манастира мати Салафаиле.
Митрополиту су саслуживали гост из Новограчаничко–средњезападноамеричке епархије протојереј–ставрофор проф. др Милош Весин, настојатељ манастира Пиносава и Благовештења архимандрит Петар (Драгојловић), настојатељ манастира Јошанице архимандрит Евтимије (Јутрша), архијерејски намесник опленачки протојереј–ставрофор Миладин Михаиловић, протојереј–ставрофор Драгољуб Ракић, протојереј–ставрофор Драгомир Кеџић, јеромонах Мардарије (Јокић), протођакон Иван Гашић и ђакон Стеван Илић.
-
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА У СУШИЦИ
У уторак, 29. марта 2025. године, када се наша Света Црква молитвено сећа Светих мученица Агапије, Хионије и Ирине, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у крагујевачком насељу Сушица уз саслужење братства овога светога храма.
-
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТОГА САВЕ У КРАГУЈЕВЦУ
У уторак други по светлом Христовом Васкрсењу, двадесет и осмог априла, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован, служио је свету архијерејску литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.
Високопреосвећеном су саслуживали: протонаменсник Немања Младеновић, протонамесник Бранислав Матић и ђакон Александар Ђорђевић.
-
СВЕТА ЛИТУРГИЈА У ИЛИЋЕВУ
У недељу Антипасхе, Његово високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован началствовао је свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Илићево у храму Светог апостола Томе. Митрополиту су саслуживали протојереј Дејан Марковић, старешина саборног храма, протојереј Срећко Зечевић, архијерејски намесник лепенички, протојереј Синиша Раденковић, јереј Ненад Милојевић, протођакон Мирослав Василијевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Стефан Јанковић.
Чтецирали су Марко Петровић, Милош Вељковић, Јован Павловић и Вељко Ћојдер.
-
СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У РАЈКОВЦУ
У суботу Светле седмице, 25. априла 2025. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог свештеномученика Артемона Лаодикијског, Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Благовести у Рајковцу.
Нашем Архијереју саслуживали су: умировљени парох младеновачки протојереј-ставрофор Драгољуб Ракић, Архијерејски намесник младеновачки протојереј-ставрофор Жељко Ивковић, старешина Светоуспенског храма у Младеновцу протојереј-ставрофор Слободан Кеџић, парох 3. младеновачки протојереј Ратко Аврамовић, парох ковачевачки јереј Иван Ненадовић, парох други међулушки јереј Милутин Гашевић, протођакон Иван Гашић и ђакон Саша Костадиновић.
-
ПРВИ ФЕСТИВАЛ ФОЛКЛОРНЕ МЛАДОСТИ “КОЛО ПРИЈАТЕЉА”
У суботу, 26. априла 2025. године, фолклорни ансамбл “Шумадија” из Барајева и Србски православни појци приредили су први Фестивал фолклорне младости под називом “Коло пријатеља” у Барајеву.
Празнични дан започео је дочеком Митрополита шумадијског Господина Јована, кога су у порти храма Спаљивања моштију Светог Саве дочекали свештеници Архијерејског намесништва бељаничког и космајског, заједно са верним народом.
-
ПРОСЛАВА ЕПАРХИЈСКЕ СЛАВЕ ЖИВОНОСНИ ИСТОЧНИК – ИСТОЧНИ ПЕТАК У АРАНЂЕЛОВЦУ
Епархија шумадијска је на дан Живоносног источника – Источни петак, прославила своју епархијску славу ове године благословом Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског Господина Јована у Аранђеловцу, у храму посвећеном Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, који је седиште Архијерејског намесништва орашачког.
Свету Архијерејску Литургију је служио Архиепископ крагујевачки и Митрополит шумадијски Господин Јован уз саслуживање монаштва и свештенства ове епархије.
-
СВЕТЛИ ЧЕТВРТАК У СТАРОЈ ЦРКВИ У КРАГУЈЕВЦУ
На Светли четвртак 24. априла 2025. године, Његово Вископреосвештенство Митрополит шумадијски Г. Јован служио је Свету Литургију у Старој Цркви у Крагујевцу уз саслужење братства овога светога храма.
-
СВЕТА ЕВХАРИСТИЈА У ЦРКВИ СВЕТОГ ЈОАНИКИЈА ДЕВИЧКОГ У БРЕСНИЦИ
У среду Светле седмице, Његово високопреосвештенство Митрополит шумадијски Господин Јован началствовао је свештеним евхаристијским сабрањем у крагујевачком насељу Бресница у храму Светог Јоаникија Девичког у Бресници.
Шумадијском архијереју су саслуживали протојереј Саша Антонијевић, јереј Милош Ђурић и ђакон Стефан Јанковић.
-
ОПЕЛО ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВОФОРА ЖИВОТЕ МАРКОВИЋА
Дана 22. априла 2025. године, када Црква прославља и празнује Васкрсни Уторак, у храму Светог Архахгела Гаврила у Секуричу, служена је Света Заупокојена Литургија, пред одром новопредстављеног служитеља Божијег, протојереја-ставофора Животе Марковића, којом је началствовао протојереј Петар Јераковић, уз саслужење синова проте Животе, Милоша и Ненада Марковића и свештеника Александра Ђорђевића и Срђана Ђорђевића.
-
ВАСКРШЊИ ДЕЧИЈИ САБОР У МИЈАТОВЦУ
Са Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа крагујевачког и Митрополита шумадијског, а по одобрењу Архијереjског намесника беличког протојерејa Александра Гајића у Мијатовцу у храму Светог Великомученика Георгија је трећег дана прославе славног Васкрсења Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа организован Васкршњи дечији Сабор. На Сабору су узели учешћа полазници ПУ “Полетарац“ из Мијатовца заједно са својим васпитачима Јасмином Велимировић и Јованом Милосављевић, као и помоћним радницима Иваном Ђорђевић и Милом Стошић уз сагласност директора ПУ у Ћуприји Г-ђе Снежане Илић.
-
ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНО У ТОПОЛИ
Христова победа над смрћу као најважнији догађај у историји људског рода свечано је прослављен поноћном Литургијом у Храму Светог Великомученика Георгија на Опленцу. Васкршње јутрење и у наставку Света Литургија почели су у поноћ 20. априла 2025. године.
Светом Евхаристијом началствовао је Архијерејски намесник опленачки протојереј – ставрофор Миладин Михаиловић уз саслужење протојереја Остоје Пешића и протонамесника Николе Илића. Ћтецирали су господа Ђорђе Петровић, Милан Михаиловић, Лазар Пешић, Јован Илић и Павле Илић.
-
ПРАЗНИК ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У БЕЛУШИЋУ
На Празник Васкрсења Христовог, када је свака душа хришћанска испуњена неизмерном радошћу, 20. априла 2025. године у храму Светог Великомученика Кнеза Лазара Косовског у Белушићу, Свету Литургију служио је свештеник Срђан Ђорђевић, уз присуство великог броја верног народа и деце парохије белушићко-секуричке.
Наjчитаније вести
- ЧОВЕК БЕЗ ДУХА БОЖИЈЕГ ОСТАЈЕ И БЕЗ СВОГ ДУХА
- Крагујевачко намесништво
- НА КРСТУ НАЈВИШЕ ОСИЈАВА ЉУБАВ БОЖИЈА
- ПО ВЕРИ НАШОЈ МАЈКА БОЖИЈА ЋЕ ОДГОВАРАТИ НА НАШЕ МОЛИТВЕ
- ПРАВО ВАСПИТАЊЕ – ГОВОРЕЊЕ (МОЛИТВА) БОГУ О ДЕЦИ И ДЕЦИ О БОГУ
- МАЈКА УВЕК ВОЛИ ЉУБАВЉУ КОЈОМ БОГ ВОЛИ ЧОВЕКА
- КРСТ ЈЕ ТАЈНА ЖРТВЕНЕ И САМОПРЕГОРНЕ ЉУБАВИ БОЖИЈЕ
- МОЛИТВА ЈЕ НАЈВЕЋЕ ДУХОВНО ОРУЂЕ У ВАСПИТАЊУ
- Беличко намесништво
- Колубарско-посавско намесништво
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА
Канцеларија Епископа, Епархијског управног одбора
и Црквеног суда Епархије шумадијске
ул. Краља Александра I Карађорђевића 31а
34000 Крагујевац
тел. 034/ 302-642
факс. 034/300-490
ЕУО : Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Кабинет Епископа: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Пословно продајни центар
Ненад Пантић
тел. 034/ 333-827
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Верско добротворно старатељство
јереј др Стефан Дамјановић
тел. 065/244-81-74
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Фонд „Ходочашће“
протонамесник Дејан Марјановић
тел. 034/ 330-811
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Информативна служба
јереј Дејан Марковић
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Пошаљите нам поруку
ЕПАРХИЈА ШУМАДИЈСКА
Званичнии YOUTUBE канал Епархије шумадијске
БЕЛИЧКО НАМЕСНИШТВО
Facebook профил: Храм Светих архангела Михаила и Гаврила у Јагодини
Facebook профил: Храм Свете Петке у Јагодини
Храм Светог Јована Крститеља у Кончареву
Facebook профил: Храм Светог Јована Крститеља у Кончареву
БЕЉАНИЧКО НАМЕСНИШТВО
Facebook профил: Храм Светог Јована Крститеља у Мељаку
Facebook профил: Храм Светог Николаја у Барајеву
Facebook профил: Храм Светог Саве у Барајеву
ЈАСЕНИЧКО НАМЕСНИШТВО
Facebook профил: Манастир Пиносава
КОЛУБАРСКО-ПОСАВСКОМ НАМЕСНИШТВО
Храм Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу
КОСМАЈСКО НАМЕСНИШТВО
Facebook профил: Црква Светих Апостола Петра и Павла, Неменикуће
Facebook профил: Црква Светог великомученика Георгија, Поповић
Facebook профил: Манастир Светих Архангела, Тресије
КРАГУЈЕВАЧКО НАМЕСНИШТВО
Храм Успења Пресвете Богородице – Саборни храм у Крагујевцу
Facebook профил: Црква Светог Георгија у Шумарицама - Крагујевац
Facebook профил: Храм Зачећа Светог Јована Поскурице – Шљивовац (околина Крагујевца)
Радио Златоусти – радио Епархије шумадијске у Крагујевцу
Facebook профил: Радио Златоусти – радио Епархије шумадијске у Крагујевцу
Богословија “Светог Јована Златоуста”
ЛЕВАЧКО НАМЕСНИШТВО
Манастир Светог великомученика Георгија Липар
Facebook профил: Манастир Денковац
ЛЕПЕНИЧКО НАМЕСНИШТВО
Facebook профил: Удружење за помоћ деци и младима са сметњама у развоју “Свети Василије Велики” у Маршићу
Facebook профил: Храм Силаска Светог Духа у Корићанима
МЛAДEНOВAЧКO НAМEСНИШТВO
Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу
Facebook профил: Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу
YouTube канал: Храм Успења Пресвете Богородице у Младеновцу
Храм Рођења Пресвете Богородице у Великој Крсни
Facebook профил: Црква Св. Јоакима и Ане у Младеновцу
Instagram профил: Црква Св. Јоакима и Ане у Младеновцу
Facebook профил: Храм Светих апостола Петра и Павла – Јагњило
Facebook профил: Храм Свете Тројице у Кораћици
Facebook профил: Црква Св. великомученика Димитрија - Велика Иванча
Facebook профил: Црква Преноса моштију Светог Николе у Ковачевцу
ОПЛЕНАЧКО НАМЕСНИШТВО
Манастир Светих архангела Михајла и Гаврила – Вољавча
ОРАШАЧКО НАМЕСНИШТВО
Facebook профил: Храм у Буковику – Аранђеловац посвећен Сабору Светог Архангела Гаврила
Facebook профил: Хор "Света Анастасија Српска" – Аранђеловац
Блог: Хор "Света Анастасија Српска" – Аранђеловац
РАЧАНСКО НАМЕСНИШТВО
Facebook профил: црква Свете Параскеве у Лапову
Facebook профил: хор при храму Свете Параскеве у Лапову (затвореног типа, само за чланове хора)
Facebook профил: храм Успења Пресвете Богородице у Саранову
Mитрополије и епархије:
Митрополија дабробосанска | Митрополија загребачко-љубљанска | Митрополија црногорско-приморска | Бачка | Банатска | Бањалучка | Бихаћко-петровачка | Браничевска | Будимљанско-никшићка | Ваљевска | Врањска | Горњокарловачка | Далматинска | Жичка | Захумско-херцеговачка и приморска | Зворничко-тузланска | Крушевачка | Милешевска | Нишка | Осјечкопољска и барањска | Пакрачко-славонска | Рашко-призренска | Сремска | Тимочка | Шабачка | Шумадијска | Митрополија аустралијско-новозеландска | Новограчаничко-средњозападноамеричка | Аустријско-швајцарска | Британско-скандинавска | Будимска | Буеносајреска | Епархија диселдорфска и немачка | Западноамеричка | Западноевропска | Источноамеричка | Канадска | Темишварска | Охридска архиепископија | Брегалничка | Велешко-повардарска | Дебарско-кичевска | Полошко-кумановска | Преспанско-пелагонијска | Струмичка |
Остали православни линкови:
Богословија св. Јована Златоустог у Крагујевцу | Богословски факултет СПЦ | САБОРНОСТ - Часопис Епархије браничевске | Мисионарско друштво Свети Лука | Човекољубље | Васељенска патријаршија | Руска православна црква | Грчка црква | Александријска црква | Антиохијска црква | Јерусалимска црква | Грузијска црква | Румунска црква | Бугарска црква | Албанска православна црква | Пољска црква | Чешка црква | Словачка црква | Финска црква | Украјинска црква | Пројекат РАСТКО |
Православна библиотека СВ. НАУМ | Светосавска омладина | Источник |

Др Сава (у свету Светозар Вуковић), епископ шумадијски, родио се у Сенти 13. априла 1930. године. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. За суплента Богословије Светог Саве у Београду постављен је 1958. године. Школску 1957/58. годину провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи, у исто време, на докторској дисертацији "Типик архиепископа Никодима" код ментора професора др Лазара Марковића. На Богословском факултету у Београду докторирао је 15. маја 1961. године.
Патријарх српски Герман, замонашио га је у манастиру Ваведењу у Београду 3. новембра 1959, а 4. децембра исте године рукоположио у чин јерођакона. За викарног епископа моравичког изабран је 20. маја 1961. године. У чин презвитера рукоположио га је патријарх српски Герман 3. јуна и произвео за протосинђела. у чин архимандрита произвео га је 24. јуна митрополит загребачки др Дамаскин (Грданички). За епископа моравичког хиротонисали су га, у београдској Саборној цркви 23. јула 1961. године, патријарх српски Герман, епископ бачки Никанор и епископ банатски Висарион.
Као викарни епископ предавао је на Богословском факултету у Београду литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године.
За епископа источноамеричког и канадског изабран је 1. јуна 1967. године и на овој катедри остао је до 13. септембра 1977. године. Свети архијерејски сабор изабрао га је за епископа шумадијског 21. маја 1977. године.
Као епископ шумадијски др Сава је представљао Српску православну цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979-1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980-1991). Учествовао је у раду више међуцрквених организација и скупова.
По жељи Светог архијерејског сабора и Синода администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском (1977-1978), Жичком (1978), Банатском (1980-1985), Темишварском (1980-1996), Средњезападноамеричком (1986-1988), Западноамеричком (1986-1988) и Бачком (1988-1990).
У Шумадијској епархији епископ Сава је започео градњу више од стотину нових храмова. Преко педесет нових цркава је осветио и данас су у богослужбеној употреби. Као личну задужбину подигао је цркву св. великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Карађорђа Петровића. За време његовог управљања Шумадијском епархијом обновљено је више манастира, међу којима су Никоље рудничко ( XV век), Петковица у Страгарима ( XIII век), Павловац и Кастаљан на Космају ( XV век) и Брезовац на Венчацу ( XV век). Његовим залагање манастиру Каленићу враћен је репрезентативни конак који је држава национализовала после Другог светског рата. У овом манастиру основао је Епархијску ризницу и библиотеку. У Крагујевцу је подигао нови Епархијски центар.
Оснивач је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима. Дом за децу "Свети Јован Крститељ" (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд "Човекољубље", само су неке од установа које су се под надзором епископа Саве, бавиле харитативним радом. У Крагујевцу је 1997. године, на његову иницијативу, основано одељење Београдске богословије, које је 2000. проглашено самосталном Богословијом "Светог Јована Златоустог". У конаку манастира Јошанице ради већ пола деценије духовно-просветна установа, а у оквиру ње и летња школа црквеног појања "Корнелију у спомен".
За време архиепископске службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир, а седиште Источноамеричке и канадске епархије пренео је из Кливленда у Еџворт.
Током шеснаестогодишњег администрирања Темишварском епархијом, која је увек заузимала врло високо место у црквеној организацији Срба северно од Саве и Дунава, и по томе што су на њеном челу биле угледан духовне старешине, епископ др Сава је основао више православних црквених општина (Дента, Рашица, Улбеч). Нарочито се старао о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Св. Ђурђе на Брзави. Поред тога што је рукоположио близу двадесет младих свештеника, обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педест српских младића из румунског дела Баната.
Епископ др Сава почео је да се бави научним радом још као апсолвент теологије, и то из области Српске православне цркве, литургике, химнографије. У студијама посвећеним историји Српске цркве користио се грађом из Државног архива у Београду, Митрополијско-Патријаршијског архива у Сремским Карловцима, Патријаршије и Музеја Српске православне цркве у Београду, Српске православне цркве у САД (Либертивил), Руске митрополије у Њујорку, Архива Српске академије наука и уметности у Београду. Радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима. Дело "Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891-1941." (1994, на српском и енглеском), написао је на основу архивске грађе из домаћих и страних архива. Књига "Српски јерарси од деветог до двадесетог века" (1996), најпотпунији је извор података о нашим архијерејима, а допуњена је књигом "Гробна места српских архијереја" објављеном 1999. године. Издао је и "Писма патријарха Георгија Бранковића" са коментарима (1994).
Као епископ моравички био је покретач излажења часописа "Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present " на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије "Православље", чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник "Гласника, службеног листа Српске православне цркве" био је од јуна 1966. до јула 1967. године.
По доласку у Америку, 1. јануара 1968. године, покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије "Стаза православља", који је касније постао званични лист Српске православне цркве у САД и Канади. Поводом 750 година самосталности Српске православне цркве (1219-1969) уредио је споменицу под насловом "Седам и по столећа Српске цркве", на српском и енглеском језику (Кливленд, Охајо). Две године касније уредио је "Календар Српске православне цркве у Америци и канади за 1971. годину".
По доласку у Шумадијску епархију, покренуо је епархијски лист "Каленић" (1978), који и данас излази шест пута годишње. У овом листу објавио је многобројне непотписан краће прилоге и преводе црквених песама и текстова са црквенословенског језика. под именом "Каленић" основао је и епархијску издавачку установу, која је за две деценије објавила преко 120 наслов, међу којима се налази дванаест Минеја, први пут штампаних код нас, затим "Симфонија Старог и Новог завета", као и репрезентативна монографија манастира Каленића, аутора Драгиње Симић Лазар. Увео је и праксу да се сваке године (од 1997) објављују потпуни епархијски шематизми.
Као администратор Епархија банатске и бачке обновио је некадашње часописе ових епархија: "Банатски весник" (1981) у Вршцу након педест година и "Беседа" (1989) у Новом Саду, после деветнаест година неизлажења.
По одлуци Светог архијерејског синода уредио је "Цркву, календар Српске патријаршије" за 1981, 1982. и период од 1996. до 2001. године. Био је главни уредник споменица Српске православне цркве посвећених патријарху Арсенију III Чарнојевићу и Великој сеоби 1690. године и спаљивању моштију Светог Саве. Као члан редакционог одбора и аутор прилога учествовао је у припреми и псању књиге "Сто најзнаменитијих Срба". Радио је на организовању научног скупа посвећеног животу и делу митрополита Михаила. Био је и главни и одговорни уредник Енциклопедије Српске православне цркве и Шематизма Српске патријаршије.
За дописног члана Српске академије наука и уметности епископ др Сава (Вуковић) је изабран 1997. године.
Матица српска га за члана сарадника бира 1991. године, а стални члан постаје 1995. године. Био је члан Лексикографско-библиографског одељења и Темишварског одбора. Такође је био и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научноистраживачком пројекту Матице. поред тога што је учествовао у формирању азбучника, допуни литературе новим изворима, редиговању припремљених одредница, сам је написао око девет стотина биографија. Помогао је више пројеката Темишварског одбора. Одричући се ауторских и уредничких хонорара, уписао се у ред Матичиних добротвора.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење Светосавској цркви својој, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.
Епископ Валеријан (у свету Василије Стефановић) родио се у Великој Лешници у Подрињу у скромној трговачкој породици од оца Милорада и мајке Катарине 15/28. јуна 1908. Основну школу завршио је у свом родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу 1925, Богословију "Свети Сава" у Сремским Карловцима 1931, а Богословски факултет у Београду 1935. године. Као студент теологије био је стипендиста епископа банатског др Георгија (Летића). За време свога школовања био је одличан ученик и студент. За суплента Друге мушке гимназије у Београду постављен је 26. децембра 1936. Професорски испит положио је у фебруару 1939. и у том својству остао је све до избора за епископа.
Четврте недеље Ускршњег поста 1938. игуман Леонтије (Павловић), настојатељ манастира Врдника и ВД управника Патријаршијског двора, замонашио га је по чину "одјејанија рјаси и камилавки" давши му име Валеријан. На благовести исте године је рукоположен у чин ђакона од викарног епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег епископа горњокарловачког. У чин јеромонаха рукоположио га је 1. септембра 1940. викарни епископ моравички Арсеније (Брадваревић), потоњи митрополит црногорско-приморски. На ванредном заседању Светог архијерејског сабора, 11. децембра 1940, јеромонах Валеријан је изабран за викарног епископа будимљанског. Хиротонисан је за епископа 26. јануара 1941. у Саборној цркви у Београду. Хиротонију су извршили патријарх српски Гаврило, митрополит кишињевски Анастасије, поглавар Руске православне заграничне цркве и епископ тимочки Емилијан. Епископ Валеријан био је последњи епископ Српске православне цркве, чији је избор потврдило Краљевско намесништво у име малолетног краља Петра II.
Епископ Валеријан остао је на положају викарног епископа за све време Другог светског рата бринући за свештенике избеглице и вршећи све остале послове поверене му од патријарха Гаврила. За епископа шумадијског изабран је 20. маја 1947. Умро је у Крагујевцу 23. октобра 1976. године.
Територија данашње Епархије шумадијске у далекој прошлости припадала је Београдској и Топличкој епархији, а поједини делови, од 1557. до прве половине седамнаестог века, Рудничкој епархији, а потом Веначкој епархији чији митрополит веначки и руднички Серафим резидирао, 1632, у манастиру Благовештењу. "Не зна се да ли је та област у то доба сачињавала засебну епископију, или је била само део Ваљевске или Ужичке епископије." Познато је да су делови Шумадије припадали Ваљевској или Ужичкој епархији да би на крају припали Београдској архиепископији у чијем су саставу остали све до краја Првог светског рата.
После васпостављања Српске патријаршије, 1920, патријарх српски Димитрије управљао је не само својом архиепископијом, у чијем је саставу била Шумадија и Браничево, већ и Сремско-карловачком архидијецезом. Идуће године Свети архијерејски сабор, издвојивши из Београдске архиепископије Пожаревачки и стари Ћупријски округ до реке Мораве, васпоставио је стару Браничевску епархију.
Доношењем црквеног устава, 1931, спојене су Београдска архиепископија и Сремско-карловачка архидијецеза у Београдско-карловачку архиепископију, с тим што је ова архиепископија добила од Вршачке епархије град Панчево. Тако је Београдско-карловачка архиепископија обухватала територију од 27 срезова, односно од Варварина и Београда до Осјека. није онда никакво чудо што су при оваквој подели трпели и Шумадија и Срем. Патријарси, због послова у целој Српској православној цркви, нису стигли да посвете одговарајућу пажњу својој пространој архидијецези и да је редовно обилазе. Шумадијски део епархије посетили су неколико пута у току двадесет година, а викарне епископе слали су да освете новоподигнуте храмове. Сремским делом епархије патријарси су управљали уз помоћ својих викарних епископа, који су се опет често мењали.
Идеја о оснивању Шумадијске епархије рођена је, изгледа, за време прве посете новоизабраног патријарха Гаврила Крагујевцу, о Духовима 1938. године. Наиме, после те посете Крагујевчани траже дозволу да подигну зграду за митрополију. Убрзо потом почиње рат и тако није подигнута ни зграда за Шумадијску епархију, нити је она основана.
После повратка патријарха српског Гаврила из заточеништва, 1946, Свети архијерејски сабор састао се први путу своје редовно заседање у Патријаршијском двору у Београду 11/24. априла 1947. године. Заседање је трајало све до 8/21. маја исте године. У раду овог заседања узели су учешћа сви епархијски архијереји који су преживели Други светски рат: патријарх српски Гаврило, митрополит скопски Јосиф, епископи: будимски Георгије, бачки Иринеј, тимочки Емилијан, нишки Јован, зворничко-тузлански Нектарије, браничевски Венијамин, банатски Дамаскин, шабачки Симеон, злетовско-струмички Викентије и администратор Рашко-призренске епархије Владимир. У раду овог Сабора нису узели учешћа епископи: жички Николај, далматински Иринеј, и америчко-канадски Дионисије, који су у то време били ван земље.
На предлог патријарха српског Гаврила, Свети архијерејски сабор у седници својој одржаној 24. априла / 7. маја 1947. донео је следећу одлуку:
"Оснива се самостална Епархија шумадијска са седиштем у Крагујевцу. Овој епархији припадају намесништва: крагујевачко, лепеничко, темнићко, левачко, беличко, јасеничко, космајско, опленичко, колубарско-посавско, Архиепископији београдско-карловачкој остају град Београд, парохије ван Београда које спадају под архијерејско намесништво београдско и врачарско-грочанско намесништво, град Земун и Панчевачки рит."
За првог епископа шумадијског Свети архијерејски сабор изабрао је 7/20. маја 1947. викарног епископа будимљанског Валеријана. Свети архијерејски синод је, у смислу одлуке Светог архијерејског сабора АС Бр. 28/зап. 102/1947, Епархију жичку поверио у администрацију епископу шумадијском Валеријану, с тим што ће Жичка епархија исплаћивати епископске принадлежности у пуном износу.
Прво архијереј устоличен је у Новој цркви Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу 20. јула 1947. Устоличење је извршио викарни епископ моравички Хризостом.
Патријарх српски Гаврило из Патријаршијске ризнице дао је Епархији шумадијској један архијерејски окрут, жезал и митру (дар последњег руског цара Николаја митрополиту српском Димитрију), и архијерејски чиновник. Патријарх Гаврило се такође постарао и за издржавање Епархије шумадијске у њеним првим данима. Наиме, Епархијски управни одбор Архиепископије београдско-карловачке донео је одлуку у којој се, између осталог, каже:
"Да би се могла отпочети организација ове ново-креиране епархије
ОДЛУЧУЈЕМО
Из благајне Епархијског управног одбора А. Е. Београд.-карловачке исплатити на име помоћи Епархији шумадијској Дин. 10.000 (десет хиљада) на терет парт. поз. 6 расхода (непредвиђени издаци) епархијског буџета за 1947. годину.
О овој одлуци обавестити Његово Преосвештенство епископа шумадијског Господина Валеријана и епархијску благајну знања и исплате ради.
А.Е.М. Патријарх српски Гаврило"
Већ другог дана после устоличења епископ Валеријан је, да би обезбедио основна средства за нормалан живот и рад новоосновне епархије, упутио распис свим архијерејским манастирима и управама манастира у коме је рекао: "
1. Епархијски управни одбор А. Е. Београдско-карловачке у почетку ове године учино је епархијски разрез на црквене општине и манастире, и о тпме обавестио црквене и манастирске управе, да би оне предвиделе у својим буџетима, и да новац шаљу одбору у Београд. Већи број црквених општина и манастира, овај разрез до сада нису уплатили ЕУ Одбору Архиепископије.
Како је одлуком Св. Арх. Сабора бр. 1704/зап. 102 од 24. априла / 7. маја 1947. године основана нова Епархија шумадијска са седиштем у Крагујевцу, у чији је састав ушло и ваше намесништво, односно манастир, те се позивате, да обавестите све црквене општине да убудуће своје материјалне обавезе према Епархији/епарх. разрез за 1947. г. и дужни за 1946/као и добровољне прилоге, које свештенство прикупља за издржавање Епархије шаљу Епархијском управном одбору у Крагујевцу. Новац доносити лично или слати за сада поштанском упутницом, док се не одштампају чеков. уплатнице.
Пошто је ово нова Епархија, која сада има и веће потребе, то се позивају црквене општине и свештенство, да у испуњавању својих обавеза буду ревноснији.
2. Св. арх. синод пов. бр. 1786/зап.398 од 16/29. маја 1947. г. донео је одлуку, да се сви његови расписи штампају у Гласнику и да се више не достављају канцеларијским путем.
Пошто ови расписи у будуће неће бити на до сада уобичајен начин саопштавани, то упозорите све свештенство и црквене општине, да читају Гласник и да се стриктно придржавају расписа, који ће се тамо штампати, и ако се тражи неки извештај, да по распису одмах поступе, јер се некакве ургенције неће чинити."
Нова епархија је за потребе епископа изнајмила једну грађанску кућу близу Нове цркве и свој живот отпочела скромно.
Крајем 1947. епископ Валеријан је, у сагласности са Црквеним судом и Епархијским управним одбором, а на молбу свештенства Младеновачког среза основао ново архијерејско намесништво младеновачко. Касније су основана још два архијерејска намесништва: бељаничко и орашко, тако да Шумадијска епархија и данас има дванест архијерејских намесништава.
У Шумадији затечено је 158 парохија и 109 црквених општина. Само 9 парохија било је без свог редовног парохијског свештеника. У епархији било је укупно 111 парохијских храмова.
Приликом оснивања Епархије шумадијске Крагујевац се, као седиште епархије, нашао не само на периферији епархије, већ је и један његов део припадао Жичкој епархији, а такође и сва његова залеђина. До нове арондације дошло је, споразумно између новог епископа жичког Германа и епископа шумадијског Валеријана, 1956. године. Тада је Свети архијерејски сабор донео следећу одлуку: "Прихватити предлог Његовог преосвештенства Епископа шумадијског Господина Валеријана и извршити арондацију и ново разграничење Епархије шумадијске и жичке на тај начин што се од Епархије жичке одузимају и Епархији шумадијској припајају манастир Драча и парохије: баљковачка, грбичка, грошничка, прва и друга забојничка и дивостинска."
У току минулог пола века повећавао се број парохија, црквених општина, манастира, парохијских храмова, капела, а такође и број парохијског свештенства, јер је рукоположено преко 200 свештеничких кандидата. Нагло се повећао број нових парохијских домова, с обзиром да их је 1947. било свега 39.
Сви успеси постигнути су захваљујући вредном свештенству и народу који су свје дарове давали у радној снази, материјалним добрима и новцу.
Побожност и црквеност народа Шумадије за све време трајања ове младе епархије биле су присутне у најтежим послератним временима, временима прогона, застрашивања и затварања свештеника и верника због јавног исповедања вере, подизања црквених објеката или ношења литија. Али највећу радост причињавали су дуги и дуги редови причесника за време Великог ускршњег поста у свим годинама постојања наше епархије. И што је врло важно, ти редови су још гушћи, јер " Господ сваки дан додаваше цркви оне који се спасаваху" (Д. ап. 2:47).
епископ др Сава (Вуковић )
Јован Младеновић, Епископ шумадијски од 1. септембра 2002. године, рођен је 11. септембра 1950. године у селу Добрачама код Ариља, од оца Радојка и мајке Стане, рођене Караклајић. Родитељи Владике Јована изродили су четрнаесторо деце и припадали су богомољачком покрету Владике Николаја (Велимировића). У кући Младеновића живело се строгим хришћанским животом и свако јутро и вече протицало је у заједничким молитвама. Недељни и празнични одлазак на Литургију у оближњи Светоархангелски манастир Клисуру био је обавезан за већи део породице.
На позив игумана манастира Клисуре Касијана, после учешћа у Литургији на Богојављење, Јован привремено остаје у манастиру, да би потом, постао, са једанаест година, ђак-искушеник у Клисури. Пре тога, у родном селу, завршава основну школу. Након девет месеци проведених у манастиру Клисури, у децембру 1963. године прелази у манастир Студеницу. Непосредно пре тога, Епископ жички др Василије (Костић) (1961-1978) за старешину студеничке лавре поставља игумана манастира Раче Јулијана (Кнежевића) и од братстава Раче на Дрини, Вујна и Свете Тројице у Овчарско-кабларској клисусри ствара нову студеничку обитељ. У студеничком братству наћи ће се и теолошки образован јеромонах Симеон (Василијевић), потоњи духовник, уз оца Јулијана, Јована (Младеновића). Уз ова два угледна духовника и уз мошти студеничких светитеља – Симеона Мироточивог, Симона монаха, Првовенчаног краља Стефана и Свету Анастасију Српску, узрастаће млади искушеник из Добрача.
У периоду од 1967. до 1969. године похађа прву послератну Монашку школу Српске православне Цркве у манастиру Острогу. Свршивши ову школу с одличним успехом, одлази на одслужење војног рока у словеначки градић Випаву.
Током Светле седмице 1971. године искушеник Јован бива замонашен, са истим именом, и уведен у ред свештенослужитеља: Епископ жички Василије у манастиру Студеници 24. априла искушеника Јована монаши, да би га сутрадан, 25. априла (у Недељу антипасхе) рукоположио у чин ђакона. Истовремено, постао је сабрат студеничке обитељи. Упоредо са манастирским обавезама, постаје ванредни ученик Богословије Светог Саве у Београду. Током школовања у београдској Богословији, бива 29. јула 1973. године рукоположен од владике Василија жичког у чин презвитера – јеромонаха.
Следеће, 1974. године завршава Богословију у Београду са одличним успехом.
Током студирања на Богословском факултету Српске православне Цркве у Београду, који уписује, по благослову Епископа жичког Василија, 1976. године и завршава у року, слуша предавања и на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. У међувремену, био је намесник студеничког манастира и заменик игуманима Јулијану и Симеону.
На једногласни предлог манастирског братства, а по одлуци Епископа жичког Стефана (Боце), уведен је у трон игумана студеничких 25. јула 1980. године. На тој дужности непрекидно ће се налазити до 1993. године, када је изабран за Епископа. Владика Стефан жички одликоваће га свим монашким чиновима, 1983. синђелским, 1986. године протосинђелским, да би 1989. године постао архимандрит.
Игуман студенички Јован (Младеновић) вишеструко је, током управљања Студеницом, унапредио, како унутрашњу организацију обитељи, саображњавајући је идеалима Суденичког типика Светог Саве, тако и утицај ове Мајке свих српских цркава на шира духовна и друштвена питања – и то по угледу на немањићко време. Манастир у којем је поникла наша духовност, писменост, уметност, наука, медицина, поново постаје стециште и покровитељ српске научне и интелектуалне елите, чијим представницима је домаћин, игуман Јован, омогућено да под њеним окриљем истражују и промишљају најважнија питања културне прошлости и садашњости. Нарочито су били чести важни теолошки и научни симпосиони на којима учествују најугледнији инострани и домаћи научници. На тим темељима је током 1986. године организована и прослава осамстогодишњице постојања Студенице са више стотина хиљада учесника. Многи верски, научни и културни скупови у славу великог јубилеја првопрестолног српског манастира које организује студенички настојатељ, а били су везани за празновање и прослављање Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха – Првовенчаног краља српског и почетак редовног заседања Светог архијерејског сабора СПЦ, уверили су велики део српског народа да ће важна питања његове егзистенције, која су се у тешким политичким приликама отварала, бити много лакше решавана ако више Српска православна Црква не буде искључивана из темеља националног идентитета. То је доба када почињу пуцати обручи комунизма и атеизма у Југославији и када наш народ на Косову спознаје које га све тешкоће очекују у борби за опстанак.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве 1993. године, 25. маја, игуман студенички архимандрит Јован бива изабран за Епископа тетовског, са свим правима епархијског архијереја, да би управљао свим епархијама Српске православне Цркве у бившој југословенској републици Македонији и викара патријарха српског Павла. У Богородичиној цркви манастира Студенице еписикопску хиротонију извршио је Патријарх српски Павле 25. јула 1993. године, на празник Чудотворне иконе Богородице тројеручице Хиландарске, уз учешће двадесет пет архијереја Српске православне Цркве.
И поред личног смиреног, као и разумног настојања Српске Цркве, архипастирски рад у епрхијама у Македонији због несређених политичких прилика није му омогућен. Једино је успео да у тим епархијама оснује дванаест црквених општина и да постави три свештеника. Повремено одлази у манастир Светог Прохора Пчињског, како би остварио било какав контакт са својом паством. Али је зато остао запамћен његов допринос, као Патријарховог викара, да се у та немирна политичка времена на унутрашњем плану, Црква не укуључује у актуелне световне размирице, већ да кроз поруке љубави и служења народ сједињује у Богочовеку Господу Исусу Христу наговештавајући који је истински путоказ Царству небеском. Истовремено, Владика тетовски Јован води харитативну делатност Српске Цркве и организује заживљавање народних кухиња, уз укључивање међународних хумантитарних организација (КЕК – Conference of European Churches) и наших свештеника из иностранства као што је протојереј Драшко Тодоровић из Цириха, преко којих су потребити добијали три и по хиљаде оброка дневно.
Чланови Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве на мајском заседању 1994. године Епископа тетовског Јована бирају за Архијереја Западноамеричке епархије. Устоличење је у Саборном храму Светог Стефана Првовенчаног у Алхамбри (Лос Анђелес, Калифорнија) 18. септембра 1994. године извршио Патријарх српски Павле, уз учешће Митрополита средњезападноамеричког Христофора, дотадашњег администратора Западноамеричке епархије, Епископа жичког Стефана, Епископа канадског Георгија, Епископа источноамеричког Митрофана, Епископа Тихона из Америчке православне Цркве и архимандрита Јулијана Студеничког.
Током осмогодишњег архипастирског деловања на трону западноамеричких Епископа, владика Јован је основао девет нових парохија и обновио и изградио цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину... О заслузи у заживљавању Православља у Америци сведочи и то да је Епископ Јован основао, односно под јурисдикцију Српске Цркве увео два врло угледна манастира, Светог Германа Аљаског у Платини и Светог Пајсија (Величковског) у Аризони и још три манастирска скита. Оставио је у Сједињеним Америчким Државама око шездесет монаха и монахиња, а да у њима нема ни капи европске, а камоли словенске крви и то је оно што је препородило Западноамеричку епархију. Многи свештеници и монаси из Америке и данас су духовно везани са својим бившим Владиком, кога често посећују у Шумадији. Ово монаштво данас даје активни допринос све израженијој улози Православља у духовном животу Америке. Нарочито је битна њихова издавачка делатност, јер се књиге објављене под окриљем ова два манастира сматрају врхунским делима православног богословља. На велики одјек међу верницима и у ширим богословским круговима Америке наишло је издање на енглеском језику Пролога владике Николаја (Велимировића), у преводу јеромонаха Тимотеја Тепшића, а које је штампао западноамерички Епископ Јован. У овај Епархији, Владика Јован се нарочито старао да модерна технолошка достигнућа, као што су електронски медији, карактеристична за развијена друштва, буду у функцији ширења Благе вести Господа нашега Исуса Христа. Тако је обезбедио да путем радио програма и интернет презентације пастирска православна реч буде лако доступна свим верницима на целој територији ове врло простране архидејецезе. Као Епископ западноамерички био је члан делагације Српске Цркве на освећењу обновљеног храма Христа Спаситеља у Москви.
Након избора за Епископа шумадијског на редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Цркве 2002. године, трећи Епископ шумадијки постаје 1. септембра исте године, када је у крагујевачкој Светоуспенској Саборној цркви устоличен од стране Епископа зворничко-тузланског Василија, администратора Шумадијске епархије.
У периоду од 2004. до 2006. године, од 2011. до 2014. био је члан Светог архијерејског синода Српске православне Цркве. Ову дужност Епископ шумадијски обавља и у периоду од 2018. до 2021. године.
У пролеће 2006. године предводио је делегацију Српске Цркве у посети Уједињеним нацијама и Сједињеним Америчким Државама у настојању што повољнијег разрешења статуса Косова и Метохије. По истом задатку путовао је у Брисел и Немачку. Представљао је нашу Цркву на многим важним црквеним скуповима; тако је, на пример, у новембру 2005. године био на челу делегације која је учествовала у устоличењу јерусалимског Патријарха Теофила III. Значајни су и његови мисијски боравци, у име Српске православне Цркве, у Аустралији, у пратњи Патријарха Павла, у манастиру Хиландару и међу православним верницима у Јужној Африци.
Био је врло успешан домаћин и организатор прослављања тако важних јубилеја за Српску Цркву и државу, као што су двестогодишњица подизања Првог српског устанка (Орашац 2004. године), два века оснивања прве српске владе – Правитељствујушчег совјета у манастиру Вољавчи 2005. године и шестогодишњице заснивања манастира Каленића октобра 2008. године, седам векова манастира Тресија 2009. године, шестогогодишњице манастира Павловца 2017. године.
Основно начело којег се Владика Јован држи током архипастировања у Цркви Божијој у Шумадији јесте служење и обнова – а не реформа – литургијског и светотајинског живота. Настоји да се Црква приближи народу Божијем, да му пренесе своје Живо предање, да му пружи правилно поимање Цркве као заједнице Бога, анђела и светитеља – људи. У том смислу, током готово свакодневног служења свете Литургије и поучавања учесника евхаристиских сабрања, залаже се да се правослана духовност међу верницима схвата у еклисиолошким димензијама, у контексту литургијског опита и искуства, који се поистовећују са евхаристијским сједињењем са Телом и Крвљу Господа Исуса Христа.
На идејама да монаштво није нека историјска, случајна и пролазна установа, већ да је оно дубоко искуство живота Цркве и истинска заједница која се остварује кроз Евхаристију и кроз начела подвига и послушности, Епископ Јован шумадијски унапређује и обнавља монашки живот у својој Епархији. Основао је више нових манастира, са знатним бројем нових монаха, монахиња, искушеника и искушеница, на пример Брезовац, Ћелије код Лазаревца, Прерадовац, Петковицу, Пиносаву, Манастирак, док је у многим постојећим обновио општежитељно уређење саображено древној монашкој пракси – у манастиру Светог Луке у Бошњану, Јошаници, Денковцу, Саринцу, Дивостину.
Изградња и обнова цркава и других парохијских здања обавља се, током ових седам година, у готово свакој црквеној општини Епархије. Тамо где се не зида нова црква и парохијски дом, или црквена сала, поставља се нови иконостас или живопис у храму, зида капела за паљење свећа, звоник, чесма у порти... Тако је још више унапређена обимна грађевинска делатност, започета у врме предстојавања Шумадијском епархијом Владике Саве (Вуковића) (1997-2001). Владика Јован је у периоду од 2002 до 2020. године освештао више од деведесет новизграђених и потпуно обновљених парохијских храмова. А за више од педесет богомоља од којих су неке и завршене, освештао је темеље у периоду од 2002. до 2020. године. У сваком архијерејском намесништву освештани су нови парохијски домови, црквене сале, иконостаси, зидни живописи, чесме, палионице свећа. Пратећи потребе верника, основао је ново, Лепеничко архијерејско намесништво, док је у више парохија извршио арондацију и регулацију, да би се омогућио присније однос свештенства са народом. Епископ Јован сваку канонску посету парохијама Епархије користи да истакне како ће новосаграђене цркве и домови, ако не буду испуњени народом Божијим сабраним у заједницу по љубави, ради духовног уздизања, бити само пролазни споменици гордости и сујете. Одмах након доласка у Шумадијску епархију извршио је генералну обнову Саборне цркве у Крагујевцу, подигао је нов Владичански двор и извршио је генерално обнову и реконструкцију административних просторија Епархије шумадијске.
Брига о свештеничком подмлатку такође има приоритет у архипастирском деловању Епископа Јована. То се најпре види кроз духовни надзор над радом Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу која је постала једно од најугледнијих богословских училишта у нашој помесној Цркви. Епископ, колико то могућности дозвољавају, стара се и о материјалном издржавању ове школе, нарочито последњих неколико година, када су друге црквене институције занемариле ово питање. Значјна средства Шумадијска епархија издваја и за стипендирање студената на високошколским богословским установама и сада међу клирицима има доста кандидата који су стекли највиша академска звања теолошких наука. Имајући на уму изузетно тепке последице које у нашем народу наноси аркоманијау Брајковцу надомак Лазаревца, у оквиру пројекта Земља живих, од 2008. године, Владика Јован је формирао једну заједницу центра за духовну рехабилитацију и ресоцијализацију бивших зависника. У овој заједници, од априла 2008. године до 2020. године, прошло преко 500 бивших зависника који су кроз светотајински и световрлински живот Цркве настојали да достигну преумљење и постану корисни чланови друштва.
Првојерарх Цркве Божије у Шумадији у времену од 2002. до 2020. године рукоположио је у ђаконски и презвитерски чин преко стошездесет кандидата, а није занемарљив ни број искушеника и искушеница који су благословом Владике Јована примили монашки постриг. Увео је праксу духовног и практичног припремања, под личним надзором, кандидата за рукоположење. На пример, пред рукоположење обрађују поједине теме из пастирског богословља, што се показало врло делотворним за бољи рад у парохијама. У домену бриге о свештенству јесте и развијање специјалних епархијских фондова ради побољашања њиховог социјалног статуса. И вођење рачуна о достојности и богословско-духовној спремности многобројних вероучитеља у школама на подручју Епархије важан је, и чини се успешан, делокруг рада Епископа шумадијског Јована.
Настављајући праксу блаженопочившег Епископа шумадијског Саве, и садашњи шумадијски архијереј придаје велику пажњу издавању и штампању богословских књига и часописа. Издавачка установа Епархије Каленић објавила је више десетина нових богословских књига, међу којима многе представљају велики допринос теолошкој науци. Обезбедио је и услове да епархијски лист Каленић несметано и редовно излази више од четири деценије. Стара се и о врло успешној интернет презентацији црквеног живота у парохијама Епархије, односно богословско-пастирских поука. Радио Златоусти, који је као епархијски радио почео да емитује програм на Петровдан 2009. године, старањем и благословом Епископа Јована, имаће за циљ да на још пријемчивији и модернији начин слушаоцима пласира високе животне и етичке вредности Хришћанства.
У периоду од 2010. до 2011. године Владика Јован је обављао дужност Администратора Епархије крушевачке, од 2012. до 2014. године, Владика Јован је обављао дужност Администратора Епархије жичке, док дужност Администратора Архиепископије београдско карловачке обавља од децембра 2020. године.
Поред ових дужности Епископ шумадијски Господин Јован је у периоду од 2014. до 2018. године обављао и дужност Епископа војног, док се од 2018. године, налази на месту председника Комисије за праћење и реализацију пројеката и радова унутрашњости Спомен-храма Св. Саве на Врачару.
Владика Јован шумадијски познат је по врло добрим и искреним односима које успоставља са многим чиниоцима друштвеног живота у Епархији и целој Србији – државним институцијама, политичарима (без обзира на припадност), привредницима, научним и културним установама и посленицима, уметницима. Епископ шумадијски Јован (Младеновић) аутор је више богословско-пастирских радова који су објављени у штампаним и електронским црквеним публикацијама.